Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje i pravno sredstvo, jer revizioni sud nije primenio relevantnu odredbu Zakona o javnom informisanju i medijima o dozvoljenosti revizije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8174/2019
08.02.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi udruženja građana „P.“ sa sedištem u Beogradu, S. L . i S . V, obe iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 202 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba udruženja građana „P.“ sa sedištem u Beogradu, S . L . i S . V . i utvrđuje da su rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 839/19 od 21. marta 2019. godine podnosiocima ustavne žalbe povređen a prav a na pravično suđenje i na pravno sredstvo , zajemčena odredb ama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 839/19 od 21. marta 2019. godine i određuje da Vrhovni sud ponovo odluči o revizij ama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3. 217/18 od 17. oktobra 2018. godine.

3. Ova odluka ima pravno dejstvo i prema V. P, koja nije podnela ustavnu žalbu, a nalazi se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Udruženje građana „P.“ sa sedištem u Beogradu, S. L . i S . V, obe iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu, 9 . avgusta 201 9. godine, preko punomoćnika N. D , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 839/19 od 21. marta 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na pravno sredstvo i slobode izražavanja, zajemčenih odredbama člana 32 . stav 1, člana 36. stav 2. i člana 46. Ustava Republike Srbije .

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda odbačena je kao nedozvoljena revizij a tuž enih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kao i revizija prvotužene (autorka teksta) , koja nije podnela ustavnu žalbu, izjavljen e protiv drugostepene presude kojom je, po njihovim žalbama, delimično preinačena prvostepena presuda, tako što su obavezani da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda objavljivanjem teksta o njemu na internet portalu, umesto iznosa od 200.000 dinara, solidarno isplate iznos od 150.000 dinara .

U ustavnoj žalbi se prevashodno ukazuje na propust Vrhovnog kasacionog suda da dozvoljenost podnete revizije oceni i sa aspekta odredbe člana 126. stav 2. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje), budući da je reč o parnici po tužbi za naknadu štete, a tužbeni zahtev tužioca je delimično odbijen kao neosnovan.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeni akt, kao i da podnosiocima dosudi troškove postupka na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt i dokumentaciju koja je priložen a uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

N. S . iz Beograda je 27. jula 2016. godine, u svojstvu tužioca, podneo Višem sudu u Beogradu tužbu protiv V . P, kao i ovde podnosilaca ustavne žalbe, radi naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda objavljivanjem teksta pod naslovom „D .“ na internet portalu „P.“, dana 13. maja 2016. godine. Prvotužena V . P . je autorka teksta, a osnov za deliktnu odgovornost drugotužene i trećetužene, ovde podnositeljki ustavne žalbe S . L . i S . V , bilo je njihovo svojstvo glavnih i odgovornih urednica navedenog portala , dok je četvrtotuženo udruženje građana „P.“, ovde takođe podnosilac ustavne žalbe, bilo njegov izdavač.

Presudom Višeg suda u Beogradu P 3. 313/16 od 10. jula 2018. godine , u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa su svi tuženi obavezani da mu, na ime naknade nematerijalne štete, solidarno isplate iznos od 200.000 dinara, sa zateznom kamatom od 10. jula 2018. godine do konačne isplate. Drugotužena i trećetužena su stavom drugim izreke obavezane da o svom trošku objave pravnosnažnu presudu u prvom sledećem izdanju portala „P.“, dok je stavom trećim izreke takav tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan u odnosu na prvotuženu i četvrtotuženog. Stavom četvrtim izreke ove presude obavezani su tuženi da tužiocu nadoknade troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbama tuženih, Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž 3. 217/18 od 17. oktobra 2018. godine, kojom je prvostepenu presud u delimično preinač io u usvajajućem delu, tako što je tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete odbio kao neosnovan za iznos preko dosuđenih 150.000 do traženih 200.000 dinara.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 839/19 od 21. marta 2019. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija prvotužene, kao i zajednička revizija ostalih tuženih, podnet e protiv navedene drugostepene presude.

U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je ispitujući dozvoljenost izjavljenih revizija, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5 ) Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 126. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje), Vrhovni kasacioni sud našao da revizije nisu dozvoljene; da je tužba radi naknade štete zbog povrede časti i ugleda podneta na osnovu člana 79. Zakona o javnom informisanju i medijima, dana 27. jula 2016. godine, a vrednost spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 150.000 dinara; da je prema članu 126. Zakona o javnom informisanju i medijima, kao posebnom zakonu, revizija protiv drugostepene presude dozvoljena ako je tužbeni zahtev odbijen, a izjavljuje se u roku od 15 dana od dana dostavljanja drugostepene presude; da iz citirane odredbe proizlazi da revizije tuženih nisu dozvoljene , kao ni prema opštoj odredbi sadržanoj u članu 403. stav 2. tačka 3) Zakona o parničnom postupku, jer vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude (150.000 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe; da je revizija zbog preinačenja prvostepene presude dozvoljena samo ako je reviziju izjavila stranka kojoj je zbog preinačenja pravo uskraćeno ili smanjeno; da je podnosilac revizije, u konkretnom slučaju, tužena strana, a tuženima odlukom drugostepenog suda pravo nije uskraćeno ili smanjeno, jer je preinačenjem smanjena visina naknade štete tužiocu, iz čega proizlazi da bi pravo na reviziju zbog preinačenja imao tužilac; da stoga revizije tuženih nisu dozvoljene ni prema članu 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je : da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje (član 46. stav 1.) .

Prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 1) Zakon a o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18 ), revizija je uvek dozvoljena ako je to posebnim zakonom propisano.

Odredbama člana 126. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje), koji se u konkretnom slučaju primenjivao, bilo je propisano: da je revizija dozvoljena protiv drugostepene presude ako je tužbeni zahtev odbijen, a izjavljuje se u roku od 15 dana od dana dostavljanja drugostepene presude (stav 1.); da u parnici po tužbi za naknadu štete i po tužbi za ostvarivanje prava na deo dobiti, reviziju iz stava 1. ovog člana mogu izjaviti i tužilac i tuženi (stav 2.). Odredbom člana 112. stav 1. navedenog Zakona bilo je propisano da lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona.

5. Razmatrajući navode podnosilaca ustavne žalbe o povredi označenih prava, Ustavni sud konstatuje da se oni prevashodno zasniva ju na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio odredbe merodavnog procesnog prava prilikom odlučivanja o dozvoljenosti revizije u parnici u sporu za naknadu štete zbog informacije čije je objavljivanje bilo zabranjeno u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Uvidom u obrazloženje osporeno g revizijskog rešenj a, Ustavni sud je zaključio da podnosi oci u ustavnoj žalbi osnovano ukazuj u na propust Vrhovnog kasacionog suda da kod ocene dozvoljenosti njihove revizije, pored stava 1. iz člana 126. Zakona o javnom informisanju i medijima, kojim je bilo propisano da je revizija dozvoljena protiv drugostepene presude ako je tužbeni zahtev odbijen, primeni i stav 2, prema kome u parnici po tužbi za naknadu štete i po tužbi za ostvarivanje prava na deo dobiti, reviziju iz stava 1. mogu izjaviti i tužilac i tuženi. Naime, u konkretnoj pravnoj stvari, reč je o reviziji tuženih, koja je podneta u parnici po tužbi za naknadu štete, a tužbeni zahtev tužioca je (pravnosnažno) delimično odbijen kao neosnovan.

Ustavni sud podseća na stav Evropsko g suda za ljudska prava, prema kome greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane nacionalnog suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.). S tim u vezi, očigledna greška Vrhovnog kasacionog suda u primen i mer odavnog procesnog prava prilikom odlučivanja o dozvoljenosti izjavljenog pravnog sredstva – revizije , po mišljenju Ustavnog suda, ugrozila je pravičnost predmetnog parničnog postupka , protivno garanciji iz člana 32. stav 1. Ustava, ali i pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Istovremeno, Ustavni sud je imao u vidu i odredbe o reviziji sadržane u važeće m Zakon u o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je počeo da se primenjuje 4. novembra 2023. godine. Naime, odredbama člana 137. navedenog Zakona propisano je: da je revizija dozvoljena protiv drugostepene presude ako je tužbeni zahtev odbijen, a izjavljuje se u roku od 15 dana od dana dostavljanja drugostepene presude (stav 1.); da je rok za odgovor na reviziju je 15 dana od dana dostavljanja revizije (stav 2.); da je u parnici po tužbi za naknadu štete i po tužbi za ostvarivanje prava na deo dobiti, revizija uvek dozvoljena (stav 3.). Najnovije zakonsko rešenje po pitanju dozvoljenosti revizije u parnici za naknadu štete zbog informacije čije je objavljivanje zabranjeno, tj. da je revizija dozvoljena uvek , a ne samo kada je tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan, predstavlja razlog više zbog kojeg je Vrhovni kasacioni sud, po mišljenju Ustavnog suda, bio dužan da dozvoljenost revizije podnosilaca ustavne žalbe oceni i sa aspekta člana 126. stav 2. ranije važećeg Zakona o javnom informisanju i medijima.

Sledom svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 839/19 od 21. marta 2019. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određivanjem da Vrhovni sud ponovo odluči o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3. 217/18 od 17. oktobra 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Uzimajući u obzir da su osporenim rešenjem povređena prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava i prvotuženoj V. P, koja nije podnela ustavnu žalbu, a nalazi se u istoj pravnoj situaciji sa podnosiocima ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da ima mesta primeni člana 87. Zakona o Ustavnom sudu, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Kako je osporenim rešenjem odlučivano isključivo o ispunjenosti procesnih uslova za podnošenje revizije, Ustavni sud nalazi da se njegova sadržina, ratione materiae, ne može dovesti u vezu sa navodima o povredi slobode izražavanja iz člana 46. Ustava.

9. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke .

10. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti