Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog navodnih povreda u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Sud je utvrdio da osporenom presudom, donetom po zahtevu za ispitivanje zakonitosti, nije povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje, jer se navodi žalbe odnose na ocenu činjeničnog stanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-82/2010
13.06.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Katice Petrović iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Katice Petrović izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 373/09 od 5. novembra 2009. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Katica Petrović iz Subotice, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, izjavila je Ustavnom sudu 6. januara 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Subotici K. 164/08 od 21. oktobra 2008. godine, presude Okružnog suda u Subotici Kž. 584/08 od 11. marta 2009. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 373/09 od 5. novembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi:

- da je podnositeljka ustavne žalbe u krivičnom postupku pred Opštinskim sudom u Subotici osuđena zbog izvršenja krivičnog dela krađe;

- da je presuda više puta ukidana i vraćana prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- da se osporene presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati – na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od A.K, saizvršioca predmetnog krivičnog dela;

- da se osporene presude zasnivaju i na dokazu koji nije izveden na glavnom pretresu – da obe saokrivljene žive na istoj adresi, koji dokaz ne postoji u spisima predmeta, niti je kada izveden;

- da je u osporenom postupku, nakon ukidanja prvostepene presude u čijoj izreci nije bio krivice kao elementa bića krivičnog dela, u novoj presudi uneta krivica, čime je povređeno načelo reformatio in peius;

- da u prvostepenoj presudi nije bila utvrđena činjenica da je oštećeni G.K. prepoznao A.K. na glavnom pretresu kao saizvršioca, dok iz drugostepene presude proizlazi, kao utvrđena činjenica – da je oštećeni prepoznao A.K. na glavnom pretresu, čime je sud, bez otvaranja glavnog pretresa, utvrdio novu činjenicu i na njoj zasnovao osporenu presudu;

- da podnesak javnog tužioca, kojim se izjašnjava na žalbu okrivljenih protiv prvostepene presude nije dostavljen odbrani, a sud ga je uzeo u obzir prilikom donošenja odluke po žalbama.

Podnositeljka je predložila da se osporene presude ponište i da joj se dosude troškovi zastupanja pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljku ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je, uvidom u osporene presude i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice koje su od značaja za rešavanje ovog ustavnosudskog predmeta:

Osporenom presudom Opštinskog suda u Subotici K. 164/07 od 21. oktobra 2008. godine podnositeljka ustavne žalbe i A.K. su oglašene krivim za izvršenje krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i podnositeljka je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno:

- da je na glavnom pretresu dana 21. decembra 2007. godine Okružni javni tužilac dopunio činjenični opis dispozitiva optužnog predloga na taj način što je u zadnjem redu iza naznačenog novčanog iznosa dodao tekst "i pri tome bile svesne svojih dela i htele njegovo izvršenje i bile svesne da je njihovo delo zabranjeno", kao i time što je u prvom redu posle broja "23" dodao tekst "iako su mogle da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima";

- da je na osnovu zapisnika o prepoznavanju od 26. novembra 2004. godine sud utvrdio da je oštećeni K.G. između osam prisutnih ženskih lica prepoznao okrivljenu Petrović Katicu, a sud je sadržinu ovog zapisnika prihvatio, nalazeći da je prepoznavanje izvršeno na propisan način i u prisustvu istražnog sudije, tužioca i branioca okrivljenih.

Rešavajući o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, Okružni sud u Subotici je 11. marta 2009. godine doneo osporenu presudu Kž. 584/08, kojom je odbio kao neosnovane žalbe okrivljenih. U obrazloženju osporene drugostepene presude se, pored ostalog, navodi:

- da iz sadržine zapisnika o glavnom pretresu na kome je doneta pobijana presuda, kao i iz sadržine obrazloženja pobijane presude, nesumnjivo proizilazi da potvrda o privremeno oduzetim predmetima od K.A. od 14. januara 2004. godine tokom glavnog pretresa pred prvostepenim sudom nije izvedena kao dokaz, niti se na tom dokazu zasnivaju razlozi pobijane presude u pogledu utvrđenih odlučnih činjenica, te da se pobijana presuda ne zasniva ne samo na bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. tačka l0) ZKP u smislu neprihvatljivog stanovišta iz izjavljenih žalbi, već ni na jednoj drugoj bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka na čije postojanje drugostepeni sud povodom izjavljene žalbe, saglasno odredbi člana 380. stav 1. tačka 1) ZKP, uvek pazi po službenoj dužnosti;

- da Okružni sud nalazi i ocenjuje kao neosnovane i neprihvatljive navode iz izjavljenih žalbi da je pobijanom presudom na štetu okrivljenih Petrović Katice i K.A. povređena odredba člana 382. ZKP (zabrana preinačenja na gope), jer iz sadržine izjavljenih žalbi očigledno proizlazi „pogrešnost u tumačenju odredbe iz člana 382. ZKP“ koja se odnosi na institut zabrane reformatio in peius (zabrane preinačenja na gope), kada se s tim u vezi konstatuje da prvostepeni sud u ponovnom postupku povodom intervencije Opštinskog javnog tužioca u Subotici nije imao ovlašćenje da menja i dopunjava činjenični supstrat izreke pobijane presude u pogledu subjektivnog bića predmetnog krivičnog dela koje se okrivljenima Petrović Katici i K.A. aktom javne optužbe stavlja na teret, s obzirom na to da je u ranijoj presudi izostajalo subjektivno biće predmetnog krivičnog dela iz akta javne optužbe, što je ovim otklonjeno, a smisao i suština instituta zabrane preinačenja na gore koji je propisan odredbom člana 382. ZKP, je u tome, ako je žalba izjavljena samo u korist optuženog lica, da se presuda ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije;

- da je, suprotno stanovištu iz izjavljenih žalbi, javni tužilac nakon ukidanja ranije prvostepene presude u ponovnom postupku bio ovlašćen da menja činjenični supstrat iz akta javne optužbe jedino i isključivo u okviru ranije primenjene pravne kvalifikacije dela (krivično delo krađe u
saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. K3), te da u tom pogledu po potrebi upotpunjava „činjenični supstrat“ u aktu javne optužbe i nedostajućim subektivnim bićem, krećući se dakle u okviru primenjene pravne kvalifikacije dela u ranijoj ukinutoj presudi prvostepenog suda, kao i da time što je nakon novog glavnog pretresa pred prvostepenim sudom delimično izmenio činjenični supstrat u aktu javne optužbe dodajući subjektivno biće predmetnog krivičnog dela koje u celini ostaje u granicama ranije primenjene pravne kvalifikacije dela iz ukinute presude, nosilac javne optužbe nije prekoračio optužbu, niti je prvostepeni sud donoseći pobijanu presudu u pogledu primenjene pravne kvalifikacije dela prekoračio optužbu u smislu odredbe iz člana 382. ZKP;

- da su neosnovani navodi iz žalbe branioca okrivljene K.A. kojima se ističe i ukazuje kako prepoznavanje okrivljene K.A. predstavlja nezakonito pribavljen dokaz, jer se ovakvim žalbenim isticanjima očigledno zanemaruje suština instituta prepoznavanja u smislu odredbe iz člana 104. ZKP, da radnja prepoznavanja predstavlja sastavni i nerazdvojni iskaz svedoka koji vrši prepoznavanje okrivljenog lica, pa je iskaz svedoka oštećenog K.G. od strane prvostepenog suda pravilno ocenjen kao uverljiv i verodostojan dokaz, imajući u vidu da svedok oštećeni K.G. nije imao ni interesa, a ni motiva da predmetni krivičnopravni događaj i sve okolnosti pod kojima se taj događaj odigrao prikazuje u svetlu drugačijem od stvarnosti, s obzirom na to da je okrivljenu Petrović Katicu, polazeći od svih njenih ličnih karakteristika, svedok oštećeni K.G. sa sigurnošću prepoznao (ni okrivljena Petrović Katica ne osporava da se kritične večeri nalazila u kući oštećenog K.G.), na siguran i pouzdan način se izjasnio i o tome da je kritičnom prilikom u njenoj kući zajedno sa okrivljenom Petrović Katicom bila još jedna ženska osoba čije lične karakteristike je takođe verno ocrtao i prikazao, tako da prepoznavanje okrivljene K.A. na samom glavnom pretresu od strane svedoka oštećenog K.G. i prema nalaženju Okružnog suda ne predstavlja bilo kakvo iznenađenje, niti bilo kakvu nezakonitu procesnu radnju kada je u pitanju radnja prepoznavanja u smislu navoda iz žalbe branioca okrivljene K.A;

- da je prvostepeni sud i prema nalaženju Okružnog suda sa punom izvesnošću utvrdio sve odlučne činjenice (kako u pogledu objektivnog isto tako i u pogledu subjektivnog bića predmetnog krivičnog dela iz akta javne optužbe) koje su bile od značaja za donošenje pravilne i zakonite odluke, te da je, suprotno navodima iz izjavljenih žalbi, prvostepeni sud i prema
nalaženju Okružnog suda u pogledu svih utvrđenih odlučnih činjenica u
obrazloženju pobijane presude izložio sasvim jasne, pravilne i dovoljne
razloge koji se ni u jednom delu ne dovode u sumnju suprotnim navodima iz
izjavljenih žalbi koje se prema nalaženju Okružnog suda, i kada je u pitanju pravilnost činjeničnih utvrđivanja u pobijanoj presudi ocenjuju neprihvatljivim i neosnovanim;

- da je, na osnovu svih izvedenih i pravilno ocenjenih dokaza u postupku pred prvostepenim sudom, nesumnjivo utvrđeno da su okrivljene Petrović Katica i K.A. zajednički i na osnovu prethodnog dogovora, postupajući sa direktnim umišljajem i sa namerom da za sebe pribave protivpravnu imovinsku korist kritičnog dana, na kritičnom mestu i u kritično vreme iz kuće oštećenog K.G. na način koji je bliže predstavljen u činjeničnom supstratu izreke pobijane presude, oduzele i prisvojile sve navedene predmete u ukupnoj vrednosti od 24.380,00 dinara, tako da su se u radnjama okrivljenih Petrović Katice i K.A. i prema nalaženju Okružnog suda stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela krađe u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo su obe okrivljene i oglašene krivim o čemu su takođe u obrazloženju pobijane presude izloženi sasvim jasni, pravilni i dovoljni razlozi, radi čega se izjavljene žalbe i kada je u pitanju ovaj osnov pobijanja prvostepene presude ocenjuju neprihvatljivim i neosnovanim.

Odlučujući o zahtevu podnositeljke za ispitivanje zakonitosti osporenih presuda, Vrhovni sud Srbije je 5. novembra 2009. godine doneo osporenu presudu Kzp. 317/09, kojom je zahtev podnositeljke odbio kao neosnovan. U obrazloženju je navedeno:

- da iz sadržine zapisnika o glavnom pretresu od
21. oktobra 2008. godine, na kome je doneta pobijana presuda, kao i iz sadržine
obrazloženja prvostepene presude, nesumnjivo proizilazi da potvrda od 14. januara 2004. godine o privremeno oduzetim predmeta od A.K, pred prvostepenim sudom nije izvedena kao dokaz, niti se na tom dokazu zasnivaju razlozi pobijane presude u pogledu utvrđenih odlučnih činjenica;

- da je zahtev branioca osuđene za ispitivanje zakonitosti
pravnosnažnih presuda podnet zbog povrede prava osuđene Katice Petrović na odbranu na glavnom pretresu, zakonskog slučaja predviđenog odredbom člana 430. stav 1. tačka 3) ZKP, ali u tom delu iz obrazloženja zahteva proizlazi da se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje – zakonskom razlogu koji je predviđen kao jedan od žalbenih osnova zbog kojih se može pobijati prvostepena presuda, ali koji nije kao zakonski razlog predviđen odredbama člana 430. ZKP, kojima je regulisano u kojim slučajevima se može podneti zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude;

- da se u obrazloženju zahteva, između ostalog, navodi: "jer bitnu činjenicu na osnovu koje je sud došao do uverenja da se radi o krivičnom delu izvršenom u saizvršilaštvu i da je u njemu učestvovala Katica Petrović, sud nije utvrdio na osnovu dokaza koji su uzeti na glavnom pretresu";

- da su neosnovani i navodi iz zahteva u pogledu povreda
odredaba krivičnog postupka u žalbenom postupku, jer nije bilo bitnih povreda koje bi bile od uticaja na zakonitost i pravilnost donete drugostepene presude;

- da se u zahtevu ukazuje i na pogrešno i nepotpuno
utvrđeno činjenično stanje, zakonskom osnovu koji nije kao zakonski razlog
predviđen odredbama člana 430. ZKP.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 122/08) (u daljem tekstu ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenih odluka, bilo je, pored ostalog, propisano: da ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka (član 1.); da sudovi sude u granicama svoje stvarne nadležnosti određene zakonom (član 23.).

Članom 368. stav 1. ZKP, pored ostalog, bilo je propisano: da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji: ako je optužba prekoračena (član 351. stav 1.) (tačka 8)); ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati (tačka 10)).

Član 382. ZKP propisuje da se, ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Odredbom člana 428. stav 1. ZKP bilo je propisano da okrivljeni koji je pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora ili maloletničkog zatvora može podneti zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude zbog povrede zakona u slučajevima predviđenim ovim zakonikom, a članom 429. ZKP da o zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude rešava sud određen zakonom.

Odredbama člana 430. ZKP bilo je propisano da se zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude može podneti u sledećim slučajevima: zbog povrede krivičnog zakona na štetu osuđenog propisane u članu 369. stav 1. tač. 1) do 4) i tački 6) ovog zakonika, ili zbog povrede iz tačke 5) tog člana ako se prekoračenje ovlašćenja odnosi na odluku o kazni, meri bezbednosti ili oduzimanju imovinske koristi (tačka 1)); zbog povrede odredaba krivičnog postupka propisanih u članu 368. stav 1. tačka 1), 5), 8), 9) i 10) ovog zakonika, ili zbog učestvovanja u rešavanju u drugom, odnosno trećem stepenu sudije ili sudije-porotnika koji se morao izuzeti (član 40. tač. 1) do 5)), ili zbog toga što je okrivljenom, protivno njegovom zahtevu, uskraćeno da na glavnom pretresu ili pretresu pred drugostepenim sudom upotrebljava svoj jezik (član 9.) (tačka 2)); zbog povrede prava osuđenog na odbranu na glavnom pretresu ili zbog povrede odredaba krivičnog postupka u žalbenom postupku, ako je ta povreda bila od uticaja na donošenje pravilne presude (tačka 3)).

Članom 203. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 i 107/05), koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine, propisano je da će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

5. Razmatrajući blagovremenost ustavne žalbe, Ustavni sud je pošao od svog utvrđenog pravnog stava da, ukoliko je ustavna žalba izjavljena protiv odluke Vrhovnog suda Srbije donete po zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, kao i protiv sudskih odluka koje su prethodile tom zahtevu, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o odluci donetoj povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu (ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom o Ustavnom sudu), ili nedopuštenu (ako su osporeni akti doneti pre Ustava).

U konkretnom slučaju, osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 373/09 od 5. novembra 2009. godine, odlučeno je o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe i njenog branioca za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Subotici K. 164/08 od 21. oktobra 2008. godine i Okružnog suda u Subotici Kž. 584/08 od 11. marta 2009. godine.

Kako iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, a osporene presude protiv kojih je izjavljeno vanredno pravno sredstvo podnositeljka ustavne žalbe i njegov branilac, prema navodima ustavne žalbe, primili su pre 26. marta 2009. godine, Sud je ocenio da je ustavna žalba u odnosu na osporene presude Opštinskog suda u Subotici K. 164/08 od 21. oktobra 2008. godine i Okružnog suda u Subotici Kž. 584/08 od 11. marta 2009. godine, podneta po isteku roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio kao neblagovremenu.

6. Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenog prava na koje se podnositeljka poziva, Ustavni sud je utvrđivao da li je u postupku pred Vrhovnim sudom Srbije, po podnetom zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda, odnosno presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 373/09 od 5. novembra 2009. godine, došlo do povrede Ustavom zajemčenog prava podnositeljke.

Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje se garantuje da će postupak biti vođen i okončan u razumnom roku od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona u kome će se javno raspraviti i odlučiti o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka i o optužbama protiv nekog lica. Ustavni sud je stanovišta da je osporenu presudu doneo Ustavom i zakonom ustanovljen sud, koji je postupao u granicama svoje nadležnosti, u pravilno i zakonito vođenom postupku, u kome je podnositeljki ustavne žalbe omogućeno sudelovanje, pa je Sud utvrdio da se osporena presuda zasniva na zakonito sprovedenom postupku i na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju materijalnog i procesnog prava. Pored toga, Vrhovni sud Srbije je u obrazloženju osporene presude analizirao navode iz zahteva podnositeljke, ocenio ih, za svaki pojedini navod pružio argumente zbog kojih zahtev smatra neosnovanim i svoje zaključke potkrepio činjenicama i dokazima sa glavnog pretresa. Stav Vrhovnog suda Srbije da se u postupku po zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude ne upušta u ocenu činjeničnog stanja utvrđenog u redovnom postupku, potpuno je ustavnopravno prihvatljiv, jer pobijanje činjeničnog stanja ne predstavlja osnov za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, kao što je to Vrhovni sud i naveo u osporenoj presudi.

Navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje učinjenom povredom zabrane reformatio in peius, Ustavni sud ocenjuje neosnovanim, a razloge koje su o tome dali sudovi u predmetnom krivičnom postupku, Ustavni sud prihvata kao dovoljne, jasne i ustavnopravno prihvatljive.

Tvrdnja o povredi prava na pravično suđenje time što podnesak javnog tužioca, kojim se izjašnjava na žalbu okrivljenih protiv prvostepene presude nije dostavljen odbrani, po oceni Ustavnog suda, neosnovana je. Naime, Ustavni sud je u ranijim odlukama već zauzeo pravni stav da sud nije u obavezi da okrivljenom dostavi na odgovor podnesak javnog tužioca, kojim se javni tužilac u skladu sa zakonom izjašnjava na žalbu okrivljenog protiv prvostepene presude.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 373/09 od 5. novembra 2009. godine nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u odnosu na ovu presudu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovanu, i odlučio kao u prvom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog navodnih povreda u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti