Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku usled zastarelosti

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku privatnom tužiocu u krivičnom postupku koji je okončan obustavom zbog apsolutne zastarelosti. Podnosiocu, koji je istakao imovinskopravni zahtev, dosuđena je naknada nematerijalne štete u iznosu od 400 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vukašina Grčića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vukašina Grčića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 21436/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva .

O b r a z l o ž e nj e

1. Vukašin Grčić iz Beograda, preko punomoćnika Slobodana Jovanovića, advokata iz Beograda, izjavio je Ustavnom sudu , 6. februara 201 2. godine, ustavn u žalb u zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , kao i odredbama čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u krivičnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 21436/10.

Podnosilac ustavne žalbe osporava trajanje krivičnog postupka u kome je ima o svojstvo privatn og tuži oca i u kome je istak ao imovinsko -pravni zahtev, jer mu je uskraćeno "pravo na zaštitu časti, ugleda i telesnog integriteta", odnosno zato što je "nastupanjem apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog, podnosiocu uskraćeno pravo da okrivljeni bude osuđen za učinjena krivična dela, tj. pravo na delotvoran pravni lek". Kako se u ustavnoj žalbi pominju i prava iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali se ustavnom žalbom izričito zahteva utvrđenje "povrede prava iz člana 32. Ustava na suđenje u razumnom roku i prava na delotvornu odluku", Ustavni sud je razmatrao isključivo postojanje povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 21436/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, 10. decembra 2007. godine, Drugom opštinskom sudu u Beogradu podneo privatnu krivičnu tužbu protiv Z.L, zbog krivičnog dela kleveta iz člana 171. stav 1. i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, u kojoj je istakao imovinskopravni zahtev na ime naknade neimovinske štete i opredelio ga na iznos od 400.000,00 dinara za povredu časti i ugleda i na iznos od 200.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha.

Po nalogu postupajućeg sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu K. 1692/07 od 26. februara 2008. godine za sprovođenje istražnih radnji, istražni sudija tog suda je 13. maja 2008. godine ispitao privatnog tužioca, 23. februara 2009. godine saslušao okrivljenog, dok je 30. marta 2009. godine ispitao svedoka M.T. i 2. juna 2009. godine svedoke R.V, N.J. i B.A, dok je saslušanja zakazana za 12. septembar i 24. novembar 2008. godine odložio zbog bolesti okrivljenog, odnosno sprečenosti punomoćnika privatnog tužioca. Postupajući sudija je još dva puta nalagao istražnom sudiji sprovođenje pojedinih istražnih radnji (12. i 30. oktobra 2009. godine), jer se istražni sudija nije slagao sa ispitivanjem pojedinih svedoka, ali je na ponovljene naloge ovu istražnu radnju sproveo.

Postupak za sprovođenje pojedinih istražnih radnji je trajao od 26. februara 2008. do 30. septembra 2010. godine, kada je zakazan glavni pretres u krivičnom postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 21436/10, odnosno dve godine sedam meseci.

U osporenom krivičnom postupku glavni pretres je zakazan ukupno 11 puta u periodu od 30. septembra 2010. do 17. avgusta 2011. godine, ali okrivljeni nije saslušan, uglavnom jer je bio odsutan usled bolesti, odnosno usled zdravstvenog stanja prouzrokovanog infarktom, za šta su njegovi branioci priložili medicinsku dokumentaciju. Postupajući sudija je dva puta Policijskoj stanici Lazarevac izdavao nalog za privođenje okrivljenog, ali okrivljeni nije mogao biti priveden jer nije pronađen na adresi prebivališta, jer se nalazio na rehabilitaciji. Glavni pretres je dva puta odložen jer su se spisi predmeta nalazili kod sudskog veštaka koji je veštačio zdravstveno stanje okrivljenog sa aspekta mogućnosti da prisustvuje glavnom pretresu. Pozive pojedinim svedocima postupajući sudija je u više navrata dostavljao preko Policijske stanice Voždovac, a 27. maja 2011. godine je prisutne svedoke ispitao van glavnog pretresa, s obzirom na to nije bilo uslova za njegovo održavanje, a potreba ekonomičnosti je nalagala da budu ispitani. Privatni tužilac samo jednom nije pristupio na zakazani glavni pretres, ali je izostanak naknadno opravdao.

Osporeni krivični postupak je okončan 20. decembra 2011. godine rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 21436/10, kojim je krivični postupak obustavljen usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbom člana 446. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10), koji je bio u primeni u vreme vođenja osporenog krivičnog postupka, bilo je propisano da, ako okrivljeni ne dođe na glavni pretres, iako je uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uručiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravišta, sud može odlučiti da se glavni pretres održi i u njegovom odsustvu pod uslovom da njegovo prisustvo nije nužno i da je pre toga bio saslušan.

5. Ustavni sud ukazuje da je u više donetih odluka zauzeo stav u pogledu obima zaštite koju oštećenom, oštećenom kao tužiocu i supsidijernom tužiocu, u postupcima za kažnjiva dela, pruža pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odnosno pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa su u ovom ustavnosudskom predmetu primenjeni već zauzeti stavovi.

Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ističe da se pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku jemči, pre svega, okrivljenom licu, pošto se u tom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, odnosno o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, kao i da se lice koje u krivičnom postupku ima položaj privatnog tužioca, oštećenog ili oštećenog koji ima svojstvo tužioca, ne može pozivati na to da mu je povređeno pravo na pravično suđenje time što protiv osumnjičenog nije pokrenut i vođen krivični postupak, ili što krivični postupak nije okončan osudom optuženog lica, odnosno što optuženome nije izrečena određena krivična sankcija. Stoga je Ustavni sud ocenio da je ustavna žalba, imajući u vidu procesni položaj podnosi oca u ovom krivičnom postupku, ratione personae nespojiva sa istaknutom povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od pravnih stavova Ustavnog suda po pitanju dosega zaštite koju pravo na suđenje u razumnom roku pruža privatnom tužiocu, oštećenom i oštećenom kao tužiocu, imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo privatn og tuži oca u krivičnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 21436/10, odnosno da je, saglasno zakonu, podneo privatnu krivičnu tužbu protiv okrivljenog, kao i da je u osporenom krivičnom postupku istak ao imovinskopravni zahtev, Ustavni sud je ocenio da je podnosi lac aktivno legitimisani za izjavljivanje ustavne žalbe u cilju zaštite Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citirane odred be Ustava, a radi utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju osporeni krivični postupak započeo 10. decembra 2007. godine, kada je privatni tuži lac Drugom opštinskom sudu u Beogradu podne o privatnu krivičnu tužbu. Prvi osnovni sud u Beogradu, koji je preuzeo predmete Drugog opštinskog suda u Beogradu, je 20. decembra 2011. godine obustavio krivični postupak zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Dakle, osporeni krivični postupak je vođen preko četiri godine.

Imajući u vidu već utvrđenu sudsku praksu Ustavnog suda i ustaljene kriterijume za ocenu razumne dužine trajanja krivičnog postupka (složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnog suda i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca), Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju n adležni sudovi postupa li u okviru svojih zakonskih obaveza , ali dinamikom koja se u datim okolnostima ne može prihvatiti, imajući u vidu preduzete radnje. Naime, zahtev za sprovođenje pojedinih istražnih radnji upućen je dva i po meseca nakon prijema tužbe, a istražni sudija Drugog opštinskog suda u Beogradu je tek nakon tri meseca od dostavljanja zahteva, a pet meseci od podnošenja tužbe preduzeo prvu radnju u postupku, ispitujući privatnog tužioca. Potom je zakazivao saslušanje okrivljenog i ispitivanje svedoka, ali je bilo potrebno ukupno tri zahteva postupajućeg sudije istražnom sudiji i preko dve i po godine kako bi sproveo istražne radnje koje su od njega tražene. Postupajući sudija je u periodu od nepunih godinu dana čak 11 puta zakazao glavni pretres, dva puta nalagao privođenje okrivljenog, pozive svedocima dostavljao preko nadležne policijske stanice, unapred obezbeđivao prisustvo lekara nadležnog doma zdravlja kako bi obezbedio uslove za saslušanje okrivljenog, pokušavajući da održi i zaključi glavni pretres, ali je prevashodni razlog što u tome nije uspeo – preživljeni infarkt i zdravstveno stanje okrivljenog, o čemu je sudu predočena medicinska dokumentacija.

Privatni tužilac je za delo navodno izvršeno 26. septembra 2007. godine privatnu krivičnu tužbu podneo 10. decembra 2007. godine, dakle nakon dva i po meseca od događaja, što ne predstavlja posebno dug period. U toku trajanja osporenog krivičnog postupka, privatni tužilac svojim radnjama nije doprineo trajanju postupka preko razumne mere.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju za trajanje krivičnog postupka preko razumnog roka i nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja odgovoran isključivo postupajući sud, i to kako istražni sudija Drugog opštinskog suda u Beogradu, koji nije postupao dinamikom koja se očekuje od krivičnog suda i koja bi se mogla smatrati iole ažurnom, sprovodeći zahtevane istražne radnj e više od dve i po godine, tako i sudeći sudija koji je zakazao glavni pretres 11 puta i dozvolio da dođe do apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Ustavni sud smatra da je postupajući sud sve neophodne procesne radnje morao sprovesti u daleko kraćem vremenskom periodu, na šta ga obavezuje i Zakonik o krivičnom postupku, čime bi se obezbedili preduslovi da se predmet pravnosnažno okonča u razumnom roku, te ne bi došlo do nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog. Naime, i pored znatnog doprinosa okrivljenog trajanju krivičnog postupka i nemogućnosti održavanja glavnog pretresa, opravdanost njegovog odsustvovanja infarktom i zdravstvenim stanjem nakon toga ne dozvoljava ocenu da je okrivljeni opstruirao krivični postupak, već se to mora prihvatiti kao objektivna nemogućnost prisustvovanja okrivljenog, koju postupajući predsednik veća nije mogao preduprediti niti preduzeti adekvatne mere kako bi se to izbeglo, ali je mogao, imajući u vidu dotadašnje trajanje krivičnog postupka, primeniti odredbe Zakonika koje se odnose na skraćeni krivični postupak, posebno odredbu člana 446. stav 3. Zakonika, održati glavni pretres u odsustvu okrivljenog, koji je prethodno saslušan pred istražnim sudijom, i doneti presudu. Ovo posebno, jer je u postupku za sprovođenje pojedinih istražnih radnji sve što je bilo potrebno za održavanje glavnog pretresa i presuđenje bilo izvedeno i pribavljeno, tako da je sudećem sudiji preostalo samo da ponovi izvedene dokaze, ili ih kao izvedene prihvati i donese presudu, tako da se u konkretnom slučaju apsolutno zastarevanje osporenog krivičnog postupka ne može ničim pravdati, pa time ni trajanje tog postupka preko razumnog roka.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu, u krivičnom postupku koji je vođen pred Prvi m osnovni m sud om u Beogradu u predmetu K. 21436/10, povređeno prav o na suđenje u razumnom roku iz član a 32. stav 1. Ustava , pa je , na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja i smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje, pa je odlučio kao u tačk i 2. izreke.

8. Imajući u vidu izloženo i utvrđenu povredu prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu koji se samo formalno odnosi na povredu prava na pravično suđenje, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku usled zastarelosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti