Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je postupak trajao skoro pet godina, sud je ocenio da je postupao efikasno, a da su složenost predmeta i ponašanje podnositeljke doprineli dužini trajanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-812/2012
20.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag O dri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dajane Pantelić iz Kule, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dajane Pantelić zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 220/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dajana Pantelić iz Kule je 3. februara 2012. godine, preko punomoćnika Božidara Mikulića i Ištvana Nađa, advokata iz Crvenke, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 220/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je podnela tužbu Opštinskom sudu u Kuli 10. novembra 200 8. godine i da postupak još uvek nije okončan, zbog čega smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno ili uskraćeno pravo na suđenje u razumom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli P1. 220/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 10. novembra 200 8. godine tužbu Opštinskom sudu u Kuli protiv A.D. "Aska" iz Kule, kojom je tražila da se obaveže tužena da joj na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade za topli obrok, isplati određene novčane iznose , sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka.

U toku postupka pred prvostepenim sudovima ukupno je zakazano 16 ročišta, od kojih tri nisu održana na predlog parničnih stranaka, jedno zbog sprečenosti sudije, jedno jer veštak nije dostavio odgovor na primedbe stranke, jedno radi naknadnog izjašnjenja tužene na podnesak tužilje dostavljen uoči ročišta , a jedno na predlog tužene sa čime se i tužilja saglasila .

Na predlog tužilje izvršeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost visine potraživanja iz tužbenog zahteva, veštačenje na predlog tužene preko drugog veštaka na iste okolnosti, dopun sko veštačenje na predlog tužilje, te usaglašavanje nalaza veštaka.

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli P1. 220/10 od 9. marta 2012. godine postupak je prekinut, jer je rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 158435/2011 od 23. decembra 2011. godine nad tuženom otvoren postupak likvidacije.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan , nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da ovaj postupak, pokrenut 10. novembra 200 8. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kuli, do sada traje nepunih pet godina, s tim što se od marta 2012. godine nalazi u prekidu.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Prema nalaženju Ustavnog suda, podnositeljka ustavne žalbe ima legitiman interes za efikasno vođenje i okončanje postupka, jer se radi o sporu koji se vodi radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade i drugih primanja po osnovu radnog odnosa.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom postupku relativno su složen a i iziskivala su sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka, budući da je u postupku dva puta sprovođeno veštačenje, po jednom na predlog svake parnične strane, kao i dopunsko veštačenje na predlog tužilje , te usaglašavanje nalaza veštaka.

Analizirajući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka u određenoj meri doprinela dužini trajanj a postupka. Na ime, tri ročišta nisu održana na predlog obe parnične strane, jedno zbog toga što je podnositeljka podnesak sa zahtevom opredeljenim u skladu sa nalazom veštaka, predala sudu neposredno pre ročišta , a jedno na predlog tužene sa čime se tužilja saglasila. Osim toga, na predlog tužilje određeno je dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje . Ovo ne znači da podnositeljka nema pravo da koristi sva procesna ovlašćenja radi uspeha u sporu, ali Ustavni sud ukazuje da korišćenje pomenutih procesnih prava objektivno utiče na dužinu trajanja postupka.

Razmatrajući postupanje Opštinskog suda u Kuli, te Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u ovom parničnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su sudovi postupali efikasno, jer su ročišta za glavnu raspravu redovno zakazivana i to u kratkim vremenskim intervalima.

Polazeći od svega navedenog, a pre svega od č injenice da postupak od podnošenja tužbe traje nepunih pet godina, s tim što je u prekidu od januara 2012. godine zbog otvaranja likvidacionog postupka nad tuženom, te uzimajući u obzir i doprinos podnositeljke dužini trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da podnositeljki ustavne žalbe u osporenom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti