Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene i neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Žalba je nedopuštena u delu koji se odnosi na rešenje Vrhovnog suda jer nisu navedeni ustavnopravni razlozi. U delu koji se odnosi na presudu Okružnog suda, žalba je neblagovremena, jer je podneta nakon isteka roka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marike Mladenović iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Marike Mladenović izjavljena protiv presude Okružnog suda u Vranju Gž. 1518/08 od 22. oktobra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 128/09 od 12. marta 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Marika Mladenović iz Vranja je 22. maja 2009. godine, preko punomoćnika Zorana Stamenkovića, advokata iz Vranja, izjavila ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Vranju Gž. 1518/08 od 22. oktobra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 128/09 od 12. marta 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije i povrede prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama čl. 21. i 32. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.
Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba formalno izjavljena i protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 128/09 od 12. marta 2009. godine, ali da se nijedan navod ustavne žalbe ne odnosi na ovaj pojedinačni akt, već su svi navodi žalbe i razlozi kojima se potkrepljuju tvrdnje o povredi označenih ustavnih načela i prava isključivo vezani za osporenu presudu Okružnog suda u Vranju Gž. 1518/08 od 22. oktobra 2008. godine. Takođe, uvidom u spise Opštinskog suda u Vranju P. 702/08 u parnici koju je podnosilac ustavne žalbe vodio protiv Nacionalne službe za zapošljavanje, a koja je pravnosnažno okončana osporenom presudom Okružnog suda u Vranju, Ustavni sud je utvrdio da je zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podnosilac ustavne žalbe podneo preko svog punomoćnika, rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 128/09 odbačen kao nedozvoljen, jer je izjavljen iz razloga iz kojih se ovo vanredno pravno sredstvo ne može izjaviti. Sa druge strane, uvidom u dostavnicu za lično dostavljanje utvrđeno je da je punomoćnik tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, osporenu presudu Okružnog suda u Vranju primio 17. novembra 2008. godine.
4. Kako se u ustavnoj žalbi ne navodi nijedan ustavnopravni razlog osporavanja rešenja Vrhovnog suda Srbije, Ustavni sud je ocenio da je ovo rešenje osporeno samo iz razloga da bi se obezbedila blagovremenost ustavne žalbe koja se isključivo odnosi na presudu Okružnog suda u Vranju Gž. 1518/08. Stoga Ustavni sud nalazi da je u ovom delu ustavna žalba nedopuštena, te je žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
U odnosu na osporenu presudu Okružnog suda u Vranju, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da je stav Suda da su u parničnom postupku pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe iscrpljena izjavljivanjem revizije i zahteva za zaštitu zakonitosti, ako je protiv drugostepene sudske odluke podnet i zahtev za zaštitu zakonitosti, ali samo kada je izjavljivanje ovih vanrednih pravnih sredstava zakonom bilo dozvoljeno i kada su izjavljena na zakonom dozvoljen način i iz zakonom dozvoljenih razloga. S obzirom na to da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačen, jer nije podnet iz razloga propisanih Zakonom o parničnom postupku, a u ustavnoj žalbi se ne navodi da su ovakvim postupanjem podnosiocu ustavne žalbe povređena Ustavom zajemčena prava, to Ustavni sud nalazi da se blagovremenost podnete ustavne žalbe ima ceniti od dana prijema osporene drugostepene presude. Imajući u vidu da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe presudu Okružnog suda u Vranju Gž. 1518/08 primio 17. novembra 2008. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 22. maja 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je u ovom delu ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić