Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro sedam godina. Utvrđuje se pravo na naknadu nematerijalne štete, dok se žalba protiv meritornih presuda odbija kao neosnovana.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorke Žebeljan iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1.Usvaja se ustavna žalba Zorke Žebeljan i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudo m u Pančevu u predmetu P. 1650/05 (raniji broj P. 1527/02) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Zorke Žebeljan izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Pančevu P. 1650/05 od 12. decembra 2007. godine i presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 1225/08 od 31. marta 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje garantovanog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zorka Žebeljan iz Pančeva je 2 8. maja 2009. godine, preko punomoćnika Predraga Basarića, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom ro ku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Pančevu u predmetu P. 1650/01, kao i protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe je , između ostalog, n avela da u postupku pred prvostepenim sudom, u obrazloženju osporene presude, sud nije izložio...“zahteve stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu“, da drugostepeni sud nije sankcionisao postupanje prvostepenog suda...“ponavljajući stav nižeg suda“, te je ponovo ukazala na „navode iz žalbe protiv prvostepene presude, koju u prilogu dostavlja, a koja je u većem delu ovde prepisana“. Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise parničnog predmeta Opštinskog suda u Pančevu P. 1650/05 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Zorka Žebeljan iz Pančeva, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 2. jula 2002 . godine tužbu Opštinskom sudu u Pančevu protiv tuženog Z. J. iz Pančeva. Tužbenim zahtevima je traženo da sud donese presudu kojom će poništiti ugovor o poklonu Ov. 8669/97, koji je zaključen 15. decembra 1997. godine između tuženog i D. Ć, naložiti zemljišno-knjižnom odeljenju suda da izvrši brisanje zemljišno-knjižnog upisa bliže navedenog u tužbi i obavezati tuženog da tužilji, po osnovu sticanja bez osnova, isplati opredeljeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom i da joj nadoknadi troškove postupka. Predloženo je i da sud rešenjem odredi privremenu meru zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti na koju se odnosi tužba.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 1527/02. Opštinski sud u Pančevu je, do donošenja prvostepene presude održao pet ročišta za glavnu raspravu (20. januara, 19. marta, 21. maja, 10. septembra i 31. oktobra 2003. godine).

Presudom Opštinskog suda u Pančevu P. 1527/02 od 31. oktobra 2003. godine usvojeni su tužbeni zahtevi tužilje. Pismeni otpravak presude dostavljen je punomoćniku tužilje 18. januara 2005. godine, a punomoćniku tuženog 14. februara 2005. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Pančevu Gž. 590/05 od 6. oktobra 2005. godine usvojena je žalba tuženog Z. J, ukinuta presuda Opštinskog suda u Pančevu P. 1527/02 od 31. oktobra 2003. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, gde je, dobio novi broj P. 1650/05.

Opštinski sud u Pančevu je, tokom ponovnog postupka, zakazao 13 ročišta za glavnu raspravu (22. decembra 2005. godine, 8. februara, 3. aprila, 31. maja, 11. septembra, 1. novembra i 20. decembra 2006. godine, 14. februara, 2. aprila, 30. maja, 3. septembra, 24. oktobra i 12. decembra 2007. godine), od kojih pet ročišta nije održano, zbog sprečenosti punomoćnika tuženog.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Pančevu P. 1650/05 od 12. decembra 2007. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je ništav ugovor o poklonu, te da se naloži brisanje zemljišno-knjižnog upisa Dn. br. 214/98 u „B“ listu nepokretnosti upisane u zemljišno-knjižnom ulošku br. 1430 KO Pančevo, u stavu drugom izreke je odbijen kao neosnovan i eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj, na ime sticanja bez osnova, isplati opredeljeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom, dok je u stavu trećem izreke obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka. Navedena presuda je 11. aprila 2008. godine dostavljena punomoćniku tužilje, a 23. juna 2008. godine punomoćniku tuženog.

Osporenom presudom Okružnog suda u Pančevu Gž. 1255/08 od 31. marta 2009. godine žalba tužilje je odbijena kao neosnovana i potvrđena presuda Opštinskog suda u Pančevu P. 1650/05 od 12. decembra 2007. godine. Pismeni otpravak drugostepene presude Okružnog suda u Pančevu je 29. aprila 2009. godine dostavljen punomoćniku tužilje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, a odredbom člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, a kojima je bilo propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ZPP), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja i da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.); da presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavljena (član 348. stav 2.).

Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o postojanju povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje na koje se podnositeljka ustavne žalbe poziva, a u odnosu na osporene presude, od značaja odredbe Zakona o obligacionim odnosima "Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i " Službeni list SRJ", br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) (u daljem tekstu: ZOO), kojima je propisano: da ako osnov ne postoji ili je nedopušten, ugovor je ništav (član 52.); da se o dredbe ugovora primenjuju onako kako glase i da se pri tumačenju spornih odredbi ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom (član 99 st. 1. i 2.); da je ništav ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo i da a ko je zaključenje određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi ako u zakonu nije što drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posledice (član 103. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku na koju se u ustavnoj žalbi ukazuje , Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja osnovanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, počev od 2. jula 2002. godine kada je podnositeljka ustavne žalbe podnela tužbu Opštinskom sudu u Pančevu, pa do njegovog pravnosnažnog okončanja presudom Okružnog suda u Pančevu Gž. 125/08 od 31. marta 2009. godine, koja je punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe dostavljena 29. aprila 2009. godine.

Parnični postupak koji je predmet ustavne žalbe ukupno je trajao 6 godina, 9 meseci i 27 dana.

Navedeno trajanje parničnog postupka može ukazivati na to da postupak nije okončan u razumnom roku. Ipak, Ustavni sud je kod ocene osnovanosti ustavne žalbe pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se raspravlja za podnosioca ustavne žalbe, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući uticaj navedenih kriterijuma na trajanje parničnog postupka u ovom slučaju, Ustavni sud je mišljenja da u ovom parničnom predmetu nije bilo naročito složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala posebno obiman i dugotrajan postupak. Naime, predmet spora je bio zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, da se utvrdi da je ništav ugovor o poklonu nepokretnosti, da se izvrši brisanje predmetne nepokretnosti iz zemljišno-knjižnog uloška i da se obaveže tuženi da joj isplati određeni novčani iznos koji je neosnovano stekao.

Ustavni sud je zatim ocenio da podnositeljka ustavne žalbe svojim postupcima nije doprinela dužinem trajanju predmetnog parničnog p ostupka, da je je lično pristupila na svako od zakazanih ročišta, da je uredno izvršavala naloge suda, kao i da je blagovremeno okončanje predmetnog parničnog postupka za nju bilo vrlo značajno jer se radi o imovinskom sporu veće vrednosti koji je podnositeljka vodila kako bi obezbedila da joj bude isplaćeno potraživanje utvrđeno u drugom parničnom postupku, što je, po njenom mišljenju, osujećeno zaključenjem spornog ugovora o poklonu.

Ustavni sud je i u ovom ustavnosudskom sporu konstatovao da je osnovna dužnost parničnog suda da obezbedi da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da se preduzimaju one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Pančevu redovno zakazivao ročište za glavnu raspravu, ali da nije pokazao i efikasnost u vođenju postupka. Naime, na više održanih ročišta nisu izvođeni dokazi, već su punomoćnici stranaka samo ponovili ranije iznete navode. Pet ročišta nije održano zbog sprečenosti punomoćnika tuženog, čemu se punomoćnik tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, u početku nije protivio, ali je kasnije izrazio svoje protivljenje učestalom odlaganju ročišta iz ovog razloga. Najzad, odgovornost prvostepenog suda se ogleda i u činjenici da je presudu P. 1527/02 od 31. oktobra 2003. godine dostavio punomoćnicima stranaka posle više od godinu dana od zaključenja rasprave (18. januara i 14. februara 2005. godine). Isti sud je u ponovnom postupku, doneo presudu P. 1650/05 od 12. decembra 2007. godine, koja je punomoćnicima stranaka uručena nakon nekoliko meseci (11. aprila i 23. juna 2008.godine).

Dakle, ustavnopravna ocena do sada sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, potvrđuje da je u konkretnom slučaju neopravdano dugo trajanje parničnog postupka posledica neefikasnog postupanja Opštinskog suda u Pančevu.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vod io pred Opštinskim sudom u Pančevu, u predmetu P. 1650/05 (raniji broj P. 1527/02) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe, zbog konstatovane povrede ustavnog prava na suđenje u razumnom roku , ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, kao što je navedeno u tački 2. izreke.

6. Povodom dela ustavne žalbe kojim se osporavaju presuda Opštinskog suda u Pančevu P. 1650/05 od 12. decembra 2007. godine i presuda Okružnog suda u Pančevu Gž. 125/08 od 31. marta 2009. godine, Ustavni sud je ocenio da su osporene presude doneli zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svojih nadležnosti, nakon postupka sprovedenog u skladu sa zakonskim odredbama, te da se osporene presude zasnivaju na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava. Ustavni sud je našao da su osporene presude zasnovane na činjeničnom stanju koje je utvrđeno na osnovu dokaznog postupka sprovedenog u skladu sa zakonskim odredbama, u kome je, između ostalog , utvrđeno: da je predmet osnovnog ili prvopostavljenog tužbenog zahteva tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu nepokretnosti koji je zaključen 15. decembra 1997. godine između tuženog Z. J. i sada pok. D. Ć, a eventualnog tužbenog zahteva - da tuženi isplati tužilji na ime sticanja bez osnova određenu sumu novca; da je presudom donetom u drugom parničnom postupku sada pok. D. Ć. obavezana da podnositeljki na ime sticanja bez osnova isplati određeni novčani iznos i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka; da je D. Ć. za života sa Z.J. zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju 26. avgusta 1997. godine, a zatim i ugovor o poklonu od 15. decembra 1997. godine, čije je utvrđenje ništavosti tražila podnositeljka, ističući da se radi o fiktivnom ugovoru zaključenom kako bi se osujetilo njeno potraživanje prema D. Ć. Okružni sud u Pančevu je ocenio da su neosnovani žalbeni navodi da je pok. D. Ć zaključivanjem ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženim Z. J, a potom i ugovora o poklonu, htela da izbegne naplatu tužiljinog potraživanja po pravnosnažnoj presudi P. 2838/99 od 4. aprila 2000. godine i da je ovakvim raspolaganjem onemogućila naplatu tužiljinog potraživanja, jer je utvrđeno da je pok. D. Ć. imala i drugu nepokretnu imovinu osim one kojom je raspolagala ugovorom o poklonu. Pored toga, tužilja je imala mogućnost da potraživanje naplati iz penzije koju je primala D. Ć. do 2002. godine. Sudovi su ocenili da je zajednička namera sada pok. D. Ć. i tuženog Z. J. bila da pored ugovora o doživotnom izdržavanju zaključe i ugovor o poklonu, te da on nije suprotan odredbama člana 103. u vezi sa članom 52. ZOO.

Kako su redovni sudovi dali detaljne i jasne razloge za svoje odlučivanje, koje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim ili diskriminatorskim, Ustavni sud zaključuje da su neosnovane tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe da joj je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje . Sama okolnost da podnositeljka ustavne žalbe nije zadovoljna ishodom parničnog postupka, ne znači istovremeno da joj, u konkretnom slučaju, nisu bile obezbeđene garantije pravično g suđenja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Opštinskog suda u Pančevu P. 1650/05 od 12. decembra 2007. godine i osporenom presudom Okružnog suda u Pančevu Gž. 125/08 od 31. marta 2009. godine nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, zbog čega je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu tačke 3. izreke.

8. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, niti su uz nju dostavljeni dokazi koji bi ukazivali na povredu prava na jednaku zaštitu prava garanto vanog članom 36. stav 1. Ustava, pa povreda ovog prava nije mogla biti predmet razmatranja i odlučivanja.

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, odlučujući kao u drugom delu tačke 3. izreke.

9. Na osnovu navedenog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević