Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je u upravnom sporu koji je trajao tri i po godine povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku. Deo žalbe protiv merituma presude je odbačen kao neosnovan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-823/2017
17.01.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Milan Škulić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „K.“ d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, n a sednici Veća održanoj 17. januara 2019. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „K.“ d.o.o.i utvrđu je da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom u predmetu U. 10333/13 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „K.“ d.o.o. iz Beograda je, 27. januara 2017 . godine, preko punomoćnika S. V, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu izjavilo ustavnu žalbu, a potom 1. juna 2017. i 12. januara 2018. godine i dopune ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom sporu koji j e vođen pred Upravnim sudom u predmetu U. 10333/13, kao i protiv presude Upravnog suda U. 10333/13 od 16. decembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Podnosilac nije postavio zahtev za naknadu štete.

Ustavnom žalbom je osporena presuda kojom su podnosiocu ust avne žalbe pravnosnažno utvrđene neprijavljene obaveze poreza na dodatu vrednost , u iznosima bliže navedenim u prvostepenom rešenju.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalb e povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 24. juna 2013. godine podneo tužbu Upravnom sudu protiv konačnog upravnog akta kojim su mu utvrđene neprijavljene obaveze poreza na dodatu vrednost u iznosima bliže navedenim u prvostepenom rešenju, a koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 10333/13 od 16. decembra 2016. godine. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno: da je pravilno postupio tuženi organ kada je odbio žalbu izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, nalazeći da je to rešenje doneto bez povrede pravila postupka i da je zasnovano na pravilno utvrđenom činjeničnom stanju i pravilnoj primeni materijalnog prava; da je pravilan zaključak drugostepenog organa da kontrolisani računi, koji su istovremeno korišćeni i kao otpremnice, ne sadrže sve elemente propisane odredbom člana 6. Pravilnika o evidenciji prometa roba i usluga (nedostaju ime, prezime i potpis lica koje je izdalo robu, lica koje je zaprimilo robu, podaci o prevozniku robe); da je sud cenio navode tužbe da nije postupljeno po nalozima iz presude Upravnog suda U. 19263/10 od 21. februara 2013. godine , ali je našao da isti nisu osnovani; da je, po oceni Upravnog suda, bez uticaja na drugačiju odluku navod da je obustavljena istraga protiv odgovornog lica kod podnosioca, s obzirom na to da pogrešna primena poreskih propisa ne podrazumeva nužno i postojanje krivične odgovornosti odgovornog lica u kontrolisanom subjektu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta sadržine zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud prethodno konstatuje da je podnosilac u ustavnoj žalbi postavio zah tev da Ustavni sud utvrdi da mu je u upravnom sporu koji j e vođen pred Upravnim sudom u predmetu U. 10333/13 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe je 24. juna 2013. godine podneo tužbu nadležnom sudu protiv konačnog rešenja organa uprave, o kojoj je odlučeno osporenom presudom Upravnog suda U. 10333/13 od 16. decembra 2016. godine, kojom je tužba odbijena kao neosnovana. Iz navedenog proizlazi da je o tužbi odlučeno nakon tri i po godine.

Ustavni sud ocenjuje da samo trajanje konkretnog upravnog spora može ukazivati da je prekoračen standard postupanja u razumnom roku. Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnog suda u upravnom sporu, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka pred tim sudom.

Ustavni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja. Upravni sud je ocenio da je zakonit konačni upravni akt na osnovu činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku, bez održavanja usmene rasprave. Upravni sud je o podnetoj tužbi odlučio tek nakon tri i po godine, iako je u istoj pravnoj stvari već prethodno cenio zakonitost konačnog upravnog akta od 21. decembra 2009. godine.

Sud konstatuje da je odluka u predmetnoj upravnoj stvari od značaja za podnosioca ustavne žalbe, imajući u vidu da je predmet konkretnog upravnog spora ocena zakonitosti konačnog upravnog akta o utvrđivanju poreskih obaveza podnosiocu. Podnosilac nije, niti je mogao doprineti trajanju predmetnog upravnog spora.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom upravnom sporu povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, odluč ujući kao u prvom delu izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Kako podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je samo donošenje Odluke vid pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

7. Ustavni s ud konstatuje da je podnosilac ustavnu žalbu podneo i protiv presude Upravnog suda U. 10333/13 od 16. decembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da osporeni pojedinačni akt sadrži jasno obrazloženje, zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava, konkretno, odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost i Pravilnika o evidenciji prometa robe i usluga, te je stoga, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog akta.

Ustavni sud ukazuje da je Upravni sud, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, odbio tužbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kao neosnovanu, dajući za svoju odluku ustavnopravno prihvatljive razloge. Upravni sud je odlučio o tužbi podnosioca na osnovu činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku, za koje je u sprovedenom postupku ocenio da su u bitnim tačkama potpuno utvrđene, da je iz utvrđenih činjenica izveden pravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja i da je drugostepeni organ uprave ocenio sve žalbene navode dajući za svoju odluku potpune i detaljno iznete razloge.

Ustavni sud, takođe, konstatuje da je Upravni sud dao i ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje o tome zbog čega u konkretnom slučaju nije održana usmena rasprava. Naime, Ustavni sud konstatuje da je, saglasno odredbi člana 33. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, Upravni sud rešio predmet spora bez održavanja usmene rasprave smatrajući da je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

8. Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti