Odbacivanje ustavne žalbe kao neosnovane u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda u radnom sporu. Sud je utvrdio da podnosilac, nezadovoljan ishodom, traži preispitivanje činjeničnog stanja i primene zakona, što nije u nadležnosti Ustavnog suda, već redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stipana Kujundžića iz Subotice na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Stipana Kujundžića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Subotici P1. 417/07 od 26. marta 2008. godine, presude Okružnog suda u Subotici Gž1. 112/08 od 27. juna 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1345/08 od 1. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stipan Kujundžić iz Subotice je 26. maja 2009. godine, preko punomoćnika Svetlane Ivošević, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu, protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije.

Iznoseći činjenice koje su po njegovom mišljenju bile bitne za donošenje odluke u ovom parničnom postupku, podnosilac ustavne žalbe smatra da je do povrede označenih ustavnih prava, pre svega, došlo zbog izostanka ocena svih dokaza, odnosno usled pogrešne ocene dokaza od strane postupajućih sudova u postupku koji je prethodio ustavnosudskom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja označenih ustavnih prava i sloboda, a ne i da kao sud više instance još jednom ocenjuje zakonitost odluka redovnih sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, donetih u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima će se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava ili sloboda, potkrepiti tvrdnje o njihovoj povredi ili ugrožavanju. Samim tim, formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava, bez navođenja ustavnopravnih razloga i njihovog činjeničnog utemeljenja, ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

3. Polazeći od navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom okončanog parničnog postupka, formalno se pozivajući na povredu prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava od Ustavnog suda zapravo, traži da postupa kao instancioni sud i da još jednom, nakon redovnih sudova, oceni zakonitost osporenih presuda. Ovo iz razloga što iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da povredu označenih ustavnih prava, podnosilac ustavne žalbe obrazlaže, pre svega, nepravilno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, odnosno da osporava pravilnost ocene izvedenih dokaza od strane redovnih sudova. Ovakvu ocenu Ustavnog suda potvrđuje i činjenica da se navodi ustavne žalbe zasnivaju na istovetnim razlozima koje je podnosilac iznosio u žalbi, odnosno reviziji izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Subotici P1. 417/07 od 26. marta 2008. godine, odnosno protiv presude Okružnog suda u Subotici Gž1. 112/08 od 27. juna 2008. godine.

Kako iz obrazloženja osporenih akata proizlazi da su postupajući sudovi detaljno cenili sve izvedene dokaze i da su izneli jasne i pravno utemeljene argumente zbog čega nalaze da je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe bio neosnovan, čime se ne dovodi u pitanje njihova arbitrernost prilikom odlučivanja, Ustavni sud je ocenio da se izneti navodi podnosioca ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenih ustavnih prava, potkrepljuju tvrdnje o njihovoj povredi. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe kao neosnovane u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti