Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Osnovnog suda u Surdulici. Utvrđeno je da odbacivanje prigovora radi ubrzavanja izvršnog postupka, samo zato što je predmet ustupljen javnom izvršitelju, predstavlja povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . G . iz Bosilegrada i D . G . iz Gornje Ljubate kod Bosilegrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. juna 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. G . i D . G . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Surdulici R4I. 205/20 od 13. jula 2020. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Surdulici R4I. 205/20 od 13. jula 2020. godine i određuje da isti sud donese no vu odluku o prigovoru podnosilaca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Surdulici u predmetu I. 1157/13.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. G . iz Bosilegrada i D . G . iz Gornje Ljubate kod Bosilegrada su, 14. avgusta 2020. godine, preko punomoćnika M. S , advokata iz Niša, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Surdulici R4I. 205/20 od 13. jula 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1 , čl . 36. i 58. Ustava.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Surdulici odbačen je prigovor predlagača, ovde podnosi laca ustavne žalbe, radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu istog suda I. 1157/13, sa obrazloženjem da je predmet 11. juna 20 20. godine ustupljen javnom izvršitelju.

Ustavnom žalbom se od Ustavnog suda traži da utvrdi povrede označenih prava podnosilaca, poništi osporeno rešenje i da obaveže Republiku Srbiju da im naknadi nematerijalnu štetu u opredeljenom iznosu , kao i troškove na ime sastava ustavne žalbe.

Podneskom od 23. oktobra 2020. godine, podnosioci su proširili ustavnu žalbu, tako što su osporili i rešenje Višeg suda u Vranju RžG. 241/20 od 24. avgusta 20 20. godine, kojim je odbačena kao nedozvoljena žalba predlagača, ovde podnosilac a ustavne žalbe, izjavljen a protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Surdulici .

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeni akt, kao i da podnosioc ima dosudi troškove na ime sastava podneska.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 9. jula 2020. godine, u svojstvu predlagača, podneli Osnovnom sudu u Surdulici prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Surdulici u predmetu I. 1157/13.

Osnovni sud u Surdulici je osporenim rešenjem R4I. 205/20 od 13. jula 2020. godine odbacio prigovor kao nedozvoljen. U obrazloženju osporenog rešenja je , pored ostalog, navedeno : da je sud, uvidom u sistem za automatsko vođenje predmeta, utvrdio da se predmet I. 1157/13 vodi kao rešen od 11. juna 2020. godine i da je toga dana dostavljen na dalje postupanje Javnom izvršitelju A . N . iz Vranja; da imajući napred izneto u vidu, predsednik suda je, primenom člana 8. st. 1. i 2. u vezi sa članom 7. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u dispozitivu rešenja.

Postupajući po žalbi predlagača, Viši sud u Vranju je doneo osporeno rešenje RžG. 241/20 od 24. avgusta 2020. godine, kojim je žalba odbačena, sa obrazloženjem da protiv rešenja o odbacivanju prigovora žalba nije dozvoljena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da je ustavnom žalbom ospor eno rešenje Osnovnog suda u Surdulici R4I. 205/20 od 13. jula 2020. godine kojim je odbačen ka o nedozvoljen prigovor podnosilaca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Surdulici u predmetu I. 1157/13, sa obrazloženjem da o predmetnom prigovoru , saglasno odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , ne može da se postupa, jer je postupak sprovođenja izvršenja nastavljen pred javnim izvršiteljem .

U vezi sa iznetim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Predmetni izvršni postupak se prvo vodio pred Osnovnim sudom u Surdulici, a od juna 20 20. godine nastavljen je pred javnim izvršiteljem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište koje je zauzeto u osporen om rešenj u, a po kome je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen, iz razloga što sud ne može da postupa po prigovoru za ubrzavanje izvršnog postupka čije je sprovođenje nastavljeno pred javnim izvršiteljem.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Surdulici R4I. 205/20 od 13. jula 2020. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Surdulici R4I. 205/20 od 13. jula 2020. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosi laca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Surdulici u predmetu I. 1157/13, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava, to nije posebno razmatrao istaknute povrede prava iz čl. 36. i 58. Ustava.

7. Odlučujući o istaknutom zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioce. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog akta. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev kao neosnovan, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Što se tiče osporenog rešenja Višeg suda u Vranju RžG. 241/20 od 24. avgusta 2020. godine, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenog drugostepenog rešenja.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke .

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.