Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku, jer je krivični postupak protiv podnositeljke trajao skoro devet i po godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. V . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. septembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. V . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 86/17 (ranije u predmetu K. 1120/09 Trećeg opštinskog suda u Beogradu, zatim u predmetu K. 8478/10 Prvog osnovnog suda u Beogradu, odnosno u predmetu K. 1349/15 istog suda) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosi teljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. V . iz Beograda , podne la je 10. jula 201 8. godine, preko punomoćnika S . M, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. st. 1. i 6. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio u predmetu K. 86/17 Prvog osnovnog suda u Beogradu.

U ustavnoj žalbi je navedeno da se protiv okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, vodio krivični postupak skoro deset godina, da nijedno ročište nije otkazano zbog njenog izostanka odnosno izostanka branioca, te da je podnositeljka u toku postupka bila nezaposlena i morala je da snosi troškove odbrane i krivičnog postupka.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, kao i da utvrdi pravo podnosi teljke na naknadu nematerijalne štete. Takođe je predlož eno da se podnositeljki dosude troškovi postupka po ustavnoj žalbi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta K. 86/17 Prvog osnovnog suda u Beogradu, utvrdio:

- da je Treći opštinski sud u Beogradu 3. februara 2009. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 1532/08 protiv okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, zbog krivičnog dela pronevere iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika;

- da se istraga vodila u predmetu Ki. 1532/08 Trećeg opštinskog suda u Beogradu. U toku istrage ispitano je više svedoka, obavljeno je ekonomsko-finansijsko i grafološko veštačenje, te je pribavljena potrebna dokumentacija. Takođe, istraga je dopunjena na osnovu predloga Kt. 1141/08 od 17. septembra 2009. godine Trećeg opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu;

- da je Treće opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu 30. oktobra 2009. godine podiglo optužnicu Kt. 1141/08 Trećem opštinskom sudu u Beogradu protiv podnositeljke;

- da se krivični postupak vodio u predmetu K. 1120/09 Trećeg opštinskog suda u Beogradu, odnosno u predmetu K. 8478/10 Prvog osnovnog suda u Beogradu;

- da je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 8478/10 od 9. juna 2015. godine okrivljena S. V . oglašena krivom da je učinila krivično delo pronevere iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i posledično joj je izrečena uslovna osuda. Do donošenja navedene presude glavni pretres je održan 9 puta, dok je 16 puta odložen, pri čemu je obavljeno dopunsko ekonomsko – finansijsko veštačenje;

- da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 694/15 od 31. jula 2015. godine usvojena žalba okrivljene te je ukinuta presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 8478/10 od 9. juna 2015. godine, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- da se postupak nastavio u predmetu K. 1349/15 Prvog osnovnog suda u Beogradu;

- da je do presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1349/15 od 4. decembra 2015. godine glavni pretres tri puta održan, dok je tri puta odložen;

- da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 403/16 od 4. aprila 2016. godine odbijena kao neosnovana žalba, a presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1349/15 od 4. decembra 2015. godine je potvrđena;

- da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 845/16 od 21. septembra 2016. godine usvojen kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene, te su ukinute presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1349/15 od 4. decembra 2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 403/16 od 4. aprila 2016. godine, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- da se postupak nastavio u predmetu K. 86/17 Prvog osnovnog suda u Beogradu;

- da je do presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 86/17 od 13. marta 2018. godine glavni pretres održan četiri puta, dok je odložen deset puta. Navedenom presudom okrivljena je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo pronevere iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika;

- da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 459/18 od 31. maja 2018. godine, između ostalog, odbačena kao nedozvoljena žalba oštećenog izjavljena protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 86/17 od 13. marta 2018. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje, tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 33. utvrđeno je da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (stav 1.), kao i da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 6.).

5. Ustavni sud je navode o povredi prava iz člana 33. stav 6. Ustava cenio kroz istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Naime, krivični postupak protiv podnositeljke pokrenut je 3. februara 2009 . godine, kada je doneto rešenje o sprovođenju istrage Trećeg opštinskog suda u Beogradu Ki. 1532/08. Osporeni krivični postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 459/18 od 31. maja 2018. godine. Dakle, osporeni krivični postupak je trajao skoro devet godina i četiri meseca .

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činilaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka devet godina i četiri meseca ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Ustavni sud ističe da je prva prvostepena presuda doneta tek 9. juna 2015. godine, odnosno nakon šest godina i četiri meseca suđenja. Sud konstatuje da je od ukupno 45 zakazanih glavnih pretresa, održano šesnaest , pri čemu je Ustavni sud imao u vidu dinamiku zakazivanja pretresa, te da je do odlaganja glavnog pretresa u najvećem broju slučajeva dolazilo zbog nedolaska svedoka/veštaka kao i zbog štrajka advokata. Pri tome, Ustavni sud naročito napominje da podnositeljka ustavne žalbe i njen branilac nisu doprineli trajanj u osporenog krivičnog postupka, već su se uredno odazivali pozivima suda. Sud je takođe imao u vidu i nesporni značaj samog krivičnog postupka za podnositeljku ustavne žalbe, a naročito činjenicu da je podnositeljka pravnosnažno oslobođena od optužbe da je učinila krivično delo pronevere iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer nije dokazano da je učinila delo za koje je optužena.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu , saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja krivičnog postupka, kao i životni standard države, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa stavovima Evropskog suda, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke (videti odluku Ustavnog suda Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

7. Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe u vezi istaknute povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 1. Ustava, isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku . S tim u vezi, Ustavni sud i ovog puta ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.