Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Upravni sud je arbitrerno odbacio predlog za oglašavanje rešenja ništavim, propustivši da utvrdi da li podnositeljka, kao vlasnica stana, ima pravni interes da učestvuje u postupku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8195/2015
26.10.2017.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dobrinke Stanković iz Priboja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. oktobra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dobrinke Stanković i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 16136/13 od 5. novembra 2015. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 16136/13 od 5. novembra 2015. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva građevinarstva i urbanizma – Zlatiborski upravni okrug broj 361-351-00049/2013-06 od 9. jula 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dobrinka Stanković iz Priboja podnela je Ustavnom sudu, 9. decembr a 2015. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 16136/13 od 5. novembra 2015. godine, zbog povrede načela o vladavini prava iz člana 3. Ustava Republike Srbije, povrede prava na sudsku zaštitu, na jednaku zaštitu prava, na pravno sredstvo i na imovinu, zajemčenih odredbama člana 22. stav 1 . i čl. 36. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede člana 145. Ustava.

U ustavnoj žalbi se ističe da je Upravni sud u osporenoj presudi propustio da utvrdi nezakonitosti na koje je ukazano u tužbi i da navede razloge zbog kojih nije prihvatio navode tužbe, već je samo ponovio navode iz pobijanog drugostepenog rešenja.

U ustavnoj žalbi se dalje navodi: da je nadležni organ odobrio Avdu Bajramoviću i drugim licima izvođenje radova na nadogradnji stambeno-poslovnog objekta u Priboju u ulici Dragoljuba Savića br. 23-25; da je podnositeljka, odmah po saznanju o postojanju navedenog odobrenja i činjenice da nije poštovana propisana procedura, te da je nadogradnja odobrena Marku Ćenesijeviću, koji nema saglasnost skupštine stanara, nije vlasnik stana, niti član porodičnog domaćinstva u toj stambenoj zgradi, podnela tužbu nadležnom sudu, kojom je tražila da se utvrdi da je ništav ugovor zaključen između tog lica i stambene zgrade; da podnositeljka u odnosu na to lice ima pravo prvenstva nadogradnje, budući da je vlasnica stana u predmetnoj stambenoj zgradi. Podnositeljka ukazuje da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Prijepolju - S udska jedinica Priboj P. 1217/11 od 5. aprila 2011. godine usvojen njen tužbeni zahtev i utvrđeno da je sporni ugovor ništav, te je, po njenom mišljenju, ništav i „imovinsko-pravni osnov“ izdatog odobrenja za izgradnju, a iz navedenog se vidi da je ona „već pet godina stranka u postupku nadogradnje ravnog krova“ predmetne zgrade.

Ustavnom žalbom se, pored ostalog, traži da Ustavni sud „naredi“ da se sprovede navedena sudska presuda i oglasi ništavim sporno rešenje o odobrenju za izgradnju.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 16136/13 od 5. novembra 2015. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnositeljke ustavne žalbe podneta protiv rešenja Ministarstva građevinarstva i urbanizma – Zlatiborski upravni okrug broj 361-351-00049/2013-06 od 9. jula 2013. godine. Navedenim konačnim rešenjem odbijena je žalba podnositeljke izjavljena protiv zaključka Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, komunalno-stambene i imovinsko-pravne poslove opštine Priboj 03 broj 351-42/12 od 24. maja 2013. godine, kojim je odbačen predlog podnositeljke za oglašavanje ništavim rešenja o odobrenju za izgradnju broj 351-253/2009 od 19. januara 2010. godine. U obrazloženju osporene presude je konstatovano da je podnositeljka u tužbi navela: da se pojam stranke definiše u članu 39. Zakona o opštem upravnom postupku; da smatra da ima pravo da učestvuje u ovom postupku, jer je vlasnik stana u zgradi na kojoj je odobrena nadogradnja licu koje nije vlasnik stana u toj zgradi, a osnov za izdavanje tog odobrenja je otpao. Upravni sud je dalje konstatovao da iz spisa proizlazi da je podnositeljka podnela predlog za oglašavanje ništavim predmetnog rešenja o odobrenju za izgradnju, iz razloga što je pravnosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Prijepolju - Sudska jedinica Priboj P. 1217/11 od 5. aprila 2011. godine utvrđeno da je ništav ugovor zaključen između Marka Ćenesijevića i predmetne stambene zgrade. Donosilac osporenog akta je, polazeći od navedenog, a imajući u vidu odredbu člana 258. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, ocenio da je pravilno tuženi organ odbio žalbu podnositeljke i za svoju odluku dao dovoljne i na zakonu zasnovane razloge, koje prihvata i taj sud. Upravni sud je naveo da je cenio navode tužbe, ali je, imajući u vidu nespornu činjenicu da podnositeljka nije bila stranka u postupku okončanom pravnosnažnim rešenjem čije oglašavanje ništavim traži, našao da nisu od uticaja na drukčije odlučivanje u ovoj upravnoj stvari.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je v ladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima (član 3. stav 1.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale i da građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (član 22.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. st. 1. i 2.); da se sudske odluke donose u ime naroda, da se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona, da su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole, kao i da sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku (član 145. st. 1. do 4.).

Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se ustavnom žalbom u suštini ukazuje na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kojim se garantuje svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Odredbom člana 18. stav 2. Zakona o održavanju stambenih zgrada (" Službeni glasnik RS", br. 44/95 i 46/98) bilo je propisano da skupština zgrade može odlučiti da radove na sanaciji ravnog krova, kojom se može izgraditi novi stan, izvodi neko od vlasnika stanova, odnosno drugih posebnih delova u zgradi, odnosno neko od članova njihovog porodičnog domaćinstva ili treće lice ako utvrdi da vlasnici stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade, ili članovi njihovih porodičnih domaćinstava nisu za to zainteresovani.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („ Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/ 10) bilo je propisano: da je stranka lice po čijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku (član 39.); da se ništavim oglašava rešenje – koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz sudske nadležnosti ili u stvari o kojoj se uopšte ne može rešavati u upravnom postupku, koje bi svojim izvršenjem moglo prouzrokovati neko delo kažnjivo po krivičnom zakonu, čije izvršenje nije moguće, koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke, a na to stranka nije naknadno izričito ili prećutno pristala, odnosno koje sadrži nepravilnost koja je po nekoj izričitoj zakonskoj odredbi predviđena kao razlog ništavosti (član 257. tač. 1) do 5)); da se rešenje može u svako doba oglasiti ništavim po službenoj dužnosti ili po predlogu stranke ili javnog tužioca (član 258. stav 1.).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je Upravni sud u osporenoj presudi propustio da utvrdi nezakonitosti, na koje je ukazala u tužbi podnetoj protiv rešenja drugostepenog organa, i da navede razloge zbog kojih nije prihvatio navode tužbe, već je samo ponovio navode iz pobijanog drugostepenog rešenja.

Ocenjujući osnovanost ovih navoda ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda. Ustavni sud dalje ukazuje da se kontrola zakonitosti akata državne uprave u upravnom sporu ne iscrpljuje u pravu stranaka na podnošenje tužbe nadležnom sudu, već se ostvaruje kroz potpunu ocenu tužbenih navoda u cilju eliminisanja iz pravnog poretka nezakonitih akata upravnih organa. Sud, takođe, naglašava da procesna pravila sadržana u Zakonu o opštem upravnom postupku predstavljaju neodvojivi deo procesnih jemstava pravičnog suđenja, zaštićenih Ustavom. Navedeno stanovište Ustavni sud je izrazio, pored ostalih, u odlukama Už-7059/201 2 od 9. jula 2015. godine i Už-3676/2015 od 17. novembra 201 6. godine.

Ustavni sud konstatuje da se kao sporno u upravnom i upravnosudskom postupku, koji su prethodili podnošenju ustavne žalbe, postavilo pitanje da li je lice koje nije učestovalo u upravnom postupku izdavanja odobrenja za izgradnju objekta, ovlašćeno da nadležnom organu podnese predlog za oglašavanje ništavim rešenja kojim je drugom licu odobrena izgradnja objekta. Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud prihvatio stanovište upravnih organa da podnositeljka ustavne žalbe nije ovlašćena za podnošenje navedenog predloga, budući da nije učestvovala u postupku koji je okončan pravnosnažnim rešenjem čije oglašavanje ništavim traži. Osporena presuda sadrži konstataciju da je predlog za oglašavanje ništavim rešenja o odobrenju za izgradnju Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, komunalno-stambene i imovinsko-pravne poslove opštine Priboj broj 351-253/2009 od 19. januara 2010. godine podnet iz razloga što je pravnosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Prijepolju - Sudska jedinica Priboj P. 1217/11 od 5. aprila 2011. godine usvojen tužbeni zahtev podnositeljke i utvrđeno da je ništav ugovor o ustupanju ravnog krova radi izgradnje stana zaključen između Marka Ćenesijevića i predmetne stambene zgrade.

Iz sadržine osporene presude i rešenja donetih u predmetnom upravnom postupku proizlazi da su odluke upravnih organa i Upravnog suda zasnovane samo na činjenici da podnositeljka ustavne žalbe nije učestvovala u postupku koji je okončan izdavanjem odobrenja drugom licu za izgradnju objekta u predmetnoj stambenoj zgradi. Ustavni sud, međutim, ocenjuje da je za odluku o predlogu podnositeljke ustavne žalbe trebalo utvrditi da li posledice koje proističu iz rešenja čije se oglašavanje ništavim traži pogađaju podnositeljku ustavne žalbe, odnosno da li ona, saglasno članu 39. Zakona o opštem upravnom postupku, ima pravo da radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa podnese predlog za oglašavanje ništavim spornog odobrenja za izgradnju objekta. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud nalazi da je u predmetnom upravnom postupku učinjena povreda pravila postupka, koja nije otklonjena ni u upravnom sporu, jer Upravni sud nije sproveo delotvornu kontrolu zakonitosti konačnog akta upravnog organa.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporena presuda nije obrazložena na način koji bi otklonio sumnju u arbitrernost postupanja i odlučivanja, što je dovelo do povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava . Stoga je Ustavni sud u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud naglašava da nije nadležan da utvrđuje da li su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za oglašavanje ništavim rešenja Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, komunalno-stambene i imovinsko-pravne poslove opštine Priboj broj 351-253/2009 od 19. januara 2010. godine, niti se ovom odlukom prejudicira odluka nadležnog organa o tome, pod uslovom da s e postojanje tih uslova utvrdi i oceni u postupku koji je sproveden u skladu sa zakonom.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 16136/13 od 5. novembra 2015. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva građevinarstva i urbanizma – Zlatiborski upravni okrug broj 361-351-00049/2013-06 od 9. jula 2013. godine , pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žalbe sa stanovišta ostalih povreda načela i prava na koje se ukazuje u ustavnoj žalbi, budući da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeni akt, kao oblik pravičnog zadovoljenja podnositeljke ustavne žalbe.

7. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti