Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Sud je ocenio da postupak, iako traje skoro pet godina, nije nerazumno dug s obzirom na složenost predmeta i značajan doprinos podnosilaca njegovom trajanju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-824/2012
30.05.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Mrdaka i Božidarke Todorović, oboje iz Crvenke , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milana Mrdaka i Božidarke Todorović izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru – Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 155/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Mrdak i Božidarka Todorović, oboje iz Crvenke , podneli su Ustavnom sudu , 3. februara 2012. godine , preko punomoćnika Božidara Mikulića, advokata iz Crvenke, ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru – Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 155/10.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli da su podneli tužbu Opštinskom sudu u Kuli 19. maja 2008. godine i da postupak još uvek nije okončan, zbog čega smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosioci su istakli za htev za naknadu nematerijalne štete , kao i troškova postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13- US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3 . Ustavni sud j e u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe , i uvida u spis e predmeta Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Kuli P1. 155/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosioci ustavne žalbe, pored još troje tužilaca, podneli su 20. maja 2008. godine tužbu Opštinskom sudu u Kuli protiv tuženog A.D . „Aska“ iz Kule , kojom su tražili da se obaveže tuženi da im na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i doprinosa za zdravstveno i invalidsko osiguranje isplati određene novčane iznose , sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka. Po tužbi je formiran predmet P1. 464/07.

Prvo ročište za glavnu raspravu održano je 10. jula 2008. godine, kada je na predlog tužilaca rešenjem određeno ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost visine tužbenog zahteva tužilaca. Nalaz i mišljenje sudski veštak je dostavio 12. septembra 2008. godine.

Tužioci su podneskom od 23. septembra 2008. godine precizirali tužbeni zahtev u skladu sa nalazom veštaka.

Na ročištu održanom 4. novembra 2008. godine, na pred log tužilaca, rešenjem je određeno sprovođenje dopunskog veštačenja . Veštak je 1. decembra 2008. godine sudu dostavi o dopunski nalaz .

Ročište zakazano za 19. decembar 2008. godine nije održano na zahtev parničnih stranaka, radi saslušanja veštaka.

Tužioci su podneskom od 22. januara 2009. godine precizirali tužbeni zahtev u skladu sa dopun skim nalazom veštaka, pa je ročište koje je bilo zakazano za taj dan odloženo radi izjašnjenja tuženog na precizirani tužbeni zahtev tužilaca.

U 2009. godini prvo ročište je održano 11. marta, dok ročište zakazano za 15. april nije održano, radi izjašnjenja tuženog na dopunski nalaz i mišljenje veštaka, sa čime s e punomoćnik tužilaca saglasio. Rešenjem Opštinskog suda u Kuli P1. 464/08 donetom na ročištu 29. maja, na predlog tuženog , određeno je da se u predmetu izvrši veštačenje preko drugog veštaka na iste okolnosti . Nalaz i mišljenje veštaka dostavljeni su sudu 15. oktobra , a ročište zakazano za 21. oktobar nije održano, na predlog parnič nih stranaka, radi izjašnjenja na nalaz i mišljenje veštaka.

Na ročištu održanom 4. marta 2010. godine određeno je da se izvrši usaglašavanje nalaza i mišljenja veštaka S. K. i D. S. Usaglašeni nalaz i mišljenje veštaci su dostavili 4. juna 2010. godine.

Tužioci su u skladu sa usaglašenim mišljenjem veštaka podneskom od 16. avgusta 2010. precizirali tužbeni zahtev.

Nakon šest održanih ročišta u 2011. godini (25. februara, 17. juna, 19. avgusta, 16. septembra, 21. oktobra i 18. novembra), glavna rasprava je zaključena 18. novembra 2011. godine, ali je ponovo otvorena rešenjem Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Kuli P1. 155/10 od 13. januara 2012. godine, radi dopune dokaznog postupka.

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Kuli P1. 155/10 od 2. marta 2012. godine određen je prekid postupka, jer je rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 158435/2011 od 23. decembra 2011. godine nad tuženim otvoren postupak likvidacije.

4. Odredba ma člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.) ; da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da ovaj postupak, pokrenut 20. maja 2008. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u K uli, do sada traje nepunih pet godina, s tim što je od marta 2012. godine u prekidu.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Ustavni sud je ocenio da podnosioci ustavne žalbe imaju legitiman interes za efikasno vođenje i okončanje postupka, jer se radi o sporu koji se vodi radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade i drugih primanja po osnovu radnog odnosa.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu bila su složena i iziskivala sporovođenje obimnijeg dokaznog postupka, ekonomsko-finansijskog veštačenja u pogledu visine tužbenog zahteva tužilaca. Naime, u postupku je dva puta sprovođeno veštačenje, po jednom na predlog svake parnične strane, dopunsko veštačenje na predlog tužilaca, kao i usaglašavanje nalaza i mišljenja oba veštaka.

Ocenjujući ponašanje podn osilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su oni bitno doprineli dužem trajanju postupka . Naime, četiri ročišta u postupku nije održano- dva na predlog obe parnične strane, jedno jer su tužioci podneli precizirani tužbeni zahtev neposredno na ročištu, a jedno na predlog tuženog, sa čime se punomoćnik tužilaca saglasio. Osim toga, na predlog tužilaca određeno je dopunsko veštačenje i tužioci su tri puta precizirali tužbeni zahtev u skladu sa dostavljenim nalazima veštaka. Ovo ne znači da podnosioci nemaju pravo da koriste sva procesna prava radi uspeha u sporu, ali Ustavni sud ukazuje da korišćenje pomenutih procesnih ovlašćenja objektivno utiče na dužinu trajanja postupka.

Razmatrajući postupanje Opštinskog suda u Kuli, te Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Kuli u ovom parničnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su sudovi postupali efikasno, jer su ročišta za glavnu raspravu redovno zakazivana u kratkim vremenskim intervalima.

Polazeći od svega navedenog, a posebno imajući u vidu činjenicu da je postupak u prekidu od 2012. godine, zbog pokretanja likvidacionog postupka nad tuženim, Ustavni sud je našao da podnosiocima ustavne žalbe u osporenom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti