Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava utvrđeno činjenično stanje prekršajnog postupka
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka u prekršajnom postupku. Sud je utvrdio da podnosilac ponavlja žalbene navode o činjeničnom stanju i tumačenju prava, ne iznoseći ustavnopravne razloge koji bi ukazali na povredu prava na pravično suđenje.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Edvarda Markovića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. maja 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Edvarda Markovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Subotici Up. V 3601/08 od 23. maja 2008. godine i rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 6534/08 od 10. juna 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Edvard Marković iz Subotice je 16. jula 2008. godine, preko punomoćnika Miodraga Batinića, advokata iz Subotice, podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Subotici Up. V 3601/08 od 23. maja 2008. godine i rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 6534/08 od 10. juna 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na slobodu udruživanja, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 55. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe smatra, pored ostalog, da je prvostepeni prekršajni organ „neistinito i na činjenicama neutemeljeno utvrdio da su objekti za služenje pića i objekat za pružanje usluga smeštaja dva fizički odvojena objekta", kao i da nije bio vlasnik lokala koji se zvao „M club“, već vlasnik SUR bife „Sport plus“, i istovremeno iznosi sopstveno tumačenje činjeničnog stanja.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu istovetne sadržine kao član 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se ona zasniva na ustavnopravnim razlozima kojima se sa stanovišta sadržine označenih Ustavom zajemčenih ljudskih prava i sloboda ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje.
3. Ustavni sud je iz sadržine izjavljene ustavne žalbe ustanovio da podnosilac ustavne žalbe doslovno ponavlja ili parafrazira razloge iznete u žalbi na prvostepeno rešenje o prekršaju, koji se odnose na nepotpuno i nepravilno utvrđeno činjenično stanje, uz sopstveno tumačenje merodavnog materijalnog i procesnog prava. Izneti navodi ustavne žalbe ne predstavljaju ustavnopravne razloge kojima se potkrepljuju tvrdnje da je osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, već se ustavnom žalbom kroz već iznete argumente, nakon pravnosnažno okončanog prekršajnog postupka pred nadležnim prekršajnim organima, još jednom osporava zakonitost donetih rešenja. Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ističe da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje pravilnost zaključaka o izvedenim dokazima i činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, već je jedino nadležan da utvrđuje postojanje povrede ili uskraćivanja označenog Ustavom zajemčenog prava ili slobode. Stoga se i ustavna žalba mora zasnivati na ustavnopravnim razlozima na kojima se temelje tvrdnje o povredi ili uskraćivanju ustavnog prava, a što u odnosu na Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje, pre svega, znači navođenje razloga kojima se ukazuje na to da je osporeni pojedinačni akt rezultat postupka u kome su podnosiocu ustavne žalbe povređena ili uskraćena određena procesna prava kojima se obezbeđuje da postupak u odnosu na njega u celini bude pravičan. Kako podnosilac ustavne žalbe nije pružio dokaze za svoje tvrdnje i doveo u sumnju pravičnost prekršajnog postupka koji je protiv njega vođen, niti iz osporenih rešenja očigledno proizlazi da su posledica samovoljnog, arbitrernog ili diskriminatorskog postupanja nadležnih organa, Ustavni sud je utvrdio da nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
U vezi istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na slobodu udruživanja iz člana 36. stav 1. i člana 55. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi iz ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu sa sadržajem navedenih prava, te ni u ovom delu nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje Suda.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić