Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke prema dužniku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude. Propust države da obezbedi namirenje potraživanja prema dužniku sa pretežnim društvenim kapitalom rezultirao je obavezom države da isplati materijalnu štetu podnositeljki.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8203/2017
09.12.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. J . iz sela Kunovo kod Vladičinog Hana , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. decembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. J . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u predmetu I. 2304/11 (raniji broj I. 242/10) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 242/10 od 31. marta 2010. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. G . J . iz sela Kunovo kod Vladičinog Hana podnela je Ustavnom sudu, 28. septembra 2017. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku navedenom u tački 1. izreke.

Podnositeljka ustavne žalbe tvrdi da joj je pravo na imovinu povređeno zbog nerazumno dugog trajanja predmetnog izvršnog postupka, te usled propusta sudova da namire njeno potraživanje utvrđeno pravosnažnom i izvršnom sudskom odlukom. S tim u vezi, podnositeljka navodi da je, najpre rešenjem Višeg suda u Vranju R4. I 147/15 od 10. juna 2015. godine utvrđeno da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičin om Han u predmetu I. 2304/11 (raniji broj I. 242/10), kao i da je nakon toga, podnela prigovor za ubrzanje tog izvršnog postupka, te da je, takođe, rešenjem Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica Vladičin Han R4. I 31/17 od 3. aprila 2017. godine usvojen taj prigovor . Podnositeljka je istakla i zahtev za naknadu materijalne štete.

Ista podnositeljka je, preko istog punomoćnika, 28. decembra 2018. godine, podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu IPV. I. 183/18 od 31. avgusta 2018. godine, kojim je odbijen njen prigovor i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 64/18 od 12. februara 2018. godine, zbog povrede načela i prava zajemčenih odredbama čl. 21. i 36, kao i člana 58. stav 1. Ustava. Ustavna žalba je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-15137/2018.

Podnositeljka smatra da su joj osporenim rešenjima označena ustavna prava povređena, jer je drugostepenim rešenjem odbijen njegov prigovor izjavljen protiv prvostepenog rešenja, kojim je obustavljen izvršni postupak.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 16. marta 2010. godine Osnovnom sudu u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika H . „J .“ AD Vranje, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Vladičinom Hanu P1. 884/09 od 9. novembra 2009. godine.

Osnovni sud u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu je rešenjem I. 242/10 od 31. marta 2010. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Viši sud u Vranju je rešenjem R4 I. 147/15 od 10. juna 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojio zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrdio da joj je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u predmetu I. 2304/11 (raniji broj I. 242/10) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naložio je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku; u stavu trećem izreke utvrdio je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i iznos od 6.780,00 dinara na ime troškova ovog postupka.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke ustavne žalbe utvrđenog u izvršnom postupku, protiv izvršnog dužnika H. „J .“ AD Vranje, sa pretežnim društvenim kapitalom, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem Osnovnog sud u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 242/10 od 31. marta 2010. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Imajući u vidu da je Ustavni sud u velikom broju predmeta podnosilaca ustavnih žalbi, koji su u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjima o izvršenju, to je učinio i u ovom predmetu. Kako su utvrđenjem povrede prava na naknadu materijalne štete otklonjene štetne posledice povrede prava za podnositeljku, Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu IPV. I. 183/18 od 31. avgusta 2018. godine, nalazeći da bi to, u konkretnom slučaju, bilo bespredmetno .

6. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke prema dužniku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti