Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog propusta izvršnog suda da sprovede izvršenje pravnosnažne presude protiv dužnika sa pretežnim državnim kapitalom. Dosuđena je naknada materijalne štete u visini glavnog duga.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8126/2016
10.05.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. G . iz sela Bratmilovca kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. maja 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. G . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu, a zatim pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2292/07 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 2292/07 od 1 4. aprila 2009. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nem aterijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. G . iz sela Bratmilovca kod Leskovca je, 27. oktobra 2016. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2297/07. Zahtevala je naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, dana 6. januara 1999. godine Opštinskom sudu u Leskovcu podnela predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „A.“, Leskovac, radi naplate novčanih potraživanja iz radnog odnosa, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 3608/97 od 14. novembra 1997. godine, a 24. avgusta 1999. godine istom sudu je podnela predlog za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 50/99 od 18. januara 1999. godine. Opštinski sud u Leskovcu je rešenjima o izvršenju I. 5/99 od 19. januara 1999. godine i I. 1298 /99 od 26. avgusta 1999. godine usvojio predložena izvršenja. Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 1289/99 i I. 1395/99 od 22. novembra 1999. godine, prekinut je postupak izvršenja pred Opštinskim sudom u Leskovcu zbog nastupanja pravnih posledica stečaja nad izvršnim dužnikom DP „A .“, Leskovac , koji je otvoren rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 503/94 od 8. septembra 1999. godine. Spisi predmeta su dostavljeni Privrednom sudu u Leskovcu na dalji postupak, ali se taj sud rešenjem I. 1688/99 od 6. marta 2007. godine oglasio stvarno i mesno nenadležnim za postupanje i spise predmeta vratio Opštinskom sudu u Leskovcu pred kojim je predmet dobio broj I. 2292/07 . Izvršni poverilac je 8. aprila 2009. godine podneo predlog Opštinskom sudu u Leskovcu za promenu sredstava izvršenja i Opštinski sud u Leskovcu je rešenjem I. 2292/07 od 14. aprila 2009. godine izmenio rešenje toga suda I. 1298/99 od 26. avgusta 1999. godine kojim je određeno izvršenje na osnovu izvršne presude P. 50/99 od 18. januara 1999. godine i rešenje I. 5/99 od 19. januara 1999. godine kojim je određeno izvršenje na osnovu izršne presude P. 3608/97 od 14. novembra 1997. godine tako što je, umesto na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, određeno izvršenje prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca. Spisi predmeta Opštinskog suda u Leskovcu I. 2292/07 su 4. maja 2009. godine arhivirani kao okončani . Izvršni poverilac je 25. februara 2015. godine dostavio Osnovnom sudu u Leskovcu podnesak kojim je predložio nastavak sprovođenja izvršenja.

Podnositeljka ustavne žalbe je 3. marta 2015. godine podnela redovnom sudu zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se prvo vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu a zatim pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2292/07.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4 I. 83/15 od 24. aprila 2015. godine, u stavu prvom izreke , utvrđeno je da je predlagaču , ovde podnositeljki ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2292/07; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz stava prvog izreke okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke odbijen je zahtev predlagača za novčanu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu koji sud bude procenio; u stavu četvrtom izreke je određeno da se ne dosuđuje naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku; u stavu petom izreke obavezana je Republika Srbija da predlagaču, na ime sastava zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku od strane advokata, isplati iznos od 6.760,00 dinara.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka nije podnela ustavnu žalbu Ustavnu sudu.

4. Po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da namiri potraživanja podnositeljke ustavne žalbe utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom a protiv dužnika DP „A.“, Leskovac, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čin e potraživanj a utvrđen a sudskom odlukom (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 2292/07 od 14. aprila 2009. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Ispitujući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnositeljke u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnositeljku. Ustavni sud konstatuje da je Viši sud u Leskovcu rešenjem R4 I. 83/15 od 30. marta 2015. godine odlučio o zahtevu podnositeljke za naknadu nematerijalne štete tako što je odbio taj zahtev. Protiv navedenog rešenja podnositeljka nije izjavila žalbu Vrhovnog kasacionom sudu niti je protiv tog rešenja podnela ustavnu žalbu Ustavnom sudu. Ustavni sud ukazuje da je svojom odlukom podnositeljki dosudio materijalnu štetu, čime je suštinski dobila potpuno obeštećenje.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je rešio kao u tački 3. izreke.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti