Poništenje drugostepene presude zbog arbitrerne primene prava o obračunu kamate

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava deo drugostepene presude zbog povrede prava na pravično suđenje. Drugostepeni sud je arbitrerno i pogrešno odbio zahtev za isplatu dospele zatezne kamate, pogrešno je tumačeći kao nedozvoljenu kamatu na kamatu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavka Kovačevića i Gojka Marjanovića, obojice iz Beograda na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. novembra 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Slavka Kovačevića i Gojka Marjanovića i utvrđuje da je u preinačujućem delu stava drugog presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 16194/08 od 24. aprila 2009. godine, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se preinačujući deo drugog stava izreke presude iz tačke 1. i nalaže Višem sudu u Beogradu da ponovo odluči o žalbi tuženog Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika Beograd u delu u kom je izjavljena protiv petog i šestog stava izreke presude Trećeg Opštinskog suda u Beogradu P. 4373/07 od 10. novembra 2008. godine, u kojima je odlučivano o zakonskoj zateznoj kamati obračunatoj na zbirni iznos glavnog duga, za period od 1. avgusta 2004. godine do 1. januara 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Slavko Kovačević i Gojko Marjanović, obojica iz Beograda, su 29. maja 2009. godine, preko punomoćnika Dušana Obrenčevića, advokata iz Beograda, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv dela presude navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Podnosioci se istovremeno pozivaju i na povredu prava iz člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosioci ustavne žalbe navode: da su u svojstvu tužioca pokrenuli spor pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu protiv tuženog Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, radi naknade materijalne štete zbog neisplaćenih iznosa pripadajuće penzije za period od 1. avgusta 2004. do 30. novembra 2007. godine; da je presudom Trećeg Opštinskog suda u Beogradu P. 4373/07 od 10. novembra 2008. godine usvojen njihov tužbeni zahtev i obavezan tuženi da im na ime naknade štete zbog neisplaćenih mesečnih iznosa penzije za označeni period, isplati utvrđeni iznos na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 2. januara 2008. godine do konačne isplate, kao i da im se isplati odgovarajući iznos na ime ukupnog iznosa pripadajuće zakonske zatezne kamate obračunate na iznos glavnog duga počev od 1. avgusta 2004. godine do 1. januara 2008. godine; da je Okružni sud u Beogradu, rešavajući po žalbi tuženog, doneo osporenu presudu Gž. 16194/08 od 24. aprila 2009. godine, kojom je potvrdio presudu P. 4373/07 od 10. novembra 2008. godine u stavu prvom, četvrtom i sedmom izreke, dok je preinačio navedenu prvostepenu presudu u stavu petom i šestom izreke, tako što je odbio tužbeni zahtev u delu kojim su tužioci tražili da se obaveže tuženi da im isplati odgovarajući iznos na ime ukupnog iznosa pripadajuće zakonske zatezne kamate obračunate na iznos glavnog duga počev od 1. avgusta 2004. godine do 1. januara 2008. godine; da je navedenim preinačenjem drugostepeni sud tužiocima uskratio pravo na zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga za period od 1. avgusta 2004. godine do 1. januara 2008. godine, iako kamata koja je za taj period dosuđena prvostepenom presudom nije kamata koja je obračunata na dospelu, a neisplaćenu kamatu u situaciji kada glavnica stoji neisplaćena - anatocizam, već je to kamata dosuđena na iznos glavnog duga za period posle 1. januara 2008. godine kada je dat nalaz i mišljenje veštaka kojim je izvršen obračun kamate na glavni dug. Stoga podnosioci ustavne žalbe smatraju da su im povređena označena prava koja garantuju Ustav i Evropska Konvencija, te predlažu da Ustavni sud poništi stav drugi presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 16194/08 od 24. aprila 2009. godine u delu u kojem su njihovi zahtevi delimično odbijeni i obaveže tuženog da na ime zakonske zatezne kamate obračunate na iznos glavnog duga za period od 1. avgusta 2004. godine do 1. januara 2008. godine isplati Slavku Kovačeviću iznos od 61.628,00 dinara, a Gojku Marjanoviću 66.253,00 dinara, te da se obaveže Republika Srbije da tužiocima naknadi troškove ovog postupka u iznosu od 12.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 4373/07 od 10. novembra 2008. godine i Okružnog suda u Beogradu Gž. 16194/08 od 24. aprila 2009. godine i drugu dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 4373/07 od 10. novembra 2008. godine, u stavu prvom izreke je odbijen prigovor stvarne nenadležnosti, u stavu drugom izreke je odbijen prigovor nedostatka pasivne legitimacije, u stavu trećem izreke je odbijen prigovor zastarelosti potraživanja, u stavu četvrtom izreke je odbijen predlog za prekid postupka, u stavu petom izreke je usvojen tužbeni zahtev, pa je tuženi Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika obavezan da tužiocu Slavku Kovačeviću na ime naknade štete zbog neisplaćenih mesečnih iznosa penzije, za period od 1. avgusta 2004. godine do 30. novembra 2007. godine, isplati iznos od 130.725,00 dinara glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamataom na ovaj iznos počev od 2. januara 2008. godine do konačne isplate, kao i da tužiocu isplati iznos od 61.628,00 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate za period od 1. avgusta 2004. godine do 1. januara 2008. godine, sve u roku od osam dana oa dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, u stavu šestom izreke usvojen tužbeni zahtev, pa je tuženi Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika obavezan da tužiocu Gojku Marjanoviću na ime naknade štete zbog neisplaćenih mesečnih iznosa penzije, za period od 1. avgusta 2004. godine do 30. novembra 2007. godine, isplati iznos od 142.101,00 dinara glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamataom na ovaj iznos počev od 2. januara 2008. godine do konačne isplate, kao i da tužiocu isplati iznos od 66.253,00 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate za period od 1. avgusta 2004. godine do 1. januara 2008. godine, sve u roku od osam dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je u stavu sedmom izreke obavezan tuženi da tužiocima solidarno naknadi troškove postupka. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno; da je rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika SP broj: 023252 UP-1 od 4. oktobra 2007. godine izvršeno usklađivanje starosne penzije prvotužioca Slavka Kovačevića počev od 1. avgusta 2004. godine, prema odgovarajućim elementima penzijskog osnova; da je rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika SP broj: 024538 UP-1 od 4. oktobra 2007. godine izvršeno usklađivanje starosne penzije drugotužioca Slavka Kovačevića počev od 1. avgusta 2004. godine, prema odgovarajućim elementima penzijskog osnova; da je čitanjem nalaza i mišljenja sudskog veštaka za ekonomsko - finansijsku oblast od 30. jula i 29. avgusta 2008. godine, prvostepeni sud utvrdio da ukupna razlika između penzije koja je trebala biti isplaćena po rešenju o usklađivanju i penzije koja je isplaćena prvotužiocu Slavku Kovačeviću, za period od 1. avgusta 2004. godine do 1. decembra 2007. godine nominalno iznosi 130.725,00 dinara, a kamata na dan 1. januara 2008. godine iznosi 61.628,00 dinara, a da ukupna razlika između penzije koja je trebala biti isplaćena po rešenju i penzije koja je isplaćena drugotužiocu Gojku Marjanoviću, za period od 1. avgusta 2004. godine do 1. decembra 2007. godine nominalno iznosi 142.101,00 dinara, a obračunata kamata na dan 1. januara 2008. godine iznosi 66.253,00 dinara: da je prvostepeni sud u celosti poklonio veru nalazu i mišljenju sudskog veštaka; da je prvostepeni sud na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja i odredaba člana 172. i člana 372. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima utvrdio da je osnovan tužbani zahtev tužilaca kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocima naknadi pretrpljenu materijalnu štetu koja je za tužioce bez ikakvog opravdanog razloga proizašla iz nepravilnog rada tuženog u vidu manje isplaćenih mesečnih penzija od onih koji im, saglasno rešenjima tuženog o usklađivanju starosne penzije, pripadaju za period od 1. avgusta 2004. godine do 30. novembra 2007. godine; da tužiocima osim dosuđenog iznosa naknade materijalne štete pripada i pravo na zakonsku zateznu kamatu na svako pojedinačno potraživanje počev od dospelosti pa do isplate, primenom odredaba čl. 277. i 278. i člana 279. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima.

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 16194/08 od 24. aprila 2009. godine u stavu prvom izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 4373/07 od 10. novembra 2008. godine u stavu prvom, četvrtom i sedmom izreke, dok je u stavu drugom izreke drugostepene presude preinačena presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 4373/07 od 10. novembra 2008. godine u petom i šestom stavu izreke i naloženo tuženom da tužiocu Slavku Kovačeviću na ime manje isplaćenih iznosa penzije za period od 1. avgusta 2004. godine do 30. novembra 2007. godine isplati iznos od 130.725,00 dinara, a tužiocu Gojku Marjanoviću 142.101,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 2. januara 2008. godine do isplate, dok se u preostalom delu tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate za period od 1. avgusta 2004. godine do 1. januara 2008. godine tužioca Slavka Kovačevića za iznos od 61.628,00 dinara, a tužioca Gojka Marjanovića za iznos 66.253,00 dinara, odbija kao neosnovan, u stavu trećem izreke je odbijen zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, istaknuto: da je osnov ovog spora naknada štete pa tužiocima, saglasno čl. 186. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, pripada pravo na zakonsku zateznu kamatu, od dospelosti opredeljenoj u tužbi, saglasno članu 3. stav 1. ZPP, pa do isplate; da na dospelu, a neisplaćenu zakonsku zateznu kamatu, prema odredbi člana 279. stav 3. Zakon o obligacionim odnosima, tužiocima ne pripada zakonska zatezna kamata; da bi na dospelu, a neisplaćenu zakonsku zateznu kamatu tužioci imali pravo da je takav zahtev samostalno postavljen, saglasno članu 279. st. 2. i 3. Zakona o obligacionim odnosima, pod uslovom da je glavnica plaćena od dospelosti do isplate, sa kamatom od podnošenja tužbe; da je stoga prvostepena presuda, zbog pogrešne primene materijalnog prava morala biti preinačena u delu kojim je tužiocima dosuđena i dospela, a neisplaćena zakonska zatezna kamata.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Ustavom je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovima pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Kako su odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini istovetna pravima iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav.

Odredbama Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99), koje se odnose na zateznu kamatu, propisano je: da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj saveznim zakonom (član 277. stav 1.); da poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje (član 278. stav 1.); da na dospelu, a neisplaćenu ugovornu ili zateznu kamatu, kao i na druga dospela povremena novčana davanja ne teče zatezna kamata, izuzev kad je to zakonom određeno, tj. da se na iznos neisplaćene kamate može zahtevati zatezna kamata samo od dana kada je sudu podnet zahtev za njenu isplatu i da na povremena dospela novčana davanja teče zatezna kamata od dana kad je sudu podnet zahtev za njihovu isplatu (član 279.).

5. Imajući u vidu da povredu prava na pravično suđenje podnosioci ustavne žalbe u suštini zasnivaju na pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane Okružnog suda u Beogradu, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Ustavni sud je i u ovom ustavnosudskom postupku konstatovao da u principu nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i način na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku koji je vođen radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Samim tim ocenjujući postojanje povrede prava na pravično suđenje, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u tom postupku, od strane redovnih sudova, eventualno, došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe. Dakle, ocena pravilnosti primenjenog materijalnog prava je, pre svega, u nadležnosti redovnih sudova više instance, koji tu kontrolu vrše u zakonom propisanom postupku. Međutim, kako i pogrešna primena materijalnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe može dovesti do povrede prava na pravično suđenje, to je u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, Ustavni sud vlastan da u postupku po ustavnoj žalbi ceni i da li je sa stanovišta primene materijalnog prava povređeno pravo na pravično suđenje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da su u presudama prvostepeni i drugostepeni sudovi odlučivali i o delu tužbenog zahteva podnosilaca ustavne žalbe koji se odnosi na ukupan iznos zakonske zatezne kamate obračunate na zbirni iznos glavnog duga, za period od 1. avgusta 2004. godine do 1. januara 2008. godine, te da je Okružni sud u Beogradu u preinačujućem delu prvostepene presude potpuno arbitrerno i nepravično primenio odredbe čl. 277. i 278. Zakona o obligacionim odnosima, a na štetu podnosilaca ustavne žalbe. Naime, Ustavni sud konstatuje da je, u konkretnom slučaju, podnosiocima ustavne žalbe kroz jasno obrazloženu prvostepenu presudu dosuđen ukupan iznos zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga, obračunate za dotadašnji period docnje, počev od dospelosti svake rate - razlike penzije pa do 1. januara 2008. godine, a da im je dalja zakonska zatezna kamata dosuđena samo na zbirni iznos glavnog duga, počev od 2. januara 2008. godine (kao prvog dana nakon sravnjenja duga od strane veštaka) pa do isplate. Dakle, u prvostepenoj presudi podnosiocima ustavne žalbe nije dosuđena „kamata na kamatu“, već samo do tada dospela zatezna kamata na iznos glavnog duga, na koju tužilac po zakonu ima pravo. Dakle, u konkretnom slučaju se radi o zasebno traženoj, a ne pripisanoj kamati, pa je zatezna kamata dosuđena isključivo na neplaćeni iznos glavnog duga zbog docnje dužnika sa njegovom isplatom. Zbog toga je pravno stanovište izraženo u preinačujućem delu osporene drugostepene presude, po oceni Ustavnog suda, očigledno arbitrerno sa aspekta primene merodavnog materijalnog prava i, kao takvo, ustavnopravno neprihvatljivo.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da se proizvoljno i arbitrerno odličivanje drugostepenog suda sastoji i u tome što se taj sud nije izjasnio o prirodi predmetnog novčanog potraživanja, a od čega zavisi primena materijalnog prava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim delom stava drugog presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 16194/08 od 24. aprila 2009. godine, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu ukloniti poništajem osporenog dela stava drugog izreke osporene drugostepene presude, kako bi sada nadležan Viši sud u Beogradu ponovo odlučio o žalbi tuženog u odnosu na peti i šesti stav izreke ožalbene presude prvostepenog suda, u kojima je odlučivano o zakonskoj zateznoj kamati obračunatoj na zbirni iznos glavnog duga, za period od 1. avgusta 2004. godine do 1. januara 2008. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

Polazeći od toga da je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, to nije ni vršio ocenu navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Povodom zahteva podnosioca koji se odnosi na naknadu troškova ustavnosudskog postupka, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku sami snose svoje troškove.

Ustavni sud je isti stav zauzeo u svojoj Odluci broj Už- 1494/2008 od 2. juna 2011. godine.

6. Na osnovu izloženog i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević