Odluka Ustavnog suda o visini naknade zbog povrede prava na suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku. Podnosiocima se utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-821/2022
17.04.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M. B, S. K. i S. L, svih iz Loznice i M. N. iz Donjeg Dobrića kod Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. B. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr. 260/2021 od 6. decembra 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba S. K. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr. 246/2021 od 6. decembra 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Usvaja se ustavna žalba S. L. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr. 270/2021 od 14. decembra 2021. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Utvrđuje se pravo M. B. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Šapcu Gžrr. 260/2021 od 6. decembra 2021. godine, kao i za ostale iznose koji su eventualno već isplaćeni po osnovu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu St. 41/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo S. K. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Gžrr. 246/2021 od 6. decembra 2021. godine, kao i za ostale iznose koji su eventualno već isplaćeni po osnovu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu St. 41/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Utvrđuje se pravo S. L. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Gžrr. 270/2021 od 14. decembra 2021. godine, kao i za ostale iznose koji su eventualno već isplaćeni po osnovu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu St. 41/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Odbacuje se ustavna žalba M. N. izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr. 265/2021 od 6. decembra 2021. godine.

8. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B, S. K. i S. L, svi iz Loznice i M. N. iz Donjeg Dobrića kod Loznice, su 25. januara 2022. godine, preko punomoćnika T. O, advokata iz Beograda, izjavili ustavne žalbe, a S. K. i dopunu ustavne žalbe od 4. februara 2022. godine, protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr. 260/2021 od 6. decembra 2021. godine, presude Višeg suda u Šapcu Gžrr. 246/2021 od 6. decembra 2021. godine, presude Višeg suda u Šapcu Gžrr. 270/2021 od 14. decembra 2021. godine i presude Višeg suda u Šapcu Gžrr. 265/2021 od 6. decembra 2021. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci su u ustavnim žalbama i dopuni, pored ostalog, istakli da su im osporenim presudama dosuđeni iznosi od po 400 evra, odnosno 300 evra (M. N.), po osnovu novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu St. 41/2010, nad stečajnim dužnikom H. „V.“ AD „C.“ DOO Loznica, te da su ti iznosi prenisko određeni i u suprotnosti sa presudama Evropskog suda za ljudska prava. Tražili su da im se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku u iznosu od po 1.800 evra, kao i na troškove postupka pred Ustavnim sudom.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio navedene ustavne žalbe radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjima Privrednog suda u Valjevu usvojeni su prigovori podnosilaca ustavnih žalbi i utvrđeno je da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi u predmetu St. 41/2010, nad stečajnim dužnikom H. „V.“ AD „C.“ DOO Loznica, a u kome su podnosioci prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koja su im u tom postupku priznata. Stečajni dužnik je preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr. 260/2021 od 6. decembra 2021. godine, presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr. 246/2021 od 6. decembra 2021. godine, presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr. 270/2021 od 14. decembra 2021. godine i presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr. 265/2021 od 6. decembra 2021. godine, tužena Republika Srbija je pravnosnažno obavezana da tužiocima, ovde podnosiocima ustavnih žalbi, na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu St. 41/2010, isplati iznose od po 400 evra, odnosno 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok su tužbeni zahtevi preko dosuđenih, a do traženih iznosa od po 1.800 evra odbijeni kao neosnovani.

Odlukom Ustavnog suda Už-6478/2020 od 28. oktobra 2021. godine usvojena je ustavna žalba M. N, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno je da mu je presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr. 266/20 od 19. maja 2020. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena. U stavu 2. izreke utvrđeno je pravo M. N. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Šapcu Gžrr. 266/20 od 19. maja 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu St. 41/10.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok se odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Odlučujući o ustavnim žalbama izjavljenim protiv osporenih presuda zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava, u suštini, zasnivaju na tvrdnjama da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku neadekvatna.

U vezi osnovanosti ovih navoda, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene detaljno iznete u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju. Od značaja su i stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnim žalbama, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporavaju presude kojima su podnosiocima pravnosnažno dosuđena novčana obeštećenje za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda označenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavnih žalbi povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima M. B, S. K. i S. L. osporenim presudama Višeg suda u Šapcu, kojima su im na ime novčanog obeštećenja izazvanog povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Valjevu St. 41/2010, pravnosnažno dosuđeni iznosi od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tač. 1. do 3. izreke.

6. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine. Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava ovih podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 4. do 6. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi M. B, S. K. i S. L, na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Šapcu Gžrr. 260/2021 od 6. decembra 2021. godine, presude Višeg suda u Šapcu Gžrr. 246/2021 od 6. decembra 2021. godine i presude Višeg suda u Šapcu Gžrr. 270/2021 od 14. decembra 2021. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima ustavnih žalbi eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu St. 41/2010. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Imajući u vidu da je M. B, S. K. i S. L, utvrđena povreda prava na pravično suđenje i pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje njihovih ustavnih žalbi u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 35. stav 2. i člana 36. stav 1. Ustava, te ih u tom delu nije razmatrao.

8. Što se tiče ustavne žalbe M. N, a polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, na kojima je zasnovana i Odluka Ustavnog suda Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, Ustavni sud konstatuje da je ovom podnosiocu povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa državnim, odnosno društvenim kapitalom. Kako je podnosiocu Odlukom Ustavnog suda Už-6478/2020 od 28. oktobra 2021. godine utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku u iznosu od 800 evra, kao i da je osporenom presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr. 265/2021 od 6. decembra 2021. godine podnosiocu pravnosnažno dosuđen iznos od 300 evra, a što sve zajedno prevazilazi visinu koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti namirenja potraživanja u razumnom roku, Ustavni sud zaključuje da podnosilac ustavne žalbe M. N. više nema „status žrtve“ u smislu člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 7. izreke, odbacio ustavnu žalbu M. N, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

9. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15. od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 8. izreke.

10. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o visini naknade zbog povrede prava na suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti