Odluka o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na imovinu i odredio pravo na naknadu materijalne štete. Neizvršenje pravnosnažne presude protiv preduzeća u restrukturiranju, za koje država snosi odgovornost, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-814/2016
24.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J K . i G . K, obojice iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. K . i G . K . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2955/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1507/08) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1507/08 od 19. novembra 20 08. godine, koje je ispravljeno rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1507/08 od 26. februara 2009. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. K . i G . K , obojica iz Čačka podneli su Ustavnom sudu, 21. oktobra 2013. godine, preko punomoćnika S . J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2955/13. Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-8446/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadlež an redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 110 /14 od 26. novembra 2014. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2955/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1507/08), podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Čačku je dopisom R4-I. 110/14 od 2. februara 2016. godine Ustavnom sudu dostavio ustavnu žalbu J. K . i G . K, radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj dopis zaveden je pod brojem Už- 814/16, te je Ustavni sud dalje postupao u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2955/13.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1507/08 od 19. novembra 2008. godine usvojen je predlog za izvršenje V. K, G. P, S. R, N. R. i D. K, pravnog prethodnika ovde podnosilaca ustavne žalbe na osnovu prav nosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 833/07 od 14. jula 2008. godine, prema izvršnom dužniku Kompanija "S." A.D. "S. a .", Čačak radi naplate novčanog potraživanja na ime neisplaćenih zarada u iznosima bliže opredeljenim navedenom presudom sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 110 /14 od 26. novembra 2014. godine, koje je postalo pravnosnažno 25. februara 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača J. K . i G . K . za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2955/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1507/08), podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, dok je u stavu trećem izreke dosuđena naknada podnosiocima zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 80 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev podnosilaca u delu kojim je tražena naknada preko naknade dosuđene stavom trećim izreke, u iznosima od po još 3920 evra, u dinarskoj protivvrednosti, a u stavu petom izreke dosuđeno je predlagačima na ime troškova postupka iznos od po 4.500,00 dinara na teret budžeta Republike Srbije.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 398/14 od 25. februara 2015. godine je, između ostalog, odbijena žalba predlagača i potvrđeno rešenje Višeg suda u Čačku R4-I. 110 /14 od 26. novembra 2014. godine u četvrtom i petom stavu izreke, i odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka. U obrazloženju tog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je utvrđeno da je pravni prethodnik predlagača pok. D. K . iz Čačka, zajedno sa drugim licima kao izvršnim poveriocima, podnela 7. novembra 2008. godine predlog za izvršenje; da je rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1507/08 od 19. novembra 2008. godine usvojen predlog za izvršenje i određeno izvršenje; da je Opštinski sud u Čačku rešenje o izvršenju ispravio rešenjem I. 1507/08 od 26. februara 2009. godine; da je rešenjem I. 1507/08 od 20. oktobra 2009. godine prekinut postupak izvršenja u ovom predmetu zbog otvaranja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom Kompanija "S ." A.D. "S. - a .", Čačak, te da je izvršni postupak nastavljen rešenjem Osnovng suda u Čačku I. 2955/13 od 18. juna 2013. godine, ali da još uvek nije okončan, a poverioci nisu ni delimično naplatili svoja potraživanja; da su J. K . i G . K . stupili na mesto izvršnog poverioca D . K, preminule 26. maja 2008. godine i da su preuzeli neizmirena potraživanja prema izvršnom dužniku; da je sud analizirajući dužinu trajanja postupka utvrdio da postupak izvršenja nije okončan šest godina i da izvršni poverilac odnosno njeni pravni sledbenici nisu ni delimično namireni zbog čega je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku; da se žalbom neosnovano pobija visina naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je primarni cilj da se sudski postupak završi, a eventualno određivanje naknade za povredu ovog prava je sekundarnog karaktera, s obzirom da sud može, a i ne mora odrediti naknadu koja se određuje na osnovu okolnosti u konkretnom slučaju; da iznosi dosuđeni od strane prvostepenog suda predstavljaju primerenu satisfakciju predlagačima u skladu sa dužinom perioda u kome su predlagači učestvpovali u postupku, uz izrečenu meru za ubrzanje potupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13 ), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da a ko neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i o drediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se n a postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2955/13, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, dana 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist pravnog prethodnika podnosilaca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini radnopravno potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1507/08 od 19. novembra 20 08. godine koje je ispravljeno rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1507/08 od 26. februara 2009. godine. Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosi ocima ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koj a su podnosioci pokušali na prinudan način da ostvare u predmetnom izvršnom postupku.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti