Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba izjavljena protiv rešenja o produženju pritvora. Ustavni sud je utvrdio da su nadležni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, uključujući opasnost od bekstva, ponavljanja dela i uznemirenja javnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bobana Stojiljkovića iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Bobana Stojiljkovića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 1385/12 od 14. septembra 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Boban Stojiljković iz Vranja je , 19. oktobra 2012. godine, preko punomoćnika Novice Zdravkovića, advokata iz Vranja, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 1385/12 od 14. septembra 2012. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na pravično suđenje iz člana 31. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da mu je osporenim rešenjem pravnosnažno produžen pritvor, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku, a koji mu se računa od 14. aprila 2011. godine kada je lišen slobode. Podnosilac potom detaljno iznosi sadržinu osporenog rešenja i analizira razloge zbog kojih mu je pritvor produžen, te posebno ističe da je od pokretanja istrage protiv njega do dana podnošenja ustavne žalbe proteklo „punih 18 meseci“, za koje vreme se neprekidno nalazi u pritvoru iz istih razloga, iako „više ne stoje razlozi za daljim zadržavanjem okrivljenog u pritvoru, odnosno da su se makar stekli uslovi za otklanjanje pojedinih zakonskih osnova, čime bi se nadalje stekli uslovi za zamenu pritvora, kao najteže mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka, nekom od blažih mera“. Podnosilac smatra da ne stoje razlozi propisani tačkom 1) člana 211. stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, navodeći: da je protiv njega „bez ikakvog osnova pokrenut krivični postupak posle više od 17 meseci od izvršenja krivičnog dela koje mu se sada stavlja na teret, za koje je vreme je nebrojeno puta putovao u inostranstvo i uvek se vraćao u Vranje, gde živi sa porodicom i gde mu se nalazi sva imovina koju poseduje; da je „imao bilo kakve veze sa izvršenjme ovog krivičnog dela, te da je imao bilo kakvih kontakata za ovih 17 meseci sa ostalim pripadnicima kriminalne grupe i organizatorima, verovatno bi i sam napustio područje Republike Srbije i sada bio bekstvu“; da je „nesporno lišen slobode na graničnom prelazu Preševo, ali ne zajedno sa optuženim M.D. i svakako ne prilikom pokušaja nekakvog bekstva“. Takođe, podnosilac smatra da ne stoje razlozi propisani tačkom 3) člana 211. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, navodeći: da je „posebno nejasna izneta okolnost da svi članovi kriminalne grupe još uvek nisu otkriveni, pa se naravno nameće pitanje odakle onda saznanje da uopšte postoje još neki od članova grupe ukoliko još uvek nisu otkriveni, jer je sasvim razumljivo i prihvatljivo da određena lica još uvek nisu dostupna nadležnim organima ili lišena slobode, ali da ih ima i da su učestvovali u radnji izvršenja krivičnog dela, a da se opet ne zna koliko ih to još ima i koji su“; da nema „bilo kakve ni indicije, a kamoli dokaza“ da je bio u „bilo kakvom kontaktu sa bilo kojim od procesuiranih članova organizovane kriminalne grupe“; da je Apelacioni sud u Beogradu morao da uzme u obzir i „okolnosti vezane za ličnost okrivljenog, fazu u kojoj se krivični postupak nalazi, kao i druge činjenice koje utiču na odluku suda“, te „činjenice koje se odnose na lične, porodične i socijalne prilike okrivljenog i njegov raniji život“, a posebno da je do sada neosuđivan i da ga je „BIA konstantno pratila gotovo 15 godina unazad i svakodnevno dostavljala tužilaštvu potpuno netačne izveštaje koje je sačinjavala i to na osnovu nezakonito preduzetih mera prisluškivanja i praćenja“; da se „pritvor po ovom zakonskom osnovu ne može inače odrediti samo zbog suzbijanja nekakve apstraktne opasnosti od izvršenja novog krivičnog dela ... već predpostavljeno izvršenje novog krivičnog dela mora direktno uticati na povredu interesa samog krivičnog postupka koji se već vodi pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu, odnosno, produženje pritvora prema ovom okrivljenom ne može biti prosta mera za prevenciju od eventualnog ponavljanja krivičnog dela, nego mora postojati i konkretna opasnost od ponavljanja krivičnog dela i mora da utiče na nesmetano vođenje krivičnog postupka, u situaciji kada se ista svrha ne može osvariti drugom merom“. Konačno, podnosilac ističe i da ne stoje razlozi propisani tačkom 4) člana 211. stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, navodeći: da „do sada nije došlo do bilo kakvog uznemirenja ni domaće, niti neke šire javnosti u međunarodnim okvirima, niti će se tako nešto ubuduće desiti zbog toga što okrivljeni D.Š. i to još kao organizator ove organizovane kriminalne grupe nije lišen slobode“; da je „nejasno na koji način, iz kojih razloga i koja to javnost bi se do te mere uznemirila da se nadalje krivični postupak protiv ove organizovane kriminalne grupe ne bi mogao nesmetano voditi“; da je „činjenica da Boban Stojiljković nema nikakve veze sa izvršenjem predmetnog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga ... te da se stalnim pozivanjem suda na visinu zaprećene kazne za ovo krivično delo, a naročito da drugi kumulativni uslova za produženje pritvora po osnovu tačke 4) stava 1. člana 211. Zakonika o krivičnom postupku - uznemirenje javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, upravo zadire u ustavno pravo na fer i pravično suđenje“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i „spise predmeta vrati istom sudu na ponovni postupak i odlučivanje“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje se protiv podnosioca i drugih lica vodi krivični postupak u predmetu K.Po1. 249/11.

Krivični postupak je pokrenut 16. aprila 2011. godine , donošenjem rešenja istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki.Po1. 19/11 da se protiv podnosioca ustavne žalbe (i drugih lica) sprovede istraga.

Nakon sprovedene istrage, T užilaštvo za organizovani kriminal je protiv podnosioca ustavne žalbe (i drugih lica) 14. oktobra 2011. godine podiglo optužnicu. Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. Krivičnog zakonika, krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

U vreme podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je bio u fazi glavnog pretresa.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac se do dana podnošenja ustavne žalbe (19. oktobar 2012. godine) nalazio u pritvoru jednu godinu i šest meseci, računajući od 14. aprila 2011. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki. Po1. 19/11 od 16. aprila 2011. godine, na osnovu odred abe člana 142. stav 1. tač. 1), 3) i 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, i tokom trajanja krivičnog postupka pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan.

Poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 562/12 od 30. avgusta 2012. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, za još najduže 60 dana.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2. Po1. 385/12 od 14. septembra 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe , izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 562/12 od 30. avgusta 2012. godine.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da „iz spisa predmeta i pobijanog rešenja proizlazi opravdana sumnja da je okrivljeni pripadnik organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama i koja je prilikom vršenja krivičnih dela ostvarivala kontakte sa licima i u inostranstvu“; da „kada se ima u vidu da se organizatori ove organizovane kriminalne grupe još uvek nalaze u bekstvu, koja lica bi ovom okrivljenom, u slučaju puštanja na slobodu, mogla pomoći u bekstvu, kao i okolnost da okrivljeni Boban Stojiljković pored državljanstva Republike Srbije poseduje i državljanstvo Republike Slovačke“; da je „lišen slobode na samom graničnom prelazu Preševo prilikom pokušaja napuštanja teritorije Republike Srbije“; da „navedene okolnosti, u svojoj međusobnoj povezanosti, i po oceni ovog suda, ukazuju da postoji osnovana bojazan da će okrivljeni Boban Stoiljković u slučaju puštanja na slobodu pobeći i tako postati nedostupan nadležnim organima Republike Srbije, na koji način bi ometao dalji tok ovog krivičnog postupka“.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da „postoji opravdana sumnja da je ovaj okrivljeni u okviru organizovane kriminalne grupe u dužem vremenskom periodu, od početka 2008. godine do 15. oktobra 2009. godine, preduzeo veći broj radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4 . u vezi sa stavom 1 . Krivičnog zakonika, uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Južne Amerike i zapadne Evrope, a kada se ima u vidu upornost koju je okrivljeni iskazao prilikom vršenja ovog krivičnog dela, kao i činjenica da svi članovi ove organizovane kriminalne grupe nisu otkriveni, to navedene okolnosti, u svojoj međusobnoj povezanosti, i po oceni ovog suda, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu, ukoliko bi bio pušten na slobodu, ponoviti krivično delo, a kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud“.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da je za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljenje u promet opojnih droga koje se okrivljenom stavlja na teret zaprećena kazna zatvora preko deset godina; da „postoji opravdana sumnja da je okrivljeni predmetna krivična dela izvršio u okviru organizovane kriminalne grupe, koja je delovala u međunarodnim i interkontinentalnim razmerama i na taj način učestvovao u preprodaji opojne droge kokain u količini od 990 kilograma, čistoće od 74%-97%, čija je vrednost na ilegalnom tržištu izuzetno velika“; da „kada se ima u vidu i činjenica da se postojanje navedene organizovane kriminalne grupe vezuje za okrivljenog D.Š. kao njenog organizatora, koji se duže od dve godine, uprkos svim preduzetim merama za obezbeđenje njegovog prisustva, i dalje nalazi u bekstvu“; da su ove „okolnosti i po oceni ovog suda, dovele do uznemirenja kako domaće, tako i šire javnosti, što sve može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, ukoliko bi okrivljeni bio pušten na slobodu“.

Konačno, u obrazloženju osporenog rešenja je istaknuto „da su u obrazloženju pobijanog rešenja dati jasni, dovoljni i argumentovani razlozi iz kojih je okrivljenom produžen pritvor po sva tri napred navedena zakonska osnova“, a da „navodi žalbe okrivljenog kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u odnosu na postojanje opravdane sumnje u pogledu izvršenja predmetnih krivičnih dela ... ne mogu biti cenjeni u ovoj fazi postupka prilikom preispitivanja osnovanosti daljeg zadržavanja okrivljenog u pritvoru, već će biti predmet ocene od strane prvostepenog suda u kontradiktornom postupku“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog: ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)); ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (tačka 4)).

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

Odredbama člana 246. Krivičnog zakon ika („Službeni glasnik RS“, br . 85/05, 88/05, 107/05, 72/2009, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14 ) je propisano krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, i to, pored ostalog : da će se, ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina (stav 1.); da, ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina (stav 4.).

5. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. i člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeno rešenje, u suštini, zasniva na sledećim tvrdnjama: da nije bilo osnova da mu se pritvor produži na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) ZKP, jer ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru; da mera pritvora traje „punih 18 meseci“.

Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenog, a imajuću u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporeno rešenje, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 32. stav 1. cenio u okviru prava iz člana 31. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela, krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, kao i da je za krivično delo iz člana 246. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika zaprećena kazna zatvora od najmanje deset godina. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem pravnosnažno produžen na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od bekstva, zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo i zbog toga što su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž2.Po1. 1385/12 od 14. septembra 2012. godine je u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, pored ostalog, navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe pripadnik organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama, a da se organizatori ove organizovane kriminalne grupe još uvek nalaze u bekstvu. Dalje je navedeno da podnosilac ustavne žalbe pored državljanstva Republike Srbije poseduje i državljanstvo Republike Slovačke i da je lišen slobode na graničnom prelazu prilikom pokušaja napuštanja teritorije Republike Srbije. Navedene okolnosti su po oceni nadležnog suda ukazivale da postoji opasnost od bekstva okrivljenog.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP je navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe preduzeo veći broj radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, i to u okviru organizovane kriminalne grupe, u dužem vremenskom periodu, uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Južne Amerike i zapadne Evrope, koje okolnosti su, po oceni nadležnog suda, u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljale osobite okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Konačno, u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP je navedeno da je za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljenje u promet opojnih droga koje se okrivljenom stavlja na teret zaprećena kazna zatvora preko deset godina, a da su način izvršenja krivičnog dela i težina posledice izvršenja doveli do uznemirenja domaće i šire javnosti koje može ugrozi nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, imajući u vidu da se organizovanoj kriminalnoj grupi koja je delovala u okviru „međunarodnih i interkontinentalnim razmerama“, te da postoji opravdana sumnja da je podnosilac učestvovao u preprodaji opojne droge kokain u količini od 990 kilograma, čistoće od 74%-97%, čija je vrednost na ilegalnom tržištu izuzetno velika, a da se postojanje navedene organizovane kriminalne grupe vezuje za D.Š. kao njenog organizatora, koji se duže od dve godine nalazi u bekstvu.

Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da je nadležni sud postupao u skladu sa ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenim zakonskim osnovima. Naime, postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva podnosioca ustavne žalbe je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo. Činjenica da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe pripadnik organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama, da pored srpskog ima i slovačko državljanstvo, te da je lišen slobode na graničnom prelazu prilikom pokušaja napuštanja Republike Srbije, po oceni Ustavnog suda, predstavljaju relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora po navedenom zakonskom osnovu radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Istovremeno, Ustavni sud je ocenio da je Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje osporeno rešenje zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava kada je utvrdio da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe iz razloga predviđenog tačkom 3) stava 1. člana 211. ZKP. Nadležni sud je u osporenoj odluci argumentovano obrazložio konkretne osobite okolnosti (da je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret da je u dužem vremenskom periodu preduzeo više radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, da postoji opravdana sumnja da je iste preduzimao u okviru organizovane kriminalne grupe, uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Južne Amerike i zapadne Evrope) koje u ovom slučaju ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo i ocenio da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu. Stoga je Ustavni sud navode podnosioca i u ovom delu ocenio neosnovanim.

Konačno, po oceni Ustavnog suda, nadležni sud je u osporenim rešenjima naveo i jasno obrazlažio, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela (preprodaja 990 kilograma opojne droge kokain visoke čistoće od strane organizovane kriminalne grupe u međunarodnim razmerama, pri čemu se lice koje je osumnjičeno da je organizator ove grupe više od dve godine nalazi u bekstvu), dovele do uznemirenja javnosti koje mogu ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud je našao da su u osporenom rešenju utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je, usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje je podnosilac optužen, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da nije bilo osnova da mu se pritvor produži, odnosno da ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru.

U pogledu navoda ustavne žalbe o tome da „mera pritvora traje „punih 18 meseci“, Ustavni sud naglašava da je za ocenu osnovanosti ovog navoda od prvenstvenog značaja to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih i brojnosti krivičnih dela za koja postoji opravdana sumnja da su ih optuženi izvršili (krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela, krivično dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija), tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku. Kako je do trenutka podnošenja ustavne žalbe krivični postupak trajao jednu godinu i šest meseci, za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica i zakazan glavni pretres na kome se izvode dokazi, Ustavni sud smatra da je nadležni sud u dotadašnjem toku sa primerenom hitnošću vodio predmetni krivični postupak . Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da je sud u osporenom rešenju naveo relevantne i dovoljne razloge zbog kojih je smatrao da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je u dotadašnjem toku vođen sa potrebnom hitnošću.

Stoga je Ustavni sud našao da osporenim rešenjem nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na ograničeno trajanja pritvora, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti