Usvojena ustavna žalba zbog dugotrajnog parničnog postupka i dodeljena naknada štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko jedanaest godina. Podnositeljki je dodeljena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8239/2019
07.03.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić , dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. S . iz Golubinaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. S . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 846/16 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo R. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. S . iz Golubinaca podnela je Ustavnom sudu, 13. avgusta 2019. godine, preko punomoćnika D. V, advokata iz Stare Pazove, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 846/16.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, između ostalog, istakla: da je tužbu u ovoj parnici podne la 28. jula 2008. godine, a da je postupak pravnosnažno okončan tek presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2866/19 od 1. avgusta 2019. godine; da je donošenju drugostepene presude prethodilo više od 20 održanih ročišta na kojima se raspravljalo da li je vršena zamena poljoprivrednog zemljišta i koje su parcele menjane; da je parnični postupak trajao 11 godina te da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakla je zahtev za naknadu nematerijalne štete i troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi P. 846/16, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe podnela je 28. jula 2008. godine, tužbu Opštinskom sudu u Staroj Pazovi protiv tuženih Republike Srbije, Ministarstva za poljoprivrednu, šumarstvo i vodoprivredu i Akcionarskog društva „N.“ Stara Pazova, radi priznanja prava vlasništva na nepokretnosima upisanim na katastarskim parcelama broj … KO Golubinci.

Pred prvostepenim sudom održano je devet ročišta na kojima je tri puta izveden dokaz saslušanjem tužilje u svojstvu parnične stranke, dva puta je od RGZ Službe za katastar nepokretnosti Stara Pazova traženo dostavljanje izvoda za sporne nepokretnosti i spisi predmeta, kao i obaveštenje od Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u pogledu razgraničenja katastarskih parcela da li iste predstavljaju društvenu svojinu odnosno da li su stečene sredstvima drugotuženog ili predstavljaju državnu svojinu. Šest ročišta nije održano ( dva zbog izostanka uredno pozvanih tuženih i radi urgencije kod RGZ Službe za katastar nepokretnosti za dostavljanje izvoda iz zemljišnih knjiga, jedno zbog izostanka uredno pozvane tužilje, jedno zbog bolesti postupajuće sudije , jedno zbog promene postupajuće sudije i jedno zbog štrajka advokata ).

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P. 569/10 od 15. decembra 2015. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je ugovorima o zameni u cilju arondacije broj 21. i 22. oba od 6. februara 1976. godine učinjena faktička zamena poljoprivrednog zemljišta, utoliko što je tužilja i njen pravni prethodnik u ovoj zameni dobila u posed i vlasništvo nekretninu kč. br. …/1 i …/2 KO Golubinci, a koje nepokretnosti danas odgovaraju katastarskim parcelama … njiva 3 klase i … njiva 4 klase, a zauzvrat pravni prethodnik drugotuženog dobio u posed i vlasništvo nekretnine koje su upisane u ln. … KO Golubini i to kat. parc. broj …/1, …, … i … koja zamena poljoprivrednog zemljišta je delimično upisana kod RGZ SKN Stara Pazova u decembru 2015. godine na način da je odbijen zahtev tužilje za uknjižbu kč. br. … u obe klase na njeno ime ; stavom drugim izreke su obavezani tuženi da priznaju tužilji kao zakonskom nasledniku pok. S.S. pravo vlasništva na nekretninama upisanim u ln. … KO Golubinci i to kč. br. … njiva 3 klase srednje njive 79a69m2 i … njiva 4 klase srednje njive 49a50m2 koje odgovaraju zemljišno knjižnim nekretninama upisanim u zk. Ul. … KO Golubinci, i to kč. br. … njive srednje klase 01ha29a16m2 koje priznanje će u protivnom zameniti ova presuda na osnovu koje će se tužilja u katastarskim knjigama uknjižiti kao vlasnik istih u celosti i obavezani su tuženi kao solidarni dužnici da naknade troškove parničnog postupka; stavom trećim izreke je odbijen protivtužbeni zahtev prvotužene kojim je traži da se obavež u tužilja i drugotuženi da priznaju prvotuženoj pravo vlasništva na taksativno navedenim katastarskim parcelama i da se dozvoli prvotuženoj da na osnovu presude upiše pravo svojine, a stavom četvrtim izreke je odbijen prigovor stvarne nanadležnosti suda za postupanje u ovom sporu.

Rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi P. 869/10 od 8. juna 2016. godine ispravljena je presuda istog suda P. 869/10 od 15. decembra 2015. godine u delu stava prvog izreke u pogledu površine katastarske parcele.

Odlučujući o žalba prvotužene i drugotužene Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 2994/16 od 5. oktobra 2016. godine ukinuo presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi P. 869/10 od 15. decembra 2015. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku je postupljeno po nalogu drugostepenog suda , tako što je odbijen predlog za spajanje tužbe sa protivtužbom prvotuženog od 8. januara 2013. godine, te je izvršeno razdvajanje predmeta po tužbi i protivtužbi. Tri ročišta su održana, dok su takođe tri ročišta neodržana (jedno zbog bolesti postupajuće sudije i dva zbog izostanka uredno pozvanih tuženih).

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P. 846/16 od 17. aprila 2018. godine je, u stavu prvom izreke, utvrđeno da je tužilja vlasnik nepokretnosti kat.br. … njiva 3 klase srednje njive 79a66m2, … njiva 4 klase srednje njive 49a50m2, po osnovu redovnog održaja, što su tuženi dužni priznati, te je drugotuženi dužan trpeti da se tužilja uknjiži kao vlasnik ove nepokretnosti u 1/1 dela kod RGZ Službe za katastar nepokretnosti Stara Pazova ; stavom drugim izreke je odbijen prigovor stvarne nenadležnosti suda za postupanje u ovom sporu i stavom trećim izreke su tuženi solidarno obavezani da tužilji naknade troškove parničnog postupka.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 2866/19 od 1. avgusta 2019. godine odbio žalbe tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi P. 846/16 od 17. aprila 2018. godine u pobijanom delu (stavu prvom i trećem izreke) i odbio zahteve tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka. Iz obrazloženja navedene presude proizlazi da je prvostepenom sudu dat nalog da po prijemu spisa predmeta sa pozivom na odredbu člana 362. Zakona o parničnom postupku izvrši ispravku presude u navedenom delu izreke.

Rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi P. 846/16 od 19. avgusta 2019. godine ispravljena je presuda istog suda P. 846/16 od 17. aprila 2018. godine u označavanju katastarske parcele, koje je punomoćniku tužilje dostavljeno 9. septembra 2019. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnos ilac ustavne žalbe, utvrđeno je da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajmečenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 28. jula 2008. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Staroj Pazovi i da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2866/19 od 1. avgusta 2019. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak trajao jedanaest godina i četiri dana, što može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Imajući u vidu činjenična i pravna pitanja koja je trebalo raspraviti, Ustavni sud nalazi, da se u konkretnom slučaju radilo o relativno činjenično i pravno složenom postupku s obzirom na to da je bilo neophodno izvesti dokaz saslušanjem parnične stranke, pribaviti izvode iz katastra nepokretnosti, kao i spise predmeta RGZ i obaveštenja od Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i odlučiti o protivtužbi prvotužene.

Po oceni Ustavnog suda, podnositeljka je imala legitiman interes da se postupak okonča u kratkom roku. Međutim i pored legitimnog interesa podnositeljke za okončanje postupka, Ustavni sud je utvrdio da je ona u određenoj meri doprinela dužini trajanja parničnog postupka. Naime, ročište zakazano za 18. marta 2009. godine na kome je trebao da bude izveden dokaz saslušanjem tužilje u svojstvu parnične stranke nije moglo biti održano zbog njenog izostanka koji nije opravdala, a kako je sledeće ročište održano 4. juna 2009. godine, to je podnositeljka doprinela dužni trajanja osporenog postupka tri meseca.

Ustavni sud je zaključio da je nedelotvorno i neažurno postupanje prvostepenog suda prvenstveno dovelo do dugog trajanja parničnog postupka. Ustavni sud je najpre konstatovao da se neaktivnost prvostepenog sud a ogleda u periodu od dve godine i deset meseci od neodržanog ročišta (12. novembra 2009. godine) zbog bolesti postupajuće sudije imajući u vidu da je sledeće ročište zakazano i održano 13. septembra 2012. godine. Pored navedenog, propust prvostepenog suda se ogleda i u dostavljanju prve presude neposredno prvotuženom, umesto Državnom pravobranilaštvu, kao i u donošenju rešenja o ispravci prvostepene presude nakon šest meseci od dostavljanja punomoćniku tužilje koji je tražio ispravljanje presude. Dalje, Ustavni sud primećuje da iz rešenja drugostepenog suda kojim je ukinuta prvostepena presuda proizl azi da prvostepeni sud u toku postupka nije doneo rešenje o spajanju parnica po tužbi tužilje i protivtužbi prvotužene od 8. januara 2013. godine iako je presudom odlučio i o protivtužbenom zahtevu prvotužene, što je doprinelo dužni trajanja postupka. U ponovnom postupku prvostepeni sud je odbio spajanje tužbe i protivtužbe prvotuženog od 8. januara 2013. godine i nakon tri održana ročišta doneo presudu koja je u postupku po žalbi potvrđena, ali sa nalogom da se izvrši ispravka presude u delu koji se odnosi na označavanje katastarske parcele.

Pored navedenog, Ustavni sud ukazuje da jedno ročište (7. novembra 2014. godine), koje nije održano zbog generalnog štrajka advokata, a imajući u vidu da je sledeće održano 5. marta 2015. godine odnosno period od četiri meseca se ne može staviti na teret sudu. Ustavni sud ocenjuje da sve navedeno predstavlja objektivne okolnosti koje se ne mogu staviti na teret sudu i da prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, koju prihvata Ustavni sud, samo ona kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaključka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava Proszak protiv Poljske, broj predstavke 2/1997/786/987, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 846/16.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog učinjene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti koje su od uticaja u ovoj ustavnopravnoj stvari. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo.

7. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvojena ustavna žalba zbog dugotrajnog parničnog postupka i dodeljena naknada štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti