Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nenaplaćenih potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu podnosilaca. Propust suda da namiri njihova utvrđena potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku protiv dužnika sa pretežnim državnim kapitalom predstavlja povredu Ustavom zajemčenog prava na mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama Jovana Stamenkovića i Anđe Todorović, oboje iz sela Todorov ce kod Leskovca i Dragoljuba Nikolića iz Vučja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe Jovana Stamenkovića, Anđe Todorović i Dragoljuba Nikolića i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalb i na naknadu materijalne štete svakom u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba podnosilaca iz tačke 1. izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 749/15 od 24. decembra 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Podnosioci ustavne žalbe navedeni u uvodu i tački 1. izreke su , preko punomoćnika Tamare Stojiljković, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneli ustavne žalbe, i to podnosilac Jovan Stamenković iz sela Todorovce kod Leskovca – 24. aprila 2014. godine, podnositeljka Anđa Todorović iz sela Todorovce kod Leskovca – 22. aprila 2014. godine i podnosilac Dragoljub Nikolić iz Vučja – 17. aprila 2014. godine. Sve ustavne žalbe su podnete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Ustavne žalb e su bile zavedene pod brojem Už- 2506/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Po pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 113/15 od 13. novembra 2015. godine, Privredni apelacioni sud je dopisom R4 St. 113/15 od 29. novembra 2016. godine Ustavnom sudu dostavio ustavn e žalb e radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu podnosilaca ustavn ih žalb i i o zahtevu za naknadu materijalne štete.

Podnosioci ustavne žalbe su, 24. oktobra 2016. godine , preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 749/15 od 24. decembra 201 5. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ova ustavna žalba zavedena je pod novim brojem Už-8102/2016, pa je spojena sa ranijom ustavnom žalbom Už-2506/2014, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosioci ustavnih žalbi su prijavili svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „Vučje“ iz Vučja. Podnosioci nisu namirili svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 113/15 od 13. novembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača i utvrđeno je da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak iz stava prvog izreke okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen predlog predlagača i određena je primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 30.000,00 dinara i određeni su troškovi postupka u iznosu od po 6.390,00 dinara koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijeni su kao neosnovani zahtevi predlagača za isplatu naknade između iznosa dosuđenog stavom trećim izreke, pa do traženog iznosa od po 3.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti ; u stavu petom izreke određeno je da će se po pravnosnažnosti rešenja spisi vratiti Ustavnom sudu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 749/15 od 24. decembra 201 5. godine, u stavu prvom izreke , odbijena je k ao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 113/15 od 13. novembra 2015. godine u stavu trećem njegove izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stavu četvrtom izreke; u stavu drugom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnosiocima ustavnih žalb i, a protiv stečajnog dužnika DP „Vučje“ iz Vučja koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odre dbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanj a utvrđena sudsk im odlukama ( isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosilaca ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, a koji im nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete u vis ini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosilaca od 24. oktobra 2016. godine, izjavljenoj protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 749/15 od 24. decembra 201 5. godine, u delu kojim je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno- kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioce. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Podnosiocima ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci mogu tvrditi da su „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, st. 65-107, od 29. marta 2006, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, stav 39, od 24. aprila 2014. g odine).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 30.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalb i izjavljenoj protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 749/15 od 24. decembra 201 5. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrd nja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda , u suštini , traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv navedenog rešenja, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u tački 3. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranic u Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić