Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u sporu male vrednosti

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak, koji je po prirodi bio spor male vrednosti, trajao je neopravdano dugo, preko devet godina, za šta su prevashodno odgovorni sudovi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, Sabahudin Tahirović, dr Dragana Kolarić, dr Milan Škulić, dr Jovan Ćirić, dr Vladan Petrov i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . M . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . M . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 9114/11 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Leskovcu Iv. 2477/07) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . M . iz Leskovca je podnela Ustavnom sudu, 31. oktobra 201 6. godine, preko punomoćnika J. M , advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu P. 9114/11 od 1 6. marta 201 6. godine i presude Višeg suda u Leskovcu Gž. 1842/16 od 15. septembra 2016. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 9114/11 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Leskovcu Iv. 2477/07).

U ustavnoj žalbi podnositeljka iznosi svoje viđenje činjenica i prava u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor u kome je ona bi la, najpre izvršni dužnik, a zatim tužen a, te u kome su donete osporene presude. Ističe nezadovoljstvo ishodom spora, smatra da je Viši sud u Leskovcu prenebregao da prvostepeni sud nije cenio dokaze koji idu u prilog tuženoj, te je nju obavezao na izmirenje duga, i pored toga što ona nije "napravila" dug za utrošenu električnu energiju u pokretnom kiosku. Pored povrede prava na pravično suđenje, ističe i povredu prava na suđenje u razumnom roku u ovom sporu male vrednosti, koji nije bio složen i čijoj dužini ona nije doprinela svojim ponašanjem. Smatra da joj je zbog povreda ovih prava, povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava. Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporene presude, te ističe zahtev za naknadu nematerijalne štete, ali i materijalne u visini novčane obaveze po pravnosnažnoj presudi, kao i troškova ustavnosudskog postupka .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 43/15 – dr. zakon i 103/15 ) je sadržinski identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u spise predmeta P. 9114/11 Osnovnog suda u Leskovcu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnositeljke ustavne žalbe, kao izvršnog dužnika, izvršni poverilac ED "Jugoistok" DOO Niš, ogranak "Elektrodistribucija Leskovac " iz Leskovca, podneo je 21. juna 2007. godine Opštinskom sudu u Leskovcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave , a zbog duga za isporučenu električnu energiju u iznosu od 49.478,76 dinara.

Opštinski sud je rešenjem Iv. 2477/07 od 22. juna 2007. godine usvojio predloženo izvršenje. Po prigovoru izvršnog dužnika, ovde podnositeljke ustavne žal be od 18. jula 2007. godine, Opštinski sud je rešenjem Ipv. Iv. 300/07 od 19. jula 2007. godine stavio van snage navedeno rešenje o izvršenju, ukinuo sve sprovedene radnje, te odredio da se spisi predmeta Iv. 2447/07 izvedu iz uspisnika "Iv." i upišu u upisnik "P", te da se postupak nastavi kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

Pred Opštinskim sudom je formiran predmet P. 2954/07, a nakon izvršene reorganizacije pravosuđa u 2010. godini, postupak je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu, pod brojem P. 890/10.

Do donošenja prve prvostepene presude, nadležni prvostepeni sudovi su zakazali 15 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je deset održano. Na održanim ročištima saslušan je jedan svedok, sprovedeno ekonomsko-finansijsko veštačenje i pribavljena dopuna nalaza veštaka, kao i pročitani brojni pismeni dokazi. Razlozi za neodržavanje ročišta su bili sledeći: sprečenost postupajućeg sudije (tri puta), uručenje nalaza veštaka strankama neposredno na ročištu i neuredna dostava poziva za tuženu zbog toga što je nepoznata na datoj adresi (dat je nalog njenom punomoćniku da pribavi tačnu adresu) .

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 890/10 od 22. novembra 201 0. godine je odbijen tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, ali je po žalbi tužioca, rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 269/11 od 22. novembra 2011. godine ukinuta navedena presuda i predmet vraćen prvost epenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je dobio novi broj P. 9114/11, a do zaključenja glavne rasprave 16. marta 2016. godine bilo je zakazano šest ročišta za glavnu raspravu, a održana su tri. U ovom delu postupka je sprovedeno dopunsko veštačenje sudskog veštaka ekonomske struke, te saslušana tužena u svojstvu parnične stranke. Tri ročišta nisu održana iz sledećih razloga: tužena je tražila odlaganje, punomoćnik tužene je predao podnesak neposredno na ročištu i spisi su se nalazili kod veštaka.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 9114/16 od 1 6. marta 2016. godine je, u prvom stavu izreke, delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da tužiocu na ime duga po osnovu verodostojne isprave za utrošenu električnu en ergiju isplati iznos od 43.061,31 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. maja 2007. godine pa do konačne isplate, dok je u drugom stavu izreke preostali tužbeni zahtev tužioca, od dosuđenog do traženog iznosa od 49.478,76 dinara, odbijen kao neosnovan. Istovremeno, u trećem stavu izreke presude je obavezana tužena da plati troškove sudskog postupka u iznosu od 56.784,90 dinara. Protiv navedene presude tužena je izjavila žalbu 2 6. aprila 20 16. godine.

Osporenim presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 1842/16 od 15. septembra 20 16. godine je odbijena k ao neosnovana žalba tužen e i prvostepena presuda potvrđena. Punomoćniku tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, navedena presuda je uručena 4. oktobra 201 6. godine.

4. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 18. jula 2007. godine, podnošenjem prigovora protiv rešenja o iz vršenju ranijem Opštinskom sudu u Leskovcu , a da je okončan 4. oktobra 201 6. godine, uručenjem presude Višeg suda u Leskovcu Gž. 1842/16 od 15. septembra 2016. godine punomoćniku tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno trajao devet godina i skoro dva meseca.

Navedeno trajanje postupka u ovom sporu male vrednosti , koji ima posebna pravila u smislu efikasnosti postupka, samo po sebi, upućuje na zaključak da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od: složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i značaja prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da ovaj parnični postupak nije bio pravno i činjenično složen.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je ona imala legitim an interes da se ovaj spor okonča u razumnom roku i da se što hitnije razreše sporna pitanja .

Kada je reč o ponašanju podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je ona u manjoj meri doprinela trajanju predmetnog parničnog postupka. Naime, ona je t ražila odlaganje jednog ročišta, a zatim nije blagovremeno prijavila promenu adrese sudu i njenom punomoćniku, te nije bilo uslova da se ročište održi zbog neuredne dostave poziva tuženoj. Takođe, jednom je njen punomoćnik neposredno na ročištu predao podnesak , što je uslovilo ostavljanje roka za izjašnjenje suprotnoj strani .

Prevashodni doprinos dugom trajanju postupka dali su nadležni prvostepeni sudovi, najpre, neefikasnim vođenjem postupka, bez primena procesnih pravila za sporove male vrednosti, što je dovelo do toga da prva prvostepena presuda bude doneta nakon tri godin e i četiri mesec a od dana podnošenja prigovora protiv rešenja o izvršenju. Međutim i ova presuda je bila ukinuta, a predmet je pravnosnažno rešen tek donošenjem osporene presud e Višeg suda u Leskovcu.

Ustavni sud je stoga utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 9114/11 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Leskovcu Iv. 2477/07), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, a posebno je imao u vidu odgovornost sudova za dugo trajanje postupka u ovom sporu male vrednosti i manji doprinos podnositeljke. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je, pre svega, imao u vidu aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine i više kasnije donetih odluka ( Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije , od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije , od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije , od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine). Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja sudova.

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

6. Ocenjujući postojanje istaknutih povreda prava na pravično suđenje i prava na imovinu , zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označen ih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporen ih presuda. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. U vezi zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnositeljka ustavne žalbe nije pružila bilo kakav dokaz da je pretrpela pravno relevantnu materijalnu štetu u parničnom postupku čije je trajanje osporila da bi se ovaj zahtev uopšte mogao razmatrati, zbog čega je ustavna žalba i u ovom delu odbačena kao nedopuštena , kao u drugom delu tačk e 1. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u sporu male vrednosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti