Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na jednaku zaštitu prava. Upravni sud je u istovrsnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneo različite odluke o vraćanju nacionalizovanog zemljišta, bez obrazloženja za odstupanje od prakse, čime je narušena pravna sigurnost.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8126/2014
14.07.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Krstića i Ivana Krstića, obojice iz Doljevca, Nataše Jovanović iz Kuršumlije, Dejana Stojanovića i Violete Pantić, obojice iz Prokuplja i Rade Mitrović, Slaviše Krstića, Zorice Pešić, Zorana Mitrovića i Dragana Mitrovića, svih iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. jula 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Nebojše Krstića, Ivana Krstića, Nataše Jovanović, Dejana Stojanovića, Violete Pantić, Rade Mitrović, Slaviše Krstića, Zorice Pešić, Zorana Mitrovića i Dragana Mitrovića i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 3109/12 od 29. jula 2014. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava, zajemčeno odredbom člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nebojša Krstić i Ivan Krstić, obojica iz Doljevca, Nataša Jovanović iz Kuršumlije, Dejan Stojanović i Violeta Pantić, oboje iz Prokuplja i Rada Mitrović, Slaviša Krstić, Zorica Pešić, Zoran Mitrović i Dragan Mitrović, svi iz Niša, podneli su Ustavnom sudu, 5 . novembra 2014. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 3109/12 od 29. jula 2014. godine, zbog povrede načela o zabrani diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. st. 1. i 2. Ustava.

U ustavnoj žalb i se, najpre, navodi : da je rešenjem nadležnog organa od 8. novembra 1962. godine i dopunskim rešenjem od 5. jula 1963. godine izuzeto iz poseda ranijih vlasnika nacionalizovano građevinsko zemljište, i to k.p. broj 6148/6 KO Niš-Bubanj od Kosane Ninić, a k.p. broj 7191/5, KO Niš-Bubanj, od Mladena Stojanovića, pravnog prethodnika podnosilaca; da je predmetno zemljište nacionalizovano radi izgradnje groblja, ali da je u međuvremenu groblje izgrađeno na drugoj lokaciji, te da zemljište nije privedeno nameni, niti je vraćeno ranijim sopstvenicima; da su podnosioci u tužbi podnetoj Upravnom sudu istakli da „izgradnja saobraćajnica nije izgradnja groblja, pa je očigledno da zemljište nije privedeno nameni“.

Podnosioci ustavne žalbe dalje navode da je zakonskim naslednicima pok. Kosane Ninić vraćeno celokupno izuzeto zemljište, mada je i deo njihove parcele namenjen za izgradnju ulice i da je Upravni sud – Odeljenje u Nišu presudom U. 8810/13 od 10. oktobra 2013. godine odbio kao neosnovanu tužbu javnog pravobranioca grada Niša, iz razloga što sporna parcela nije privedena nameni za svrhu za koju je izuzeta. Prema navodima ustavne žalbe, takvo stanovište izraženo je i u presudama Vrhovnog suda Srbije U. 5560/08 od 29. oktobra 2009. godine i Upravnog suda U. 8046/10 od 30. juna 2011. godine, ali je Upravni sud u osporenoj presudi, u istoj činjeničnoj situaciji, ocenio da nisu ispunjeni uslovi za poništaj spornog rešenja, iako zemljište nije privedeno nameni za koju je izuzeto, jer je privedeno drugoj izmenjenoj nameni u skladu sa zakonom.

Podnosioci ustavne žalbe ukazuju da im je osporenom presudom Upravnog suda povređeno načelo o zabrani diskriminacije i pravo na pravnu sigurnost, kao i pravo na imovinu, jer im nije vraćeno zemljište, niti su dobili obeštećenje. Po mišljenju podnosilaca ustavne žalbe, na osnovu Zakona o vraćanju imovine bi dobili bar obeštećenje, a „nisu mogli tražiti vraćanje imovine po navedenom zakonu, jer je predmetni postupak već bio u toku“.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih načela i prava, te poništi osporenu presudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporenu presudu i celokupnu priloženu dokumentaciju , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 3109/12 od 29. jula 2014. godine odbijena je tužba podnosilaca ustavne žalbe kojom su osporili zakonitost rešenja Ministarstva finansija - Sektor za imovinsko pravne poslove broj 463-02-00774/2008-07-1 od 8. februara 2012. godine. Navedenim konačnim rešenjem odbijena je njihova žalba izjavljena protiv rešenja Uprave za imovinu i inspekcijske poslove Grada Niša br. 465-4/2007-04 od 28. jula 2011. godine, kojim je, u stav u I dispozitiva, poništeno dopunsko rešenje Skupštine opštine Niš broj 37559/1962 od 5. jula 1963. godine, i to u odnosu na k.p. broj 7191/14 od 756 m2 i k.p. broj 7191/15 od 1050 m2, KO Niš-Bubanj , izuzet e iz poseda ranijeg vlasnika Mladena Stojanovića radi izgradnje groblja na potezu Ledena stena u Nišu, zbog neprivođenja istih planiranoj nameni u zakonskom roku, a stavom II dispozitiva odbijen zahtev za poništaj navedenog dopunskog rešenja u odnosu na k .p. br oj 7191/5 od 258 m2 i k.p. broj 7191/24 od 558 m2, KO Niš-Bubanj . Upravni sud je u obrazloženju osporene presude konstatovao da iz spisa predmeta i obrazloženja pobijanog rešenja proizlazi: da je rešenjem Narodnog odbora Opštine Niš broj 37559/1962 od 8. novembra 1962. godine iz poseda ranijih vlasnika, označenih u rešenju, izuzeto nacionalizovano građevinsko zemljište u KO Niš-Bubanj, radi izgradnje groblja na potezu Ledena Stena u Nišu, a da je dopunskim rešenjem Skupštine o pštine Niš broj 37559/1962 od 5. jula 1963. godine izuzeto iz poseda ranijeg vlasnika Mladena Stojanovića nacionalizovano građevinsko zemljište označeno u rešenju; da je sada pok. Dragomir Krstić, podneo 28. decembra 2006. godine prvostepenom organu zahtev za poništaj navedenog dopunskog rešenja o izuzimanju, u skladu sa odredbom člana 86. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji ; da je prvostepeni organ pribavio nalaz i mišljenje veštaka građevinske struke 14. oktobra 2008. godine, u kome je navedeno da na k.p. br. 7194/14 i 7191/15 , KO Niš-Bubanj , nema izgrađenih objekata i da su obrasle samonikl im rastinje m, odnosno da isto nije privedeno nameni, a da je u toku privođenje nameni k.p. br. 7191/5 i 7191/24, KO Niš-Bubanj, prema važećem urbanističkom planu, tako što su iste parcelisane za saobraćajnicu, a deo te saobraćajnice je već izgrađen. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu odredbu člana 86. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik PC", br. 47/03 i 34/06), Upravni sud je ocenio praviln im zaključak tuženog organa da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za poništaj dopunskog rešenja o izuzimanju k.p. br.7191/5 i 7191/24, KO Niš-Bubanj . Prema stanovištu Upravnog suda, nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za poništaj pravnosnažnog rešenja o izuzimanju nacionalizovano građevinskog zemljišta, ukoliko zemljište nije privedeno nameni radi koje je izuzeto, ali je privedeno drugoj izmenjenoj nameni u skladu sa zakonom. Upravni sud je, takođe, naveo da bi takvo rešenje bilo pravno i faktički neizvršivo, jer ne bi moglo predstavljati podobnu ispravu za sprovođenje promene u evidenciji o pravima na nepokretnostima, budući da je nesporno utvrđeno da je na predmetnim parcelama u toku privođenje nameni prema važećem urbanističkom planu.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8810/13 od 10. oktobra 2013. godine, kojom podnosioci ustavne žalbe ukazuju na različito postupanje Upravnog suda, odbijena je kao neosnovana tužba javnog pravobranioca grada Niša podneta protiv konačnog rešenja Ministarstva finansija kojim je odlučeno o vraćanju zemljišta izuzetog iz poseda pok. Kosane Ninić, na osnovu rešenja Narodnog odbora Opštine Niš broj 37559/1962 od 8. novembra 1962. godine, zbog neprivođenja istog planiranoj nameni u zakonskom roku. U obrazloženju navedene presude konstatovano da iz nalaza i mišljenja veštaka proizlazi: da je predmetno građevinsko zemljište izuzeto radi izgradnje groblja na potezu Ledena Stena u Nišu i da je u međuvremenu parcelisano; da su doneti novi planski dokumenti, prema kojima je predmetno zemljište planirano za izgradnju saobraćajnice i višeporodične stambene zgrade); da je na delu oduzetog zemljišta izgrađen deo saobraćajnice, dok je preostali deo ostao neizgrađen i obrastao samoniklim rastinjem. Polazeći od navedenog, Upravni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta, jer nije privedeno nameni za svrhu za koju je izuzeto.

Iz obrazloženja presude Upravnog suda U. 8046/10 od 30. juna 2011. godine proizlazi da taj sud ocenjuje pogrešnim zaključak tuženog organa da ne postoji mogućnost poništaja rešenja o izuzimanju zemljišta zbog neprivođenja nameni u zakonskom roku, ako je to zemljište planirano kao javno građevinsko zemljište, prema važećem planskom aktu donetom u skladu sa zakonom.

U obrazloženju presude Vrhovnog suda Srbije U. 5560/08 od 29. oktobra 2009. godine ocenjeno je da za primenu odredbe člana 86. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji nije od uticaja da li je zemljište planirano za javne namene, već jedino da li je privedeno planiranoj nameni radi koje je izuzimanje izvršeno, u roku propisanom zakonom.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da s vako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. st. 1. i 2. ).

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbom člana 86. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji („ Službeni glasnik RS“, br. 47/03 i 34/06 ), koji je bio na snazi u vreme podnošenja predmetnog zahteva, bilo je propisano da će se na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog zakonskog naslednika, poništiti pravnosnažno rešenje o izuzimanju gradskog građevinskog zemljišta iz njegovog poseda, ako korisnik gradskog građevinskog zemljišta isto ne privede nameni za koju je zemljište izuzeto, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 7.).

Saglasno odredbi člana 2. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 i 64/10 - Odluka US), kojom je određeno značenje pojedinih izraza upotrebljenih u tom zakonu, namena zemljišta jeste način korišćenja zemljišta određen planskim dokumentom.

Odredbama Zakona o javnoj svojini („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 88/13 i 105/14 ) propisano je: da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su kao takve određene zakonom, pored ostalog i javni putevi (č lan 10. stav 2.); da prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, mreže u javnoj svojini, vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini, zaštićena prirodna dobra u javnoj svojini i kulturna dobra u javnoj svojini, ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja (član 16. stav 1.); da se dobra iz stava 1. ovog člana ne mogu otuđiti iz javne svojine (član 16. stav 4.).

Zakonom o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („ Službeni list FNRJ“, br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61 i „ Službeni list SFRJ“, broj 32/68 ) bilo je propisano: da građevinsko neizgrađeno zemljište koje je nacionalizovano ostaje u posedu ranijeg sopstvenika sve dok ga on na osnovu rešenja opštinskog narodnog odbora ne preda u posed opštini ili drugom licu, radi izgradnje zgrade ili drugog objekta ili radi izvođenja drugih radova (član 38.) .

Saglasno odredbi člana 2. tačka 34) Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 108/13 i 142/ 14), koji je stupio na snagu 6. oktobra 2011. godine, pravo na vraćanje imovine po odredbama ovog zakona može se ostvariti za imovinu oduzetu primenom Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta ("Službeni list FNRJ", broj 52/58) .

Ostalim odredbama navedenog zakona propisano je: da se oduzeta imovina vraća bivšem vlasniku u svojinu i državinu, a ako to prema ovom zakonu nije moguće, bivši vlasnik ima pravo na obeštećenje (član 8.); da p odnosilac zahteva koji ima pravo da, po različitim osnovima, zahteva vraćanje određene imovine, za isti predmet obeštećenja može da to pravo ostvari samo po jednom osnovu (član 12.); da se n e vraća pravo svojine na nepokretnostima koje na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju sledeću namenu, odnosno status, pored ostalog, nepokretnosti koje su po Ustavu i zakonu isključivo u javnoj svojini (član 18. stav 1. tačka 1)).

5. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da su im u predmetnom postupku koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda morale biti vraćene k.p. br. 7191/5 i 7191/24, KO Niš-Bubanj, jer su izuzete iz poseda njihovog pravnog prethodnika radi izgradnje groblja u Nišu, a prema važećem urbanističkom planu parcelisane su za saobra ćajnicu i na njima je izgrađen deo saobraćajnice . Podnosioci ustavne žalbe dalje navode da je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji Upravni sud odlučio da se takvo zemljište vrati zakonskim naslednicima ranijeg korisnika, upravo iz razloga što sporno zemljište nije privedeno nameni za svrhu za koju je izuzeto.

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na jednaku zaštitu prava , garantovanog odredbom člana 36. stav 1. Ustava , Ustavni sud polazi od ustavn e garan tije kojom se obezbeđuje zaštita od arbitr ernog odlučivanja sudova i drugih državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja . Ta zaštita se, pored ostalog, ogleda u obavezi nadležni h organa da u istovrsnim slučajevima jednako odluč uju, kako primena istog merodavnog prava na bitno istovrstan činjenični i pravni osnov ne bi imala bitno različit pravni ishod u odnosu na prava i obaveze subjekata u istom pravnom položaju.

Ustavni sud je imao u vidu da zahtevi pravne sigurnosti i zaštite legitimnih očekivanja učesnika u postupku ne podrazumevaju pravo na ustaljenu sudsku praksu (Evropski sud za ljudska prava, odluka u predmetu Unedic protiv Francuske , od 18. decembr a 2008. godine, § 74 .). Razvoj sudske prakse sam po sebi ne protivureči dobrom deljenju pravde, ali u slučaju postojanja dobro ustanovljene sudske prakse (well-established jurisprudence) obaveza najvišeg suda je da dà suštinske razloge za odstupanje od dotadašnje sudske prakse, kako ne bi povredio pravo učesnika u postupku na dovoljno obrazloženu sudsku odluku (Evropski sud za ljudska prava, u slučaju Atanasovski protiv bivše jugoslovenske Republike Makedonije , odluka od 14. januara 2010. godine, § 38 .). Promena pravnog stava suda je nužna, naročito u svetlu složenih i dinamičnih društvenih odnosa, s tim da u upravnopravnim stvarima do nje može da dođe samo pod zakonom određenim proceduralnim uslovima (Odluka Ustavnog suda Už-148/2008 od 18. februar a 2010. godine, tačka 5 . obrazloženja ).

Polazeći od činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je utvrdio da postoji identitet činjeničnog i pravnog stanja u upravnim sporovima koji su vođeni u predmetima U. 8810/13 i U. 3109/12 Upravnog suda – Odeljenje u Nišu , kao i da upravni spor koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 3109/12 od 29. jula 2014. godine ima za podnosioce ustavne žalbe bitno različit pravni ishod u odnosu na lica o čijem je zahtevu za poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta pravnosnažno odlučeno presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8810/13 od 10. oktobra 2013. godine. Iz iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da je osporenom presudom Upravnog suda U. 3109/12 od 29. jula 2014. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud nije posebno utvrđivao povredu prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je, takođe, ocenio da podnosioci istim navodima obrazlažu povredu načela o zabrani diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava, te ove navode nije posebno razmatrao.

6. Podnosioci ustavne žalbe, takođe, smatraju da je privedenost predmetnog zemljišta nameni morala biti ocenjena u odnosu na namenu za koju je predmetno zemljište izuzeto, zbog čega su predložili da Ustavni sud poništi osporenu presudu Upravnog suda.

Ocenjujući ove navode ustavn e žalb e sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložen a na ustavnopravno prihvatljiv način , jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda .

Ispitujući da li je osporeni akt obrazložen na način koji se može smatrati ustavnopravno prihvatljivim , Ustavni sud je konstatovao da je odredbom člana 86. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji iz 2003. godine bilo propisano da je korisnik izuzetog gradskog građevinskog zemljišta bio dužan da u roku propisanom to zemljište privede nameni za koju je izuzeto . Ustavni sud je, polazeći od navedenog, našao da osporena presuda ne sadrži razloge za ocenu Upravnog suda o tome da nisu ispunjeni uslovi za poništaj predmetnog rešenja o izuzimanju nacionalizovanog građevinskog zemljišta u celini, propisani navedenom odredbom Zakona, kao i da nije od značaja činjenica da zemljište nije privedeno nameni radi koje je izuzeto. Ustavni sud, međutim, konstatuje da iz navedenih odredaba zakona proizlazi i to da namena zemljišta predstavlja način korišćenja zemljišta određen planskim dokumentom, da se dobra u opštoj upotrebi ne mogu otuđiti iz javne svojine, te da se dobrima u javnoj svojini smatraju i javni putevi. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu nespornu činjenicu da su k.p. br.7191/5 i 7191/24, KO Niš-Bubanj parcelisane za saobraćajnicu, te da je deo saobraćajnice izgrađen, ovaj sud smatra ustavnopravno prihvatljivim stanovište Upravnog suda da bi rešenje kojim se poništava rešenje o izuzimanju zemljišta na kome je izgrađen objekat u javnoj svojini bilo pravno i faktički neizvršivo, jer ne bi moglo predstavljati podobnu ispravu za sprovođenje promene u evidenciji o pravima na nepokretnostima.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da podnosiocima ustavne žalbe osporenim aktom u celini nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Ustavnom žalbom se, takođe, ukazuje da je podnosiocima osporenim aktom povređeno pravo na imovinu, budući da im nije vraćeno zemljište, niti su dobili obeštećenje. Podnosioci smatraju da bi na osnovu Zakona o vraćanju imovine dobili bar obeštećenje, a da nisu mogli tražiti vraćanje imovine po tom zakonu, jer je predmetni postupak već bio u toku.

Ustavni sud ukazuje da se garancije prava na imovinu odnose na zaštitu postojeće imovine, odnosno potraživanja u vezi sa kojima podnosilac ima barem legitimna očekivanja da će steći delotvorno uživanje imovinskog prava. Na istom stanovištu je i Evropski sud za ljudska prava (videti, npr. odluke Prince Hans-Adam II of Liechtenstein protiv Nemačke, broj 42527/98, st. 82 i 83, 2001-VIII i Gratzinger and Gratzingerova protiv Češke, broj 39794/98 od 10. jula 2002. godine) .

Polazeći od toga da podnosioci ustavne žalbe u vreme podnošenja predmetnog zahteva za poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta nisu imali imovinu u smislu označene odredbe Ustava, a imajući u vidu ocenu da osporenom presudom nije dovedena u pitanje pravičnost postupka, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe nisu mogli imati legitimno očekivanje da će im u postupku koji je okončan osporenim aktom biti vraćeno zemljište, niti da će dobiti obeštećenje. Ustavni sud, s tim u vezi, ocenjuje neosnovanom tvrdnju podnosilaca ustavne žalbe da nisu imali zakonsku mogućnost da podnesu zahtev na osnovu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz razloga što je predmetni postupak bio u toku. Naime, iz dopunskog rešenja Skupštine opštine Niš broj 37559/1962 od 5. jula 1963. godine proizlazi da je sporno zemljište prethodno nacionalizovano primenom odredaba Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta iz 1958. godine. Polazeći od toga da je navedeni Zakon odredbom člana 2. tačka 34) Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju označen kao propis na osnovu koga se može ostvariti pravo na vraćanje imovine po odredbama tog zakona, Ustavni sud nalazi da predmetni postupak po zahtevu za poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta nije bio smetnja da podnosioci ustavne žalbe podnesu zahtev Agenciji za restituciju.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da podnosiocima ustavne žalbe osporenim aktom nije povređeno pravo ni pravo na imovinu, zajemčeno odredbama 58. st. 1. i 2. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući, takođe, kao u drugom delu izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti