Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne presude protiv društvenog preduzeća i dosudio naknadu materijalne štete u visini glavnog duga. Redovni sud je već utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8104/2015
30.06.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, mr Tomislav Stojković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Sredojevića iz Viljuše, Zorana Ružičića iz Trnave, Radiše Vujičića iz Donje Trepče i Dragoljuba Dobričića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dejana Sredojevića, Zorana Ružičića, Radiše Vujičića i Dragoljuba Dobričića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9411/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 340/09) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju O pštinskog suda u Čačku I. 340/09 od 10. marta 2009. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Dejana Sredojevića, Zorana Ružičića, Radiše Vujičića i Dragoljuba Dobričića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R4-I. 160/14 od 15. maja 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 150/15 od 9. jula 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dejan Sredojević iz Viljuše, Zoran Ružičić iz Trnave, Radiša Vujičić iz Donje Trepče i Dragoljub Dobričić iz Čačka podneli su Ustavnom sudu, 20. maja 2014. godine, preko punomoćnika Dragane Janković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Opštinskim sud om u Čačku P1. 1200/02 i postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1284/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1127/09), kao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava u navedenom izvršnom postupku. Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-4583/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu R4-I. 160/14 od 15. maja 2015. godine usvojeni su zahtevi predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskog suda u Čačku P1. 1200/02 i u izvršnom postupku koji je u toku Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9411/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 340/09) podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Apelacioni sud u Kragujevcu je dopisom R4-I. 160/14 od 4. decembra 2015. godine Ustavnom sudu dostavio ustavnu žalbu Dejana Sredojevića, Zorana Ružičića, Radiše Vujičića i Dragoljuba Dobričića radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod brojem Už-8104/2015.

Podnosioci ustavne žalbe su 18. decembra 2015. godine izjavili novu ustavnu žalbu zbog „nedonošenja presude u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda u Čačku P1. 1200/02“ i „nesprovođenja izvršenja u razumnom roku“ u postupku koji je se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9411/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 340/09), sada proširujući zahtev i na rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R4-I. 160/14 od 15. maja 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 150/15 od 9. jula 2015. godine.

U novoj ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da osporenim rešenjima u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta „sveobuhvatna naknada“, te smatraju da i dalje „imaju status žrtve…“. Ističu da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da im je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i pravo na delotvorno pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 20. maja 2014. godine, u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9411/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 340/09) spojio sa ustavnom žalbom od 18. decembra 2015. godine, radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedne odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 340/09 od 10. marta 2009. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosilaca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Čačku P1. 1200/02 od 10. marta 2008. godine i Okružnog suda u Čačku Gž. 1817/08 od 22. oktobra 2008. godine, kojima su obavezani A.D. „FRA“ Čačak, FRA „Alat za obradu rupe“ D.O.O. Čačak, FRA „Alati i pribor“ D.O.O. Čačak, FRA „ Spiralne burgije“ D.O.O. Čačak, FRA „Alati za spoljni navoj“ D.O.O. Čačak FRA „Alati za unutrašnji navoj“ D.O.O. Čačak, FRA „Proizvodnja mašina“ D.O.O. Čačak i FRA „Termička obrada“ D.O.O. Čačak, kao izvršni dužnici, da tužiocima, kao izvršnim poveriocima, isplate na ime razlike zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedenih presuda, troškove parničnog postupka, troškove veštačenja i troškova taksi, sve sa zakonskom zateznom kamatom i troškove izvršnog postupka i to: pod I popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari prvorednog izvršnog dužnika A.D. „Fabrika reznog alata“ Čačak i pod II plenidbom i prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnih dužnika označenih pod brojem 2 do 8, a posredstvom NBS – Agencije za prinudnu naplatu.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu R4-I. 160/14 od 15. maja 2015. godine , u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača Dejana Sredojevića, Zorana Ružičića, Radiše Vujičića i Dragoljuba Dobričića za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u parničnom postupku koji se vodio pred pred Opštinskog suda u Čačku P1. 1200/02 i u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1284/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1127/09) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja dosuđena je naknada podnosiocima zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku , i to Dejanu Sredojeviću i Zoranu Ružičiću u iznosu od po 70.000,00 dinara, a Radiši Vujičiću i Dragoljubu Dobričiću u iznosu od po 60.000,00 dinara, dok je u stavu trećem izreke odbijen, kao neosnovan, zahtev podnosilaca u delu kojim su tražili naknade preko dosuđenih naknada, za iznos od po još 2.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti. Stavom četvrtim izreke rešenja sud se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po zahtevu predlagača za zaštitu prava na mirno uživanje imovine iz član 58. Ustava i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju O pštinskog suda u Čačku I. 340/09 od 10. marta 2009. godine, te je stavom petim izreke rešenja odredio da se spis predmeta dostavi Ustavnom sudu radi donošenja odluke o tim zahtevima predlagača. U stavu šestom izreke rešenja predlagačima su dosuđeni troškovi postupka u iznosu od po 4.530,00 dinara.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R4-I. 160/14 od 15. maja 2015. godine, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Ržg. 150/15 od 9. jula 2015. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje u stavu trećem, četvrtom i petom izreke.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P1. 188/03, P1. 422/03 i P1. 423/04, koji su kasnije spojeni te zavedeni pod brojem P1. 1200/12, te spise predmeta Osnovnog suda u Čačku u predmetu I. 9411/10, prvostepeni sud utvrdio da je predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku imajući u vidu period neaktivnosti suda; da su predlagači nakon pravnosnažno okončanog parničnog postupka pokrenuli postupak izvršenja u kome je usvojen njihov predlog za izvršenje rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 340/09 od 10. marta 2009. godine, te da izvršni postupak još uvek nije okončan , a poverioci nisu naplatili svoja potraživanja; da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbe člana 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova, kada je delimično odbio zahtev predlagača za primerenu naknadu preko dosuđenih iznosa, a do traženih iznosa od po još 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti; da je sud prilikom odlučivanja o naknadi imao u vidu sve okolnosti slučaja, posebno dužinu trajanja postupka i postupanje suda, ali i ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, te da po oceni Vrhovnog kasacionog suda, dosuđene naknade predstavljaju adekvatnu meru zaštite primerene okolnostima slučaja, kojom će se postići svrha zaštite u postupku; da zbog navedenog nisu osnovani navodi žalbe o pogrešno primenjenom materijalnom pravu.

Takođe je navedeno da, s obzirom na to da je postupak iniciran podnošenjem ustavne žalbe koja pored zahteva za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku sadrži i zahtev predlagača za utvrđenje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava o kome nije odlučeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je potrebno ustavnu žalbu dostaviti Ustavnom sudu radi donošenja odluke u tom delu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 20. maja 2014. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9411/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 340/09), Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pranvosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presude izrečene u korist podnosilaca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena tim presudama (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu(„Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju O pštinskog suda u Čačku I. 340/09 od 10. marta 2009. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocima ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koj a su podnosioci pokušali na prinudan način da ostvare u predmetnom izvršnom postupku.

6. Odlučujući o navodima podnosilaca iz ustavne žalbe od 18. decembra 2015. godine kojima ponavljaju zahtev za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi odlučivali o zahtevu podnosilaca o povredi tog prava u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku P1. 1200/02, kao i u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9411/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 340/09), posmatrajući navedene postupke kao jedinstvenu celinu.

U odnosu na osporena rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R4-I. 160/14 od 15. maja 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 150/15 od 9. jula 2015. godine, a u delu kojim je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 70.000,00 dinara Dejanu Sredojeviću i Zoranu Ružičiću i iznosu od po 60.000,00 dinara Radiši Vujičiću i Dragoljubu Dobričiću, Ustavni sud konstatuje da se podnosioci ustavne žalbe u suštini nezadovoljni visinom dosuđenih naknada.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocima ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i dosuđena im je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li su dosuđene novčane naknade odgovarajuće i dovoljne i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci mogu tvrditi da su „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji im je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od po 70.000,00 odnosno od po 60.000,00 dinara nije nerazumn a, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R4-I. 160/14 od 15. maja 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 150/15 od 9. jula 2015. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti