Poništeno rešenje zbog očigledne greške u utvrđivanju dužine postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu, poništio rešenje Višeg suda i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Utvrđeno je da je Viši sud, odbijajući prigovor za ubrzanje postupka, načinio očiglednu grešku, konstatujući da postupak traje kraće od godinu dana, iako je trajao trinaest godina.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8103/2020
29.06.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić , Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . Z . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. juna 2023. godine, doneo je,

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalb a D . Z . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 5. juna 2020. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 5. juna 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj u postupku radi ubrzavanja parničnog postupka koji je vođen u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 28091/12.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. Z . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 12. avgusta 2020. godine, preko punomoćnika V. P, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 5. juna 2020. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl ana 58. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 5. juna 2020. godine kojim je odbijen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja parničnog postupka koji je vođen u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 28091/12.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da predmetni parnični postupak traje 13 godina; da u osporenom aktu nisu cenjena merila iz Zakona o zaštititi prava na suđenje u razumnom roku prilikom zauzimanja pravnog stava da li je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom parničnom postupku; da je u osporenom aktu konstatovano da postupak traje kraće od godinu dana i da je zakazano ročište; da, po mišljenju podnosioca, ovakav pravni stav suda nema veze sa konkretnim predmetom, jer predmetni postupak traje od 2007. godine i nalazi se u fazi odlučivanja o žalbi pred drugostepenim sudom.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio U stavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 5. juna 2020. godine. Tražio je neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku, troškove koji su nastali u postupku radi ubr zavanja postupka, kao i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe. Takođe, tražio je utvrđenje povrede prava na imovinu u parničnom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, uvidom na sajt Portal sudova – tok predmeta (tpson.portal.sud.rs) , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Predalagač D. Z, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 1. oktobra 2019. godine Trećem osnovnom sudu u Beogradu prigovor radi ubrzavanja parničnog postupka koji se vodi u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 28091/12.

Kako predsednik prvostepenog suda o prigovoru nije odlučio u roku od dva meseca od dana prijema prigovora, predlagač je podneo žalbu Višem sudu u Beogradu.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Ržg. 235/20 od 5. juna 2020. godine odbio prigovor. U obrazloženju navedenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da ispitujući postupanje prvostepenog suda, a na osnovu podataka AVP Trećeg osnovnog suda u Beogradu, utvrđeno je da je konkretnoj pravnoj stvari postupak započeo 1. marta 2007. godine, podnošenjem tužbe, a da je 5. aprila 2007 godina tuženi dostavio odgovor na tužbu , nakon čega je zakazano prvo ročište za glavnu raspravu već 29. maja 2007. godine; da iz daljeg stanja u označenom spisu prvostepenog postupka sledi da se postupak odvijao dinamikom koja je uobičajena za sud koji postupa sa velikim brojem predmeta, da je 11. decembra 2017. godine doneta prvostepena odluka, a da je rešenjem Višeg suda od 25. aprila 2019. godine spis vraćen prvostepenom sudu kako bi spis dostavio Apelacionom sudu u Beogradu, nadležnom da odlučuje o izjavljenoj žalbi, što je prvostepeni sud i učinio dostavljanjem spisa Apelacionom sudu 2. februara „2019. godine“; da je razumna dužina sudskog postupka, po definiciji, optimalno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno da bi se neizvesnost otklonila, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka; da kako je ukupno trajanje postupka u konkretnom slučaju kraće od godinu dana, te da je ročište u ovoj pravnoj stvari zakazano, a da je osnovna svrha i cilj ovog postupka upravo ubrzavanje postupka, to u ovom trenutku nema drugih procesnih radnji koje bi mogle biti naložene postupajućem sudiji da preduzme, a koje bi delotvorno ubrzale predmetni postupak u ovoj fazi, zbog čega je prigovor kao neosnovan odbijen; da iz istog razloga su i bez uticaja žalbeni navodi podnosioca kojima se ukazuje da je postupak trajao četiri godine pred Apelacionim sudom u Beogradu i Višim sudom u Beogradu, jer su rokovi na koje se podnosilac poziva u svojoj žalbi instruktivnog karaktera, a ukupno trajanje postupka ne opravdava utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Predmetni parnični postupak je pravnosnažno okončan donešenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 10069/19 od 17. juna 2020. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka (član 4.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.); da stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora (član 14. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio da je podnosilac podneo Trećem osnovnom sudu u Beogradu prigovor radi ubrzavanja parničnog postupka koji se vodio u predmetu tog suda P. 28091/12, a kako predsednik prvostepenog suda o prigovoru nije odlučio u roku od dva meseca od dana prijema prigovora, to je podnosilac podneo žalbu Višem sudu u Beogradu, koji je u konkretnom slučaju odlučio o predmetnom prigovoru osporenim aktom od 5. juna 2020. godine . Predmetni postupak je pokrenut podnošenjem tužbe 1. marta 2007. godine, što je i sam sud konstatovao u osporenom aktu. U trenutku podnošenja prigovora, 1. oktobra 2019. godine, postupak je bio u toku odnosno bio je u fazi odlučivanja o žalbi suprotne stranke i u tom momentu je trajao 12 godina, a u momentu odlučivanja o prigovoru 13 godina. Ustavni sud, stoga, ocenjuje da kako je podnosilac ustavne žalbe podneo prigovor radi ubr zavanja postupka koji se vodio u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu, to je Viši sud u Beogradu morao da imao u vidu celokupno trajanje postupka (uključujući i postupak po žalbi), kao jedan od zakonskih kriterijuma prilikom ocene da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud, međutim, ukazuje da je u osporenom aktu utvrđeno da je ukupno trajanje predmetnog postupka „kraće od godinu dana“, što po oceni Ustavnog suda, predstavlja očiglednu grešku u utvrđivanju ukupne dužine trajanja postupka , a imajući u vidu napred navedeno. Ustavni su d ponovo ukazuje da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku kao jedan od zakonskih kriterijuma za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku propisuje celokupno trajanje postupka (član 4.) , a što je podnosilac i tražio u svom prigovoru radi ubrzavanja postupka (nije tražio ubrzavanje postupka po žalbi pred Višim sudom u Beogradu, koji se kasnije oglasio nenadležnim za postupanje po žalbi).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da pravno stanov ište koje je zauzeto u osporenom rešenju Višeg suda u Beogradu - da nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom postupku, ustavnopravno neprihvatljivo.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 5. juna 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj u postupku radi ubrzavanja parničnog postupka koji je vođen u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 28091/12, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovoj žalbi iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. navedenog zakona, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. U pogledu zahteva za naknadu troškova koji su prouzrokovani u postupku po prigovoru radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. Kada je reč o istaknutoj povredi prava na imovinu u postupku, Ustavni sud podseća da je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, a za čije utvrđivanje je do okončanja postupka isključivo nadležan redovni sud, preduslov za isticanje povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete, pri čemu lice kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ima pravo da podnesu tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske, dakle materijalne, štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski, u postupku pred redovnim sudom, ostvaruje i zaštita prava na imovinu. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

11. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

12. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Poništeno rešenje zbog očigledne greške u utvrđivanju dužine postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti