Sudska praksa

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka. Utvrđeno je da podnosilac nije iskoristio raspoloživo pravno sredstvo – prigovor, uprkos pogrešnoj pouci prvostepenog suda, te nisu ispunjene pretpostavke za vođenje ustavnosudskog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Malo veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić i dr Dragan Stojanović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi C.P.B. p.co ltd. iz N, R. K , na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. januara 2014. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba C.P.B. p.co ltd. izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Iv. 139319/11 od 4. septembra 2012. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. C.P.B. p.co ltd. iz N, R. K , podnela je 23. oktobra 2012. godine, preko punomoćnika R.J. iz B , Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Iv. 139319/11 od 4. septembra 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih čl . 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi se navodi da je prvostepeni sud u osporenoj odluci dao pogrešnu pouku o pravnom leku, s obzirom na to da je podnosilac prema odredbama Ustava mogao izjaviti pravni lek protiv osporenog rešenja .

2. Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je izjavljuje lice o čijim pravima i obavezama je odlučivano pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom, odnosno lice prema kome je preduzeta osporena radnja.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u osporeno rešenje i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , utvrdio da se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodio izvršni postupak u izvršnom predmetu izvršnih poverilaca M.P.B.P. co L.K. sa sedištem u N, R.K, i A.B. iz B. protiv izvršnih dužnika Đ.N. i "D.I." D.O.O. iz B, radi izvršenja, koji je okončan osporenim rešenjem.

Naime, Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem Iv. 139319/11 od 4. septembra 2012. godine obustavio sprovođenje izvršenja određenog rešenjem o izvršenju na osnovu verodostojne isprave Iv1. 313/2010 od 15. jula 2010. godine u odnosu na označene nepokretnosti. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je poverilac uz predlog za izvršenje priložio list nepokretnosti broj 3004 KO Savski venac od 5. jula 2010. godine u kome je kao korisnik zemljišta i vlasnik porodične stambene zgrade upisan izvršni dužnik prvog reda; da su treća lica još 5. maja 2010. godine podnela zahtev za ukljižbu prava svojine u svoju korist na osnovu Sporazuma o delimičnoj deobi zajedničke imovine od 2. jula 2009. godine i Aneksa od 22. decembra 2009. godine, da je katastar dozvolio uknjižbu po tom zahtevu, te je to poveriocu moralo biti poznato; te da dužnik prvog reda nije vlasnik sporne nepokretnosti.

4. Odredbama Ustava na koje se podnosilac u ustavnoj žalbi pozvao svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama (član 32. stav 1.), kao i pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima, i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. st. 1. i 2.), te pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama člana 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11), koji se primenjuje na konkretan slučaj, propisano je da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku prigovor (stav 1.), a protiv rešenja suda može se izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (stav 2.).

Odredbama člana 40. navedenog zakona predviđeno je da: na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave prigovor mogu da podnesu izvršni dužnik i izvršni poverilac (stav 1.); da rešenje iz stava 1. ovog člana izvršni poverilac može pobijati samo u delu koji se odnosi na troškove izvršenja (stav 2.); da izvršni poverilac može podneti prigovor protiv rešenja iz stava 1. ovog člana, kojim je odbijen ili odbačen predlog za izvršenje (stav 3.); da prigovor ne odlaže izvršenje rešenja, osim ako je zakonom drugačije propisano (stav 4.).

Odredbom člana 46. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave izvršni dužnik ima pravo prigovora.

Odredbom člana 76. stav 1. navedenog zakona propisano je da sud obustavlja izvršenje ako je izvršna isprava pravnosnažna, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage (tačka 1.); usled smrti stranke koja nema naslednika (tačka 2.); usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika (tačka 3.); ako je potraživanje prestalo (tačka 4.); usled propasti predmeta izvršenja (tačka 5.); ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja (tačka 6.); iz drugih razloga predviđenih zakonom (tačka 7.).

U konkretnom slučaju, osporeno rešenje je doneto u izvršnom postupku u kome je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo izvršnog poverioca. Osporenom odlukom je u suštini konačno odlučeno o imovinskim pravima podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, pri čemu je prvostepeni sud u pouci o pravnom leku naveo da protiv navedenog rešenja "nema mesta pravnom leku".

Ustavni sud konstatuje da u postupku izvršenja sud odlučuje zaključkom ili rešenjem, pri čemu Zakon o izvršenju i obezbeđenju nije predvideo formu akta kojim se postupak obustavlja. Svakako da prigovor nije dozvoljen kada je posebnom normom propisano da sud odlučuje rešenjem protiv kojeg prigovor nije dozvoljen.

Osporenim rešenjem obustavljen je postupak sprovođenja izvršenja određenog rešenjem o izvršenju, te je konačno odlučeno o pravu podnosioca ustavne žalbe da svoje potraživanje namiri iz vrednosti nepokretne imovine. Kako kod okončanja postupka obustavom prigovor nije naveden kao dozvoljen pravni lek, a nije ni mogao biti naveden, jer nije navedeno kojom se vrstom odluke odlučuje, to iz odredbe člana 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11), koji se shodno primenjuje u postupku izvršenja, kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakon nije drugačije propisao, proizlazi da se protiv rešenja o obustavljanju izvršnog postupka može podneti prigovor, za čije izjavljivanje izvršni poverilac ima pravni interes.

Stoga, s obzirom na pravo stranke koje se jemči članom 36. Ustava, Ustavni sud smatra da kada se rešenjem u izvršnom postupku odlučuje, kao u konkretnom slučaju, o pravima i obavezama stranaka, one imaju pravo na pravni lek, odnosno pravo na prigovor, u skladu sa članom 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, te, posnosiocu ustavne žalbe kao izvršnom poveriocu pripada pravo na izjavljivanje prigovora veću prvostepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac imao pravo da prigovorom pobija osporeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu Iv. 139319/11 od 4. septembra 2012. godine, iako o tome nije bio poučen od strane donosioca tog rešenja.

Ustavni sud je, imajući u vidu da podnosilac nije iskoristio pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku, a da se ustavna žalba može izjaviti samo pod uslovom da su iscrpljena druga pravna sredstva, odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

Kako je nesporno da podnosilac nije poučen o mogućnosti izjavljivanja pravnog leka, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ne sme snositi štetne posledice izostajanja pouke o pravnom leku u osporenom aktu, te da, saglasno članu 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i člana 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u roku od 5 dana od prijema ovog rešenja može izjaviti prigovor protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Iv. 139319/11 od 4. septembra 2012. godine.

Konačno, s obzirom na to da podnosilac nije iscrpeo pravna sredstva za ostvarenje svog prava, Ustavni sud nije ispitivao navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42v stav 1. i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

6. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se ovo rešenje objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije", imajući u vidu značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu