Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu. Iako je postupak trajao preko četiri godine, sud je ocenio da, uzimajući u obzir složenost predmeta, doprinos podnositeljke i prekid postupka, pravo nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-815/2012
11.07.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ankice Ćalasan iz Kule, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ankice Ćalasan zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 490/11.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ankica Ćalasan iz Kule podnela je 3. februara 2012. godine, preko punomoćnika Božidara Mikulića i Ištvana Nađa, advokata iz Crvenke, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru - Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 490/11.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je podnela tužbu Opštinskom sudu u Kuli 27. aprila 2009. godine i da postupak još uvek nije okončan, zbog čega smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli P1. 490/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 27. aprila 2009. godine tužbu Opštinskom sudu u Kuli protiv A.D. "Aska" iz Kule, kojom je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade za topli obrok, isplati određene novčane iznose, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka.

Osnovni sud u Somboru – Sudska jedinica u Kuli je presudom P1. 315/10 od 16. decembra 2010. godine usvojio tužbeni zahtev tuži lje. Protiv navedene presude tužena je 20. januara 2011. godine izjavila žalbu.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž1. 623/11 od 27. aprila 2011. godine ukinuo ožalbenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U toku postupka sud je zakazao ukupno 12 ročišta, od kojih četiri nisu održana na predlog parničnih stranaka ,a jedno radi naknadnog izjašnjenja tužene na podnesak tužilje dostavljen uoči ročišta .

Na predlog tužilje izvršeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost visine tužbenog zahteva, veštačenje preko drugog veštaka na iste okolnosti na predlog tužene, kao i dopunsko veštačenje na predlog tužilje.

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli P1. 490/11 od 30. januara 2012. godine postupak je prekinut, jer je rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 158435/2011 od 23. decembra 2011. godine nad tuženom otvoren postupak likvidacije.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisna, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da ovaj postupak pokrenut 27. aprila 2009. godine, podnoš enjem tužbe Opštinskom sudu u Kuli, do sada traje nešto više od četiri godine, s tim što se od januara 2012. godine nalazi u prekidu.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Prema nalaženju Ustavnog suda, podnositeljka ustavne žalbe ima legitiman interes za efikasno vođenje i okončanje postupka, jer se radi o sporu koji se vodi radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade i drugih primanja po osnovu radnog odnosa.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom postupku relativno su složen a i iziskivala su sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka, budući da je postupku dva puta sprovođeno veštačenje, po jednom na predlog svake parnične strane, kao i dopunsko veštačenje na predlog tužilje.

Analizirajući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka u određenoj meri doprinela dužini trajanj a postupka. Naime, četiri ročišta nisu održana na predlog obe parnične strane, a jedno zbog toga što je podnositeljka podnesak sa zahtevom opredeljenim u skladu sa nalazom veštaka predala neposredno pre ročišta. Osim toga, na predlog tužilje određeno ekonomsko-finansijsko veštačenje, kao i dopunsko veštačenje. Ovo ne znači da podnositeljka nema pravo da koristi sva procesna prava radi uspeha u sporu, ali Ustavni sud ukazuje da korišćenje pomenutih procesnih ovlašćenja objektivno utiče na dužinu trajanja postupka.

Razmatrajući postupanje Opštinskog suda u Kuli, te Osnovnog suda u Somboru - Sudska jedinica u Kuli kao i Apelacionog suda u Novom Sadu, u ovom parničnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su sudovi postupali efikasno. Naime, presuda P1. 315/10 je doneta nakon godinu dana i osam meseci od dana podnošenja tužbe, dok je drugostepena odluka doneta nakon tri meseca od dana izjavljivanja žalbe.

Polazeći od svega navedenog, a pre svega od činjenice da postupak traje nešto više od četiri godine, s tim što je u prekidu od januara 2012. godine, zbog otvaranja likvidacionog postupka nad tuženom, te uzimajući u obzir i doprinos podnositeljke dužini trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da podnositeljki ustavne žalbe u osporenom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti