Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku za naplatu alimentacije, koji je trajao osam i po godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 1.000 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. V . iz Stare Pazove , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. V . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 5640/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Titelu I. 24/08) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. B . V . iz Stare Pazove je , 31. oktobra 2016. godine, preko punomoćnika D . V, advokata iz Stare Pazove, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, a 3. novembra 2016. godine dopunu ustavne žalb e, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 5640/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 13. maja 2008. godine, kao izvršni poverilac, podnela Opštinskom sudu u Titelu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Ž. V, radi naplate dospelih a neplaćenih obroka alimentacije, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 1355/03 od 24. juna 2005. godine, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika; da je rešenjem Opštinskog suda u Titelu I. 24/08 od 13. maja 2008. godine određeno predloženo izvršenje; da je 20. novembra 2009. godine podnositeljka tražila promenu sredstava izvršenja, i to na nepokretnosti izvršnog dužnika i rešenjem Opštinskog suda Titelu I. 24/08 od 23. novembra 2009. godine dozvoljena je promena sredstava izvršenja; da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu I. 5640/10 od 11. avgusta 2016. godine obustavljen izvršni postupak iz razloga što se podnositeljka nije izjasnila da li da izvršni postupak dalje sprovede sud ili javni izvršitelj, u smislu člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu IPV. I. 1373/16 od 4. oktobra 2016. godine odbijen prigovor podnesiteljke i potvrđeno je prvostepeno rešenje o obustavi postupka; da joj je zbog nerazumno dugog trajanja i zvršnog postupka od osam godina, koji je obustavljen zbog neažurnog postupanja izvršnog suda, povređeno pravo na suđenje u razumno roku.

Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku. Zahtevala je naknadu nematerijalne i materijalne štete i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu I. 5640/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, 13. maja 2008. godine, kao izvršni poverilac, podnela Opštinskom sudu u Titelu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Ž. V, radi naplate dospelih a neplaćenih obroka alimentacije , na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 1355/03 od 24. juna 2005. godine, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Titelu I. 24/08 od 13. maja 2008. godine određeno je predloženo izvršenje.

Rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 4827/08 od 20. avgusta 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog dužnika i potvrđeno je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Titelu I. 24/08 od 13. maja 2008. godine.

Zapisnikom o popisu i proceni službenog lica izvršnog suda od 24. avgusta 2009. godine utvrđeno je da na licu mesta nisu nađene pokretne stvari izvršnog dužnika koje mogu biti predmet izvršenja.

Podneskom izvršnog poverioca od 21. septembra 2009. godine predloženo je da izvršni sud traži od izvršnog dužnika izjavu o imovini i rešenjem Opštinskog suda u Titelu I. 24/08 od 12. oktobra 2009. godine naloženo je izvršnom dužniku da dostavi sudu izjavu o imovini.

Izvršni poverilac je podneskom od 23. novembra 2009. godine tražio promenu sredstava izvršenja i to na nepokretnostima izvršnog dužnika i rešenjem Opštinskog suda u Titelu I. 107/09 od 23. novembra 2009. godine određena je predložena promena sredstava izvršenja.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž. 4801/10 od 13. maja 2010. godine odbijena je žalba izvršnog dužnika i potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u Titelu I. 107/09 od 23. novembra 2009. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu – Sudska jedinica u Titelu I. 45/10 od 30. decembra 2010. godine, na zahtev izvršnog poverioca od 23. novembra 2009. godine, određena je privremena mera kojom se izvršnom dužniku zabranjuje da otuđi ili optereti svoj suvlasnički deo na određenoj nepokretnosti.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž. 1077/11 od 30. marta 2011. godine usvojena je žalba izvršnog dužnika i preinačeno je rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu – Sudska jedinica u Titelu I. 45/10 od 30. decembra 2010. godine tako što je odbijen predlog izvršnog poverioca za određivanje privremene mere.

Zaključkom Osnovnog suda u Novom Sadu – Sudska jedinica u Titelu I. 5640/10 od 14. maja 2013. godine pozvano je stručno lice iz oblasti građevinarstva da utvrdi tržišnu vrednost nepokretnosti – predmeta izvršenja, koja je u svojini izvršnog dužnika.

Zaključkom Osnovnog suda u Novom Sadu I. 5640/10 od 14. septembra 2015. godine određeno je da se radi naplate potraživanja po rešenju o izvršenju Opštinskog suda u Titelu I. 24/08 od 13. maja 2008. godine menja predmet i sredstvo izvršenja i određeno je izvršenje utvrđivanjem vrednosti i prodajom određene nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika i naloženo je Službi za katastar nepokretnosti u Titelu da izvrši zabeležbu javne prodaje nepokretnosti.

Zaključkom Osnovnog suda u Novom Sadu I. 5640/10 od 15. septembra 2015. godine pozvan je izvršni poverilac da opredeli vrednost nepokretnosti i poverilac je postupio po tom nalogu 16. novembra 2015. godine. Podneskom od 30. novembra 2015. godine izvršni dužnik nije prihvatio vrednost nepokretnosti koje je izvršni poverilac opredelio 16. novembra 2015. godine.

Zaključkom Osnovnog suda u Novom Sadu I. 5640/10 od 9. decembra 2015. godine pozvano je stručno lice, diplomirani inženjer građevine, radi davanja stručnog mišljenja o vrednosti nepokretnosti, te je stručno lice 6. jula 2016. godine dalo svoje mišljenje o vrednosti nepokretnosti.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu I. 5640/10 od 11. avgusta 2016. godine obustavljeno je predmetno izvršenje iz razloga što se izvršni poverilac u zakonom predviđenom roku nije izjasnio o tome da li će se sprovođenje izvršenja nastaviti pred sudom ili pred javnim izvršiteljem, u smislu člana 547. st. 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu IPV. I. 1373/16 od 4. oktobra 2016. godine odbijen je prigovor izvršnog poverioca od 19. septembra 2016. godine i potvrđeno je rešenje o obustavi izvršnog postupka Osnovnog suda u Novom Sadu I. 5640/10 od 11. avgusta 2016. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

Članom 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 106/15) propisano je, između ostalog, da izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršni postupak ili postupak obezbeđenja dužni su da se u roku od 1. maja 2016. godine do 1. jula 2016. godine, izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj, a ako se ne izjasne u roku, izvršni postupak se obustavlja.

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti, koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud nadležan da hitno preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka.

Polazeći od navoda iznetih u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na izvršni postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, Ustavni sud ukazuje da jemstvo prava na suđenje u razumnom roku obuhvata obavezu izvršnog suda da preduzme sve neophodne mere da se izvrši pravnosnažna sudska presuda.

S obzirom na to da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza prethodno navedenih činilaca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje izvršnog postupka.

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je izvršni postupak započeo podnošenjem predloga za izvršenje , 13. maja 2008. godine i da je pravnosnažno okončan rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu IPV. I. 1373/16 od 4. oktobra 2016. godine, kojim je potvrđeno rešenje o obustavi izvršnog postupka Osnovnog suda u Novom Sadu I. 5640 /10 od 11. avgusta 2016. godine, iz čega proizlazi da je osporeni izvršni postupak trajao osam godina i pet meseci. Navedeno trajanje postupka od skoro osam i po godina predstavlja prekomerno trajanje izvršnog postupka kako po stavovima ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, koje se ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu, posebno imajući u vidu da je izvršni sud dužan da redovno preduzima izvršne radnje radi sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka u što kraćem roku.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom njegovog trajanja nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja koje je izvr šni sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Po oceni Suda, predmet spora koji se odnosi na plaćanje dospele a neisplaćene alimentacije je za podnositeljku ustavne žalbe nesumnjivo bio od materijalnog značaja i podnositeljka je imala legitiman interes da se predmetni postupak okonča u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnositeljke , Sud nalazi da ona ničim nije doprinela dužini trajanja postupka.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zaje mčeno članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 5640/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Titelu I. 24/08), te je , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je , u tački 2. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, obračunato m u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Usta vni sud je posebno cenio dužinu trajanja izvršnog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evrop skog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno adekvatno, a kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna o karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje postupka u konkretnom slučaju, već i vrednost dosuđenog iznosa u svetlu životnog standarda u državi koja je u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. - MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije, od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije, od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnosti postupanja sudova.

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. U vezi zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnositeljka nije pružila adekvatne dokaze o pretrpljenoj materijalnoj šteti, kao i jasne uzročne veze između eventualne štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, odnosno između utvrđenog neblagovremenog postupa nja suda i materijalne štete koju potražuje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je zahtev podnositeljke za naknadu materijalne štete odbacio u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

9. U skladu sa iznetim, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti