Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv društvenog preduzeća. Utvrđuje povredu prava na imovinu, pozivajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava, i dosuđuje podnositeljki naknadu materijalne štete u visini glavnog duga iz presude, na teret budžeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8232/2015
24.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragane Tomović iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragane Tomović i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9370/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 388/09 i I. 158/09) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju O pštinskog suda u Čačku I. 158/09 od 5. februara 2009. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Dragane Tomović izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 260/14 od 2. februara 2015. godine, i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 635/15 od 28. jula 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragana Tomović iz Čačka podnela je Ustavnom sudu, 19. maja 2014. godine, preko punomoćnika Dragane Janković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9370/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 388/09 i I. 158/09). Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-4529/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 260/14 od 2. februara 2015. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9370/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 388/09 i I. 158/09) podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe je 18. decembra 2015. godine izjavila novu ustavnu žalbu, koja je zavedena pod brojem Už-8232/2015, zbog „nesprovođenja izvršenja u razumnom roku“ u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9370/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 388/09 i I. 158/09) sada proširujući zahtev i na rešenje Višeg suda u Čačku R4-I. 260/14 od 2. februara 2015. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 635/15 od 28. jula 2015. godine.

U novoj ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da osporenim rešenjima u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta „sveobuhvatna naknada“, te podnositeljka smatra da i dalje „ima status žrtve…“. Ističe da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da joj je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i pravo na delotvorno pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 19. maja 2014. godine, u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9370/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 388/09 i I. 158/09) spojio sa ustavnom žalbom od 18. decembra 2015. godine, radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedinstvene odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 158/09 od 5. februara 2009. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnositljke ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 146/08 od 22. decembra 2008. godine kojom je obavezan AD "Fabrika reznog alata", Čačak, "FRA - Alat za obradu rupe" DOO, Čačak, "FRA - Alati i pribori" DOO, Čačak, "FRA - Spiralne burgije" DOO, Čačak, "FRA - Alat za spoljni navoj" DOO, Čačak, "FRA - Alat za unutrašnji navoj" DOO, Čačak, "FRA - Proizvodnja mašina" DOO, Čačak i "FRA - Termička obrada" DOO ,Čačak, kao izvršni dužnik, da tužilji, kao izvršnom poveriocu, isplati na ime razlike zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika koji se zateknu kod izvršnog dužnika u njegovom sedištu i plenidbom navedenih iznosa posredstvom Narodne banke Srbije sa tekućih računa izvršnog dužnika i prenosom na račun izvršnog poverioca i punomoćnika izvršnog poverioca.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 260/14 od 2. februara 2015. godine , u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača Dragane Tomović za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9370/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 388/09 i I. 158/09) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, a u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnositeljki zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu , dok je stavom četvrtim izreke rešenja odbijen kao neosnovan zahtev podnositeljke u delu kojim je tražena naknada preko dosuđene naknade, za iznos od još 1.900 evra, u dinarskoj protivvrednosti; petim stavom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju I. 158/09 od 5. februara 2009. godine (sadašnji broj I. 9370/10).

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Ržg. 635/15 od 28. jula 2015. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio rešenje Višeg suda u Čačku R4-I. 260/14 od 2. februara 2014. godine.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je predlagač kao izvršni poverilac 4. februara 2009. godine podnela Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa protiv izvršnih dužnika AD "Fabrika reznog alata" Čačak, "FRA - Alat za obradu rupe" DOO, Čačak, "FRA - Alati i pribori" DOO, Čačak, "FRA - Spiralne burgije" DOO, Čačak, "FRA - Alat za spoljni navoj" DOO, Čačak, "FRA - Alat za unutrašnji navoj" DOO, Čačak, "FRA - Proizvodnja mašina" DOO, Čačak i "FRA - Termička obrada" DOO, Čačak; da je dana 5. februara 2009. godine usvojen predlog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 158/09, te da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverilac nije naplatila svoje potraživanje; da je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, kao i izrečenu meru ubrzanja postupka, prvostepeni sud pravilno priznao pravo na isplatu primerene novčane naknade u dosuđenom iznosu, te da se neosnovano navodima žalbe ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pogledu odluke o naknadi materijalne štete koja odgovara potraživanju podnositeljke utvrđenom pravnosnažnom presudom čije je izvršenje traženo u postupku izvršenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 19. maja 2014. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9370/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 388/09 i I. 158/09), Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnositeljke ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav, pored drugih, izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju O pštinskog suda u Čačku I. 158/09 od 5. februara 2009. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnositeljki ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koj e je podnositeljka pokušala na prinudan način da ostvari u predmetnom izvršnom postupku.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 260/14 od 2. februara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 635/15 od 28. jula 2015. godine, u delu kojim je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe u suštini nezadovoljna visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljki ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnositeljka može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnositeljki dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 260/14 od 2. februara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 635/15 od 28. jula 2015. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti