Odbijanje ustavne žalbe u postupku protiv pripadnika organizovane kriminalne grupe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu M. M. protiv produženja pritvora. S obzirom na težinu dela, brutalnost izvršenja i opasnost od bekstva, sud je ocenio da je zadržavanje u pritvoru neophodno za nesmetano vođenje složenog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M. iz Beograda na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. M. izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2. Po1. 122/23 od 2. juna 2023. godine, zbog povrede prava iz člana 31. Ustava Republike Srbije, dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M. iz Beograda je 7. jula 2023. godine, preko punomoćnika N. J, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2. Po1. 122/23 od 2. juna 2023. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. stav 1. Ustava, prava iz člana 31. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na slobodu i bezbednost i prava na delotvoran pravni lek iz člana 5. stav 1. tačka c) i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Navode o povredi prava iz člana 5. stav 1. tačka c) i člana 13. Evropske konvencije, Ustavni sud ceni u odnosu na odredbe člana 27. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava kojima je zajemčena ista pravna zaštita.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbijena žalba okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv prvostepenog rešenja kojim je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor, zbog postojanja pritvorskih razloga iz člana 211. stav 1. tač. 1), 2), 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosiocu povređeno pravo na slobodu i bezbednost, jer dokazi koji su služili kao osnova za odluku o pritvaranju i produženju pritvora ne daju osnova za zaključak da postoji sumnja da je počinjeno krivično delo, odnosno jer pritvor nije produžen zakonito; da je podnosiocu povređeno pravo na delotvorno pravno sredstvo, jer njegovi žalbeni navodi nisu razmotreni, te da je imao pravo na pravni lek samo pro forma; da mu je povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora, jer nisu dati jasni i nedvosmisleni razlozi za produženje pritvora, jer nisu individualizovani razlozi za produženje pritvora, kao i jer težina zaprećene kazne sama po sebi ne opravdava produženje pritvora; da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, jer drugostepena instanca nije cenila navode žalbe.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i da poništi osporeno rešenje.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud, je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije koja je dostavljena uz ustavnu žalbu, dopisa Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal K.Po1. 121/21 od 4. aprila 2025. godine i uvida u spise predmeta Už- 9129/2024, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pred Višim sudom u Beogradu, Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal, u predmetu K.Po1. 121/21 vodi se krivični postupak protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe i 29 drugih okrivljenih, zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. KZ i više krivičnih dela teškog ubistava iz člana 114. stav 1. tačka 1) KZ, krivičnog dela otmice iz člana 134. stav 5. u vezi. st. 1. i 3. KZ, silovanje iz člana 178. stav 1. KZ, krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ i krivičnog dela proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Kpp.Po1. 7/21 od 6. februara 2021. godine određen je pritvor prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, iz razloga propisanih odredbama člana 211. stav 1. tač 1), 2), 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se računa od 4. februara 2021. godine, kada je lišen slobode.

Nakon što je sprovodena istraga, podignute su optužnice Kto. 65/21 od 30. jula 2021. godine i Kto. 25/22 od 13. aprila 2022. godine od strane tužioca za organizovani kriminal (sada glavni javni tužilac za organizovani kriminal). Posle podizanja optužnice održano je deset pripremnih ročišta, a dana 17. oktobra 2022. godine započet je glavni pretres.

Određeni pritvor je okrivljenom do okončanja istrage produžen tri puta, i to rešenjima sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal i Apelacionog suda u Beogradu. Nakon podizanja optužnice od 30. jula 2021. godine, pa do donošenja ovde osporenog rešenja, okrivljenom je pritvor produžen 12 puta, i to rešenjima vanpretresnog veća Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Kv.Po1. 294/23 (K-Po1. 121/21) od 9. maja 2023. godine, prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe produžen je pritvor iz razloga propisanih odredbama člana 211. stav 1. tač 1), 2), 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku. Istvovremeno je produžen protvor u odnosu na još dvanaestoricu okrivljenih, i to po različitim osnovima iz člana 211. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2. Po1. 122/23 od 2. juna 2023. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe i branilaca drugih okrivljenih izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kv.Po1. 294/23 (K-Po1. 121/21) od 9. maja 2023. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da su navedeni okrivljeni izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. KZ i to tako što su u periodu od početka 2019. do 4. februara 2021. godine okrivljeni V.B. i okrivljeni M. M, ovde podnosilac, organizovali organizovanu kriminalnu grupu čiji su pripadnici postali i okrivljeni A.V., N.L., M.A. i A.Š., koja je imala za cilj vršenje krivičnih dela teškog ubistva iz člana 114. KZ, krivičnog dela otmice iz člana 134. KZ, krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. KZ, krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 KZ, a sve radi sticanja finansijske i druge koristi, na taj način što su pod paravanom navijačke grupe „P.“ vršili raznovrsna krivična dela kako bi pored imovinske koristi stekli primat u kriminogenoj sredini zastrašivanjem suparničkih kriminalnih grupa preuzimanjem prevlasti na tržištu opojne droge i ubistvima pripadnika drugih kriminalnih grupa, koji plan su napred navedeni pripadnici kriminalne grupe i prihvatili i postupali po nalozima organizatora koji su donosili odluke, ko, kada i gde i na koji način treba da se otme i liši života, koji će pripadnici to izvršavati, gde će se opojna droga neovlašćeno stavljati u promet i koji će pripadnici to izvršavati, gde će se držati vatreno oružje namenjeno izvršenju ovih krivičnih dela, koja uputstva i naloge su prenosili, a pripadnici grupe dobijali u neposrednim kontaktima sa organizatorima ili preko kriptovanih telefona sa instaliranom aplikacijom SKY i kodnim imenima. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, zatim, navedeno da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je navedena organizovana kriminalna grupa u dužem vremenskom periodu bila hijerarhijski jasno ustrojena, dobro organizovana, pri čemu su njeni pripadnici imali unapred određene uloge i zadatke, te su po dobijenim instrukcijama i uputstvima postupali u cilju preduzimanja radnje izvršenja napred navedenih krivičnih dela.

U pogledu pritvorskog osnova po članu 211. stav 1. tačka 1) ZKP, u osporenom drugostepenom rešenju je navedeno: da je prvostepeni sud pravilno zaključio da je dalje zadržavanje navedenih okrivljenih u pritvoru po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP u toj fazi postupka nužna i neophodna mera za obezbeđenje prisustva okrivljenih i nesmetano vođenje ovog krivičnog postupka; da je utvrđeno da okrivljeni, ovde podnosilac, kao i drugi okrivljeni, imaju neprijavljeno boravište na adresama u Beogradu; da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je predmetna organizovana kriminalna grupa iznajmljivala određene stanove, takozvane štekove, na više lokacija; da je ova organizovana kriminalna grupa pribavila znatnu finansijsku korist koja nije pronađena i da postoji osnovana sumnja da bi okrivljeni tu finansijsku korist mogli iskoristiti u cilju skrivanja i bekstva, a posebno imajući u vidu težinu krivičnih dela za koja su okrivljeni osnovano sumnjivi; da navedene okolnosti uz visinu zaprećenih kazni, u međusobnoj vezi, predstavljaju okolnosti koje ukazuju da će se okrivljeni, ukoliko budu pušteni na slobodu, kriti ili dati u bekstvo i tako postati nedostupni pravosudnim organima Republike Srbije.

U pogledu pritvorskog osnova po članu 211. stav 1. tačka 2) ZKP, u osporenom drugostepenom rešenju je navedeno: da je prvostepeni sud pravilno postupio u delu u kome je pritvor produžio i po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP; da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da su okrivljeni V.B. i okrivljeni M. M, ovde podnosilac, kao organizatori organizovane kriminalne grupe, a ostali okrivljeni kao pripadnici ove organizovane kriminalne grupe, u dužem vremenskom periodu preduzimali radnje izvršenja više krivičnih dela za koja su osnovano sumnjivi, između ostalog, više krivičnih dela teško ubistvo iz člana 114 KZ, radi ostvarivanja ciljeva organizovane kriminalne grupe, odnosno sticanja materijalne koristi u kriminogenoj sredini i zastrašivanjem suparničkih kriminalnih grupa, preduzimanjem prevlasti na tržištu opojne droge, otmicama i ubistvima pripadnika drugih kriminalnih grupa; da je predmetna kriminalna grupa bila dobro organizovana, čiji pripadnici su imali unapred određene uloge i zadatke, te su postupali po dobijenim instrukcijama i uputstvima organizatora; da su osnovano sumnjivi da su kontinuirano preduzimali radnje uništenja tragova izvršenja krivičnih dela; da u dosadašnjem toku postupka nije ispitan otac L.V, dok su supruge sada pokojnog Z.R. i G.V, sestra sada pokojnog M.Lj, otac sada pokojnog A.G, otac sada pokojnog L.V, sestra sada pokojnog N.M, kao i majka i nevenčana supruga sada pokojnog G.M, u skladu sa odredbama ZKP, dobili status posebno osetljivih svedoka; da je, imajući navedeno u vidu, veće zauzelo stav da istaknute okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, svaki ponaosob, u slučaju boravka na slobodi ometati krivični postupak uticanjem na svedoke – oštećene, kako je pravilno zaključio i prvostepeni sud; da zbog toga pritvor po navedenom zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP u odnosu na okrivljenog M. M. i dalje predstavlja nužnu i neophodnu meru za nesmetano vođenje predmetnog krivičnog postupka.

U pogledu pritvorskog osnova po članu 211. stav 1. tačka 3) ZKP, u osporenom drugostepenom rešenju je navedeno: da postoje osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da će okrivljeni M. M, ovde podnosilac, i druga četiri okrivljena, u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo; da je zbog toga njihovo zadržavanje u pritvoru po osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, nužno i neophodno, radi nesmetanog vođenja ovog krivičnog postupka; da je ovaj zaključak izveden imajući u vidu brojnost iznajmljenih stanova na različitim adresama i korišćenje više prostorija na stadionu FK P, vikendica koje se nalaze van teritorije grada Beograda, te korišćenje više putničkih motornih vozila, angažovanje velikog broja ljudi i pripadnika organizovane kriminalne grupe; da način preduzimanja radnji izvršenja krivičnog dela za koja su okrivljeni osnovano sumnjivi da su ih preduzimali u dužem vremenskom periodu ukazuje da iste nisu bile usmerene na jednu radnju i da nisu vremenski ograničene, a sve u vezi sa činjenicom da su dalje aktivnosti ove organizovane kriminalne grupe sprečene isključivo akcijom policije; da sve navedeno ukupno ukazuje na izrazito visok stepen upornosti u preduzimanju inkriminisanih radnji za koje su okrivljeni osnovano sumnjivi; da iz izveštaja iz kaznene evidencije proizlazi da su okrivljeni M. M, N.L, M.A, A.V. i A.Š, osuđivani kao u izveštaju iz kaznene evidencije, koji je detaljno citiran u obrazloženju prvostepenog rešenja; da je okrivljeni M. M. ranije osuđivan zbog krivičnog dela sa elementom nasilja i da je osnovano sumnjiv da je krivična dela koja mu se u konkretnom slučaju stavljaju na teret izvršio u vreme proveravanja po ranijoj osudi; da se radi o licu bez imovine i stalnih izvora prihoda.

U pogledu pritvorskog osnova po članu 211. stav 1. tačka 4) ZKP, u osporenom drugostepenom rešenju je navedeno: da je pritvor u odnosu na okrivljenog, ovde podnosioca, kao i još tri lica opravdan i po osnovu koji je propisan odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP; da iz pobijanog rešenja i spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da su okrivljeni V.B. i M. M, kao organizatori organizovane kriminalne grupe, a ostali okrivljeni kao pripadnici ove organizovane kriminalne grupe, vršili krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora preko deset godina; da proizlazi postojanje osnovane sumnje da je pet lica lišeno života, nakon što su na prevaran način dovedena na adresu na teritoriji Grocke; da proizlazi da su radnje izvršenja krivičnih dela izvršene na podmukao način, u naseljenom mestu, u porodičnoj kući, koju je pripadnik organizovane kriminalne grupe okrivljeni V.D. stavio na isključivo raspolaganje pripadnicima organizovane kriminalne grupe, sa visokom ogradom i obezbeđenoj najsavremenijim video nadzorom i u kojoj je naknadno u skrivenoj prostoriji namenjenoj mučenju i ubistvima za koja su osnovano sumnjivi; da je pronađena mašina za mlevenje mesa radi uklanjanja tragova izvršenja krivičnih dela i u kojoj su sa tim ciljem tela žrtava prethodno isečena na manje delove i potom samlevena, a delove tela bačeni u Dunav; da su u kritičnom periodu nadležnim državnim organima prijavljeni nestanci šest lica lišenih života na navedenoj lokaciji, kao i da je u toku postupka pronađena još jedna lokacija gde su prema navodima optužnog akta organizatori i pripadnici lišili života G.M; da je kod pripadnika organizovane kriminalne grupe, na više lokacija na teritoriji grada Beograda, pronađena veća količina vatrenog oružja, municije, eksplozivnih materija i minsko eksplozivnih sredstava, između ostalog u prostorijama kuće na adresi u Ritopeku, ali i u prostorijama na stadionu FK P. u širem centru grada, koja je ova organizovana kriminalna grupa isključivo koristila; da je, prema osnovanoj sumnji, I.S, najpre, nasilno zadržan, a potom uveden u navedene prostorije uz iskazanu svirepost okrivljenih, da je tu držan zatvoren tri dana, uz pretnju ubistvom i prisiljen da skine odeću, nakon čega su ga okrivljeni tukli rukama, nogama, drvenim predmetima, koje su mu potom gurali u analni otvor, a potom ga uz pretnju ubistvom pustili; da je sve evidentno dovelo do uznemirenja građana u delovima grada Beograda gde su izvršena navedena krivična dela za koja su okrivljeni osnovano sumnjivi, ali istovremeno i šire javnosti, a koje i dalje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka.

4. Odredbama člana 31. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Odredbama člana 210. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/2019, 27/21 - Odluka US i 62/21 - Odluka US) propisano je: da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom (stav 1.); da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru (stav 2.); da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (stav 3.).

Odredbama člana 211. stav 1. ZKP propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako: se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1.); postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače (stav 2.); osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti delo kojim preti (tačka 3.); je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (stav 4.).

Odredbama člana 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.).

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud prvo konstatuje da se navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. Ustava zasnivaju na tvrdnji da u osporenom rešenju o produženju pritvora nisu dati dovoljno jasni, ubedljivi i individualizovani razlozi koji bi opravdali ovu meru.

Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i conditio sine qua non za određivanje i produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da se ne može upuštati u instanciono odlučivanje/rezonovanje i da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da je u osporenom rešenju jasno utvrđeno postojanje osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. KZ i to tako što je u periodu od početka 2019. do 4. februara 2021. godine, zajedno sa okrivljenm V.B, organizovao organizovanu kriminalnu grupu koja je imala za cilj vršenje krivičnih dela teškog ubistva iz člana 114. KZ, krivičnog dela otmice iz člana 134. KZ, krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. KZ, a sve radi sticanja finansijske i druge koristi.

Ustavni sud, zatim, konstatuje da je podnosiocu određen pritvor rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Kpp. Po1. 7/21 od 6. februara 2021. godine i da mu se isti računa od 4. februara 2021. godine, kada je lišen slobode, te da se podnosilac do donošenja ovde osporenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2. Po1. 122/23 od 2. juna 2023. godine, nalazio u pritvoru ukupno dve godine i tri meseca.

Ustavni sud ističe da je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud ukazuje da je u nadležnosti redovnih sudova da osiguraju da pritvor optuženog lica ne prelazi razumni vremenski rok i da su sudovi u tom smislu dužni da pažljivo ispitaju opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja, odnosno da u svakom konkretnom slučaju utvrde i navedu dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, te da podrobno argumentuju razloge zbog kojih smatraju da osnov za produženje pritvora i dalje postoji. Ukoliko postupajući sud oceni da okrivljenog treba zadržati u pritvoru, u rešenju mora navesti detaljne i individualizovane razloge za takvu odluku.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, po službenoj dužnosti preispitao da li i dalje postoje razlozi za zadržavanje podnosioca u pritvoru, pa je doneo rešenje Kv.Po1. 294/23 (K-Po1. 121/21) od 9. maja 2023. godine kojim je podnosiocu produžen pritvor iz razloga propisanih odredbama člana 211. stav 1. tač 1), 2), 3) i 4) ZKP, pri čemu je ovde osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2. Po1. 122/23 od 2. juna 2023. godine odbijena žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv označenog prvostepenog rešenja.

Razmatrajući da li je redovni sud pažljivo ispitao opravdanost produženja pritvora podnosiocu, Ustavni sud prvo ocenjuje da osporeno rešenje sadrži dovoljno jasne i detaljne razloge za zaključak da su ispunjeni uslovi za pritvaranje na osnovu člana 211. stav 1. tač 1) ZKP, odnosno za stanovište da postoje okolnosti koje ukazuju da će se podnosilac ustavne žalbe, ukoliko bude pušten na slobodu, kriti ili dati u bekstvo i tako postati nedostupan pravosudnim organima Republike Srbije. Naime, u osporenom rešenju je u prilog navedenog zaključka navedeno: da podnosilac ima neprijavljeno boravište u Beogradu; da postoji osnovana sumnja da je podnosilac jedan od organizatora organizovane kriminalne grupa koja je iznajmljivala stanove, odnosno štekove, na više lokacija; da je ova organizovana kriminalna grupa pribavila znatnu finansijsku korist koja nije pronađena i da postoji osnovana sumnja da bi podnosilac i drugi okrivljeni tu finansijsku korist mogli iskoristiti u cilju skrivanja i bekstva.

U odnosu na produženje pritvora po osnovu iz člana 211. stav 1. tač 2) ZKP, Ustavni sud ocenjuje da osporeno rešenje i u ovom delu sadrži jasne, detaljne i individualizovane razloge za ocenu da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će podnosilac ustavne žalbe i drugi okrivljeni, svaki ponaosob, u slučaju boravka na slobodi ometati krivični postupak uticanjem na svedoke. Konkretno, Ustavni sud ukazuje da je u osporenom rešenju navedeno: da je predmetna organizovana kriminalna grupa bila dobro organizovana i da su njeni pripadnici imali unapred određene uloge i zadatke; da su podnosilac ustavne žalbe i drugi okrivljeni osnovano sumnjivi da su kontinuirano preduzimali radnje uništenja tragova izvršenja krivičnih dela; da u dosadašnjem toku postupka još uvek nisu ispitani svedoci, srodnici ubijenih žrtava, koji su dobili status posebno osetljivih svedoka.

Ustavni sud, zatim, konstatuje da je podnosiocu pritvor produžen i zbog postojanja osnova za pritvor iz člana 211. stav 1. tač 3) ZKP, odnosno zbog ocene da postoje osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da će podnosilac ustavne žalbe i druga četiri okrivljena, u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. Ustavni sud smatra da je osporeno rešenje i u ovom delu jasno i detaljno obrazloženo i da sadrži dovoljno individualizovane razloge. Naime, isto je, pre svega, zasnovano na činjenici da je podnosilac ustavne žalbe ranije osuđivan zbog krivičnog dela sa elementom nasilja i da je osnovano sumnjiv da je krivična dela koja mu se u konkretnom slučaju stavljaju na teret izvršio u vreme proveravanja po ranijoj osudi, kao i na činjenici da se radi o licu bez imovine i stalnih izvora prihoda. Pored toga, u prilog zauzetog stava o postojanju opasnosti od ponavljanja dela ukazano je i na okolnosti koje ukazuju na posebnu organizovanost predmetne organizovane kriminalne grupe i posedovanje velikih resursa (brojnost iznajmljenih stanova na različitim adresama, angažovanje velikog broja ljudi itd.), kao i na posebnu upornost podnosioca i drugih članova organizovane kriminalne grupe u vršenju krivičnih dela za koja su osnovano sumnjivi i činjenicu da su ista preduzimana u dužem vremenskom periodu.

Na kraju, Ustavni sud smatra da osporeno rešenje sadrži jasne i detaljne razloge i u pogledu ocene da su ispunjeni uslovi za pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP. Naime, u osporenom rešenju je, najpre, konstatovano da su podnosilac ustavne žalbe i drugi okrivljeni osnovano sumnjivi da su vršili krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora preko deset godina, a potom su obrazložene detaljne okolnosti izvršenja krivičnih dela, koje ukazuju na posebnu surovost i podmuklost u izvršenju istih. Na kraju, osporenim rešenjem je izveden zaključak da je došlo do uznemirenja građana u delovima grada Beograda gde su izvršena krivična dela za koja su okrivljeni osnovano sumnjivi, ali istovremeno i šire javnosti, kao i da to i dalje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka.

Nakon što je ocenio da je osporenim rešenjem pažljivo ispitana opravdanost produženja pritvora, odnosno da je sud dao detaljne, jasne i individualizovane razloge za odluku o produženju pritvora, Ustavni sud je ispitivao da li je sud u vođenju postupka u kome se prema podnosiocu primenjuje mera pritvora pokazao primerenu hitnost. Ustavni sud ukazuje da je od 4. februara 2021. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode, sproveden istražni postupak i da su podignute optužnice tužioca za organizovani kriminal (sada glavnog javnog tužioca za organizovani kriminal) Kto. 65/21 od 30. jula 2021. godine i Kto. 25/22 od 13. aprila 2022. godine. Nakon podizanja optužnice održano je deset pripremnih ročišta, a 17. oktobra 2022. godine započet je glavni pretres. Ustavni sud, zatim, ukazuje da se predmetni krivični postupak vodi protiv velikog broja okrivljenih (30 lica), pred posebnim odeljenjem za organizovani kriminal, zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, kao i više krivičnih dela teško ubistavo, otmica, silovanje, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Imajući sve navedeno u vidu, a posebno činjenicu da se postupak vodi protiv velikog broja okrivljenih lica, te s obzirom na težinu i brojnost krivičnih dela koja se okrivljenima stavljaju na teret, što svakako zahteva sprovođenje obimnog dokaznog postupka, kao i činjenicu da je u dosadašnjem toku postupka sproveden istražni postupak, da je podignuta optužnica, održano deset pripremnih ročišta i započet glavni pretres, Ustavni sud ocenjuje da je sud u dosadašnjem toku postupka pokazao primerenu hitnost u postupanju. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi isticao da u predmetima koji se tiču organizovanog kriminala relativno duži period pritvora može biti opravdan s obzirom na posebne poteškoće sa kojima se postupajući sud susreće prilikom odlučivanja u takvim predmetima (Matczak protiv Poljske, broj predstavke 26649/12, presuda od 23. februara 2016. godine, stav 57.).

Dakle, imajući uvidu da je ocenio da osporeno rešenje sadrži detaljne, jasne i individualizovane razloge za ocenu da i dalje postoje razlozi za produženje pritvora iz člana 211. stav 1. tač 1), 2), 3) i 4) ZKP, te da je ocenio da je sud u dosadašnjem toku predmetnog krivičnog postupka pokazao primerenu hitnost u postupanju, Ustavni sud je ocenio da trajanje pritvora od dve godine i tri meseca u konkretnom slučaju ne ukazuje na povredu prava podnosioca iz člana 31. Ustava.

Imajući izloženo u vidu, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe, zajemčeno odredbama člana 31. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Imajući u vidu da su tvrdnje podnosioca o povredi prava na slobodu i bezbednost i prava na pravično suđenje iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava zasnovane na identičnim razlozima kao i istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi tih prava.

U odnosu na tvrdnju o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je nesporno da ga je podnosilac imao i iskoristio, pri čemu Ustavni sud ponavlja da se pravom iz člana 36. stav 2. Ustava ne jemči pozitivan ishod postupka po izjavljenom pravnom sredstvu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u drugom delu izreke, odbacio ustavnu žalbu u navedenom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1., člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe u postupku protiv pripadnika organizovane kriminalne grupe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti