Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu banke i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sudovi su pogrešno obustavili izvršni postupak zbog navodnog neizjašnjenja poverioca, ignorišući grupni podnesak kojim je izjašnjenje dato, što predstavlja preterani formalizam.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, Sabahudin Tahirović, dr Dragana Kolarić, dr Milan Škulić, dr Jovan Ćirić, dr Vladan Petrov i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. banke a.d . B , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. banke a.d . B . i utvrđuje da je rešenjima Osnovnog suda u Negotinu Iv. 260/12 od 5. jula 2016. godine i Višeg suda u Negotinu Gž. 613/17 od 4. avgusta 2017. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Negotinu Gž. 613/17 od 4. avgusta 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Osnovnog suda u Negotinu Iv. 260/12 od 5. jula 2016. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. A. banka a.d . B . je, 28. septembra 2017. godine, preko punomoćnika Tatjane Marković , Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Negotinu Iv. 260/12 od 5. jula 2016. godine i rešenja Višeg suda u Negotinu Gž. 613/17 od 4. avgusta 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju navedena rešenja kojima je pravnosnažno obustavljen postupak izvršenja i ukinute sve sprovedene radnje, a u kome je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo izvršnog poverioca. Navodi o povredi označenog ustavnog prava zasnivaju se na tvrdnjama o pogrešnoj oceni dokaza i primeni merodavnog prava, s obzirom na „lakonsku“ konstataciju prvostepenog suda da se podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, nije u zakonski predviđenom roku izjasnio da li će se sprovođenje izvršenja nastaviti pred sudom ili javnim izvršiteljem. Ovakav zaključak je prihvatio i drugostepeni sud, odbivši kao neosnovane navode žalbe izvršnog poverioca da je njegovo izjašnjenje, zapravo, dostavljeno nadležnom izvršnom sudu, a kasnije i drugostepenom sudu uz žalbu, kroz „grupno izjašnjenje“ sa tabelom za „Iv.“ upisnik u kojoj je sadržano i konkretno izjašnjenje povodom predmeta Iv. 260/2012 . Podnosilac je i uz ustavnu žalbu dostavio overenu fotokopiju „Izjašnjenja izvršnog poverioca po članu 547. novog ZIO ('Sl. glasnik RS ', broj 106/15) “, zavedenog kod izvršnog poverica pod brojem E 4721/16 od 16. juna 2016. godine i dostavnice da je vrsta pošiljke – i zjašnjenje predato pošti 16. juna 2016. godine, broj preporučene pošiljke 094411, primljeno u Osnovnom sudu u Negotinu 20. juna 2016. godine, te izvode sa Portala toka predmeta istog suda vezane za nekoliko drugih izvršnih predmeta u kojima je konstatovano da je izvršni poverilac 20. juna 2016. godine dostavio svoju izjavu. Kako je sud u drugim izvršnim predmetima izvršn og poverioca njegovo izjašnjenje uredno evidentirao, i to upravo na osnovu istog „grupnog izjašnjenja“ kroz tabelarni prikaz svih izvršnih predmeta, smatra da nije bilo mesta obustavi postupka, te da je sud, ukoliko u konkretnom slučaju ne prihvata ovo grupno izjašnjenje, bio dužan da pozove podnosioca da ispravi i dopuni svoje izjašnjenje. Predlaže da Ustavni sud poništi osporeno drugostepeno rešenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u dokaze dostavljene uz ustavnu žalbu, te u spise predmeta Iv. 260/12 Osnovnog suda u Negotinu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Negotinu Iv. 260/12 od 6. aprila 2012. godine određeno je izvršenje radi naplate potraživanja izvršnog poverioca, ovde podnosioca, prema izvršnom dužniku Lj.S. iz Negotina. Uz predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice od 3. aprila 2012. godine, radi isplate iznosa od 270. 489,91 dinara, bio je predat i zahtev za dobijanje izjave o imovini izršnog dužnika. Rešenjem Iv. 260/12 od 1. novembra izvršni dužnik je kažnjen zbog nepostupanja po nalogu suda, a 18. novembra 2013. godine je izvršni dužnik izjavio prigovor protiv rešenja o izvršenju. Po predlogu za promenu sredstava izvršenja od 9. februara 2016. godine, donet i su z aključci Iv. 260/12 od 18. februara 2016. godine o promeni sredstva izvršenja, odnosno o nalaganju Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje da sprovede izvršenje prema izvršnom dužniku plenidbom 2/3 mesečne penzije. Zaključaci i rešenje o izvršenju su dostavljeni strankama i Republičkom fondu PIO.

U spisima predmeta, nakon uloženih povratnica o prijemu zaključaka i rešenja, sledi osporeno rešenje Osnovnog suda u Negotinu Iv. 260/12 od 5. jula 2016. godine , kojim je obustavljeno izvršenje određeno rešenjem o izvršenju istog suda Iv. 260/12 od 6. aprila 2012. godine i ukinute su sve sprovedene izvršne radnje. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je članom 547. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 106/15, od 21. decembra 2015. godine) (u daljem tekstu: ZIO) propisano da su izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršni postupak ili postupak obezbeđenja , dužni da se u roku od 1. maja 2016. godine do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj, a da je stavom 2. istog člana propisano da ukoliko se izvršni poverioci ne izjasne u roku, izvršni postupak se obustavlja. Dalje je navedeno, da je sud primenom člana 547. stav 2. ZIO doneo odluku kao u izreci rešenja, imajući u vidu da se izvršni poverilac nije u zakonom predviđenom roku izjasnio da li će se sprovođenje izvršenja nastaviti pred sudom ili javnim izvršiteljem.

Protiv navedenog osporenog rešenja izvršni poverilac je poštom dostavio žalbu (prigovor). U belešci o prijemu žalbe, na prijemnom štambilju suda je kao dan prijema poštom unet datum 24. maj 2017. godine, te „rukom“ unet broj preporučne pošiljke, kao i broj četiri primljena priloga. Međutim, uz samu žalbu ovi prilozi nisu uloženi u predmet, već se oni nalaze u pomoćnim spisim a predmeta („grupno izjašnjenje“ i izvodi sa Portala Osnovnog suda u Negotinu) . Posle žalbe izvršnog poverioca, uložene su u predmet povratnice o uručenju izvršnom dužniku rešenja o obustavi postupka i žalbe izvršnog poverioca .

Kao sledeće, u spis e izvršnog predmeta uloženo je osporeno rešenje Više g suda u Negotinu Gž. 613/17 od 4. avgusta 2017. godine. Navedenim rešenjem je odbijen a kao neosnovana žalba izvršnog poverioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Negotinu Iv. 260/12 od 5. jula 2016. godine. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi: da je Viši sud razmotrio celokupne spise predmeta prvostepenog suda, zajedno sa rešenjem koje se pobija žalbom iz svih zakonom predviđenih razloga, pa je našao da žalbu treba odbiti. Cenjeni su navodi žalbe izvršnog poverioca da je podneo prvostepenom sudu podnesak, kojim se izjasnio da u izvršnom postupku Iv. 260/12 izvršenje sprovede prvostepeni sud. Međutim, imajući u vidu da se u spisima predmeta ne nalazi podnesak kojim se izvršni poverilac izjašnjava o tome da li je volj an da izvršenje sporvede sud ili javni izvršitelj, a iz sadržine podneska koji je priložen uz žalbu proizlazi da se isti ne odnosi na predmet Iv. 260/12, jer u istom nije označen poslovni broj navedenog predmeta, to je po oceni toga suda, prvostepeni su d pravilno postupio kada je smatrao da se izvršni poverilac nije izjasnio shodno odredb ama člana 547. st. 1. i 2. Z IO i pravilnom primenom naveden ih zakonsk ih odredaba, obustavio postupak izvršenja, zbog čega su žalbeni navodi izvršnog poverioca ocenjeni kao neosnovani. Ovo rešenje je uručeno izvršnom poveriocu 1. septembra 2017. godine.

U pomoćnim spisima predmeta, od uticaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari, nalaze se sledeća pismena: „Izjašnjenje izvršnog poverioca po članu 547. novog ZIO ('Sl. glasnik RS ', broj 106/15) “, zavedeno kod izvršnog poverica pod brojem E 4721/16 od 16. juna 2016. godine (u originalu) i fotokopija dostavnice da je vrsta pošiljke – izjaš njenje predato pošti 16. juna 2016. godine, broj preporučene pošiljke 094411, primljene u Osnovnom sudu u Negotinu 20. juna 2016. godine, te izvod i sa Portala toka predmeta Osnovnog suda u Negotinu za nekoliko drugih izvršnih predmeta: Iv. 261/12; Iv. 258/12 i Iv. 262/12, u kojima je konstatovano da je izvršni poverilac 20. juna 2016. godine dostavio svoju izjavu da želi da u predmetu postupa sud.

Navedeno sporno izjašnjenje, za koje drugostepeni sud ne smatra da predstavlja podnesak koji se odnosi na predmet Iv. 260/12, jer u istom nije označen poslovni broj navedenog predmeta, na svojoj prvoj strani, pored predmeta: „Izjašnjenje izvršnog poverioca po članu 547. novog ZIO ('Sl. glasnik RS ', broj 106/15) “ i zavodnog štambilja izvršnog poverioca, sadrži sledeće navode: „Koristeći se mogućnošću grupnog izjašnjenja, saglasno uputstvima nadležnih organa, a prvenstveno Ministarstva pravde RS, izvršni poverilac dostavlja svoje izjašnjenje u nastavku ka ko sledi, sa prilogom tabele za Iv. upisnik“, te napomenom 1. i 2. Na drugoj strani podneska je tabela u koju je upisan Osnovni sud u Negotinu i pobrojani brojevi sledećih predmeta u „Iv.“ upisniku: „198, 216, 196, 262, 261, 258, 260, 256 i 197, svi iz 2012. godine“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povred u ustavnom žalbom ukazuje , je utvrđeno da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv nje ga.

Od uticaja na odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari su i odredbe sledećih akata:

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 106/15) propisano je : da se u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak (član 39.); da su izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srb iji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršni postupak ili postupak obezbeđenja dužni da se u roku od 1. maja 2016. godine do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sporvede sud ili javni izvršitelj, a ako se ne izjasne u roku, izvršni postupak se obustavlja (član 547. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 101. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasniku RS“, br. 72/ 11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US i 55/14) je propisano da ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka, sud će da ih umnoži o trošku stranke koja je propustila obavezu.

Odredbama Sudskog poslovnika („Službeni glasniku RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15 – ispr, 39/ 16, 56/16, 77/16, 16/18 i 78/18) propisano je: da se prilikom otvaranja pošte vodi računa da se ne oštete pismena, da se prilozi raznih pismena ne pomešaju, da neko pismeno ili prilog ne ostane u omotu, kao i da se proveri da li se brojevi napisani na omotu slažu sa brojevima primljenih pismena i dr. (član 159. stav 1.); da ako neko od pismena nedostaje ili ako su primljeni samo prilozi bez dostavnog pismena, ili se ne vidi ko je pošiljalac, to će se utvrditi službenom beleškom, uz koju se prilaže omot, a u ovim slučajevima, ako je to moguće, pisarnica o tome odmah obaveštava pošiljaoca (član 159. stav 2.); da se primljena pismena razvrstavaju prema oznakama iz uspisnika (član 163. stav 1.); da ako neko od primljenih pismena nije moguće rasporediti, pismeno će se zavesti u upisnik sudske uprave i predati predsedniku koji će izvršiti raspoređivanje (član 163. stav 7.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i nači na na koji su redovni sudovi tumačili pozitivnopravne propise, sem ukoliko odluke tih sudova povređuju ili uskraćuju ustavna prava. To će biti slučaj kada odluka redovnog suda krši ustavna prava, tj. ukoliko je redovni sud pogrešno protumačio ili primenio neko ustavno pravo, ili je zanemario to pravo, ako je primena zakona bila očigledno proizvoljna, odnosno ukoliko je došlo do grube povrede procesnih prava. Takođe, Ustavni sud naglašava da je van njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko se ova ocena ne čini prima facie proizvoljnom, ali da njegov zadatak jeste da oceni da li su redovni sudovi primenili odredbe zakona proizvoljno ili ne. Polazeći od toga, Ustavni sud je našao da je potrebno ispitati da li je osporenim pojedinačnim aktom povređeno ili uskraćeno navedeno ustavno pravo podnosiocu.

Ustavni sud prevashodno ukazuje da iz spisa izvršnog predmeta, te dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu proizlazi da se podnosilac u zakonom ostavljenom roku, preko pošte, preporučenom pošiljkom, izjasnio o tome da je voljan da izvršenje sprovede sud u predmetima iz „Iv.“ upisnika, prikazanim u tabeli na drugoj strani podneska, među kojima je i sporno izvršenje u predmetu Iv. 260/12, a u kome je postupak pravn osnažno obustavljen ustavnom žalbom osporenim rešenjem. Prvostepeni sud je našao da podnosilac nije u zakonom ostavljenom roku dostavio izjašnjenje, što je drugostepeni sud ocenio kao pravilno, iako je izvršio uvid u celokupne spise izvršnog predmeta. Međutim, iako je drugostepeni sud cenio njegov podnesak kojim se izvršni poverilac izjašnjava, zaključio je da se on ne odnosi na predmet I v. 260/12 jer, po nalaženju toga suda, „nije označen broj navedenog predmeta“ .

Ustavni sud ističe da se izvršni postupak okončava obustavom, ukoliko se izvršni poverilac u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju, te koji na dan 1. maja 2016. godine još vodi izvršni postupak ili postupak obezbeđenja , ne izjasni o tome da li je volja n da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj u roku od 1. maja 2016. do 1. jula 2016. godine. U konkretnom slučaju, u zakonom propisanom roku, izjašnjenje poverioca je dostavljeno sudu, s tim što na prvoj strani podneska nije označen sporni broj predmeta izvršnog postupka, već na drugoj strani podneska , i to u tabeli, između više predmata iz „Iv.“ upisnika.

Takođe, Ustavni sud ukazuje i na praksu Evropskog suda za ljudska prava u kojoj je izražen stav da su sudovi obavezni da primene pravila postupka, izbegavajući i preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka i preteranu fleksibilnost koja bi učinila bezvrednim (ništavim, beznačajnim) proceduralne zahteve predviđene zakonima (videti presudu Eşim protiv Turske, broj 59601/09, od 17. septembra 2013. godine).

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud primećuje da obustava ovog izvršnog postupka, uz ukidanje svih sprovednih izvršnih radnji, ne predstavlja preteranu fleksibilnost, već da zaključak drugostepenog suda da se izjašnjenje ne odnosi na predmet Iv. 260/12 predstavlja preterani formalizam izvršnog suda koji je imao za posledicu povredu prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovo posebno stoga, što je, u konkretnoj situaciji, prema naved enim propisima, postojala obaveza suda i pisarnice, a nakon brižljivog uvida u sadržinu obe strane pismena – podneska, da se postara da se primljeno pismeno razvrsta prema oznakama iz uspisnika, odnosno da se sa istim podneskom upozna predsednik suda, te onda, o trošku stranke, koja je propustila svoju obavezu, podnesak umnoži u dovoljenom broju primeraka.

Posle svega, ali ne kao manje bitno, već od značajnog uticaja u ovoj ustavnosudskoj stvari, Ustavni sud ističe da obustava postupka iz člana 547. stav 2. ZIO predstavlja specifičan vid obustave koji je propisan samo novim Zakonom, te da to pravilo ne predstavlja organsku celinu sa pravilima iz člana 76. ranijeg ZIO, a ni sa članom 129. važećeg ZIO (okončanje postupka obustavom), jer je namera zakonodavca za ovaj „nov razlog“ obustave, zapravo, bila da sankcioniše pasivno ponašanje izvršnih poverilaca, a što svakako, u ovom izvršnom predmetu, koji se ne može smatrati „starijim“, nije bio slučaj.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjima Osnovnog suda u Negotinu Iv. 260/12 od 5. jula 2016. godine i Višeg suda u Negotinu Gž. 613/17 od 4. avgusta 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Negotinu Gž. 613/17 od 4. avgusta 2017. godine i određivanjem da nadležni sud ponovo odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Negotinu Iv. 260/12 od 5. jula 2016. godine , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti