Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro osam godina. Povreda je nastala zbog dugotrajnog prekida postupka i kasnije neaktivnosti suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-824/2009
24.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milije Jovanovića iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milije Jovanovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Loznici u predmetu I. 1074/09 (sada Osnovnim sudom u Loznici I. 1074/09) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milija Jovanović je 28. maja 2009. godine izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Loznici u predmetu I. 282/03.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je postupanjem Opštinskog suda u Loznici povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer rešenje o izvršenju I. 282/03 od 8. jula 2003. godine nije izvršeno zbog toga što je nad dužnikom pokrenut postupak „restrukturiranja“. Podnosilac nije istakao zahtev za naknadu štete.

2. Ustavna žalba je, kao pravno sredstvo, ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja u pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Loznici I. 1074/09 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 6. marta 2003. godine Opštinskom sudu u Loznici (u daljem tekstu: Opštinski sud), na osnovu pravnosnažne presude istog suda P. 2288/02 od 29. januara 2003. godine, podneo predlog za izvršenje protiv dužnika HK „Viskoza“ AD Hemiremont iz Loznice, prenosom novčanih sredstava sa računa dužnika, a ukoliko se tako ne bude moglo sprovesti izvršenje, popisom i prodajom pokretnih stvari dužnika.

Postupajući po predlogu za izvršenje, Opštinski sud je 16. maja 2003. godine doneo rešenje o izvršenju I. 282/03 kojim je usvojio navedeni predlog.

Poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 11. juna 2003. godine predložio promenu sredstava izvršenja, tako što će se pristupiti popisu i prodaji pokretnih stvari dužnika, da bi sud 8. jula 2003. godine doneo rešenje kojim je obustavio postupak izvršenja određen rešenjem o izvršenju I. 282/03 od 16. maja 2003. godine i odredio izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika.

Opštinski sud je rešenjem od 27. oktobra 2003. godine, zbog efikasnosti i ekonomičnosti vođenja izvršnog postupka, predmet I. 282/03 spojio sa predmetom I. 53/01.

Opštinski sud je 4. decembra 2003. godine doneo rešenje I. 53/01 kojim je prekinuo postupak izvršenja, jer je nad dužnikom HK „Viskoza“ AD Hemiremont iz Loznice pokrenut postupak restrukturiranja u postupku privatizacije i doneto je rešenje o upisu u sudski registar Fi. 1425/03 od 11. novembra 2003. godine po odluci Agencije za privatizaciju Republike Srbije R. 50-03-02 od 13. oktobra 2003. godine.

Postupajući po predlogu poverilaca za nastavak postupka izvršenja, Opštinski sud je doneo rešenje I. 1074/09 od 25. avgusta 2009. godine kojim je nastavio postupak izvršenja određen rešenjem tog suda I. 53/01 od 18. januara 2001. godine i rešenja o izvršenju koja su pristupila tom postupku izvršenja, radi naplate novčanog potraživanja poverilaca prema dužniku HK „Viskoza“ AD Hemiremont iz Loznice. U obrazloženju rešenja je navedeno da je predlog da se nastavi postupak izvršenja osnovan, jer su protekle dve godine od dana donošenja odluke o restrukturiranju, saglasno odredbama člana 31. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.

Rešenjem Osnovnog suda u Loznici I. 1074/09 od 1. februara 2011. godine obustavljen je postupak izvršenja određen rešenjem Opštinskog suda I. 53/01 od 18. januara 2001. godine i rešenja o izvršenju koja su pristupila tom postupku izvršenja, a čiji nastavak je određen rešenjem I. 1074/09 od 25. avgusta 2009. godine, radi naplate novčanog potraživanja poverioca prema dužniku HK „Viskoza“ AD Hemiremont iz Loznice. U obrazloženju rešenja je navedeno da je nad dužnikom pokrenut stečajni postupak rešenjem Trgovinskog suda u Valjevu St. 39/09 od 12. novembra 2009. godine, koje je objavljeno u „Službenom glasniku RS, broj 97/09“ od 27. novembra 2009. godine, pa je sud na osnovu člana 93. Zakona o stečaju odlučio da postupak obustavi.

4. Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim saveznim zakonom nije drukčije određeno (član 14.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja stečajnog postupka (član 212. stav 1. tačka 4)).

Odredbom član 20. stav 4. Zakona o privatizaciji ("Službeni list SRJ", br. 38/01 i 18/03) bilo je propisano da u toku sprovođenja restrukturiranja, poverioci ne mogu da preduzimaju radnje radi prinudne naplate svojih potraživanja.

Odredbama Zakona o stečaju ("Službeni list SRJ", broj 104/09) bilo je propisano: da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka, kao i da se postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku obustavljaju (član 93. st. 1. i 2.)

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da izvršni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se obustavljanjem postupka izvršenja i njegovim sprovođenjem, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja izvršnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od dana podnošenja predloga za izvršenje Opštinskom sudu 6. marta 2003. godine, pa do 1. februara 2011. godine kada je obustavljen postupak izvršenja.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak ukupno trajao sedam godina i 11 meseci i da izvršenje nije sprovedeno.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, posebno imajući u vidu da je izvršni postupak, odnosno postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarenje potraživanja na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, po samom zakonu hitan, i u kome je sud dužan da postupa ne samo u zakonom propisanim rokovima, već da tokom celog postupka postupa saglasno načelu hitnosti. Ipak, razumna dužina trajanja postupka nesumnjivo je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome je odlučivano za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući postupanje sudova koji su sprovodili izvršni postupak u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da je postupak izvršenja bio u prekidu od 4. decembra 2003. godine do 25. avgusta 2009. godine, zbog toga što je nad dužnikom bio pokrenut postupak restrukturiranja u postupku privatizacije. Dakle, pet godina i devet meseci nisu preduzimane radnje u cilju okončanja predmetnog postupka izvršenja. Ustavni sud konstatuje da Opštinski sud u ovom slučaju ne može snositi odgovornost za nepostupanje u navedenom periodu, jer je nad dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja, i sud nije imao zakonskih mogućnosti da preduzima bilo kakve radnje usmerene ka okončanju izvršnog postupka. Ipak, prema stanovištu Ustavnog suda, prilikom ocenjivanja da li je vremenski rok za odlučivanje o pravima i obavezama stranke, odnosno za sprovođenje izvršenja na osnovu izvršnih isprava propisanih zakonom razuman, potrebno je preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može uticati na njegovu dužinu trajanja (videti Odluku Ustavnog suda Už-122/2009 od 21. januara 2010. godine). S tim u vezi, Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u svojoj praksi izrazio slično stanovište. Naime, u predmetu Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske (presuda od 13. jula 1983. godine, broj aplikacije 8737/79, stav 29.), Evropski sud je zauzeo stav da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije, uključujući tu i zahtev koji se odnosi na suđenje u razumnom roku.

Međutim, nakon donošenja rešenja I. 1074/09 od 25. avgusta 2009. godine kojim je nastavljen postupak izvršenja prekinut rešenjem I. 53/01 od 4. decembra 2003. godine, Opštinski sud, kasnije Osnovni sud u Loznici nisu preduzeli nijednu procesnu radnju, sve do 1. februara 2011. godine kada je Osnovni sud u Loznici doneo rešenje I. 1074/09 kojim je obustavio postupak izvršenja zbog posledica otvaranja stečajnog postupka nad dužnikom. Dakle, godinu i po dana sudovi nisu preduzimali nikakve radnje usmerene ka okončanju postupka, što je po mišljenju Ustavnog suda neprihvatljivo, posebno imajući u vidu načelo efikasnosti (hitnosti) koje ima izuzetan značaj u izvršnom postupku.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je, pored činjenice da je prekid izvršnog postupka trajao pet godina i devet meseci za koju Opštinski sud u Loznici ne snosi odgovornost, naknadno postupanje tog suda ipak dovelo do toga da se izvršni postupak ne okonča u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Budući da podnosilac ustavne žalbe nije podneo zahtev za naknadu niti materijalne, niti nematerijalne štete u smislu člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud smatra da je objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, u konkretnom slučaju jedini način da se podnosiocu ustavne žalbe prizna pravična satisfakcija za učinjenu povredu, kao u tački 2. izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti