Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu. Propust suda da obezbedi namirenje utvrđenih potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine. Dosuđena je naknada materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-824/2017
05.12.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić , dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Snežana Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama V . P . iz Lebana i B . S . iz sela P . kod Lebana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2019 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe V. P . i B . S . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10 podnosi ocima ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10, umanjenih za iznose koji su eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba V. P . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3252/15 od 28. januara 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž . gp. 1269 /16 od 20. oktobra 2016. godine, kao i ustavna žalba B. S . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 . St. 4060/15 od 8. jula 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž . gp. 1321/16 od 9. novembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. P . iz Lebana i B . S . iz sela P . kod Lebana su , 30. januara 2017. godine, preko punomoćnika S . S , advokata iz Lebana, Ustavnom sudu podneli ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10. Podnositeljka V. P . je ustavnom žalbom osporila i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž . gp. 1269/16 od 20. oktobr a 2016. godine i Privrednog apelacionog suda R4 . St. 3252/15 od 28. januara 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a podnosilac B. S . je ustavnom žalbom osporio i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž . gp. 1321/16 od 9. novembar 2016. godine i Privrednog apelacionog suda R4 . St. 4060/15 od 8. jula 2016. godine, zbog povrede istog ustavnog prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavnih žalbi su prijavili svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 5/09 od 29. aprila 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „m .“ iz Lebana. Podnosioci nisu namiril i svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 3252/15 od 28. januara 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača V . P . i utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 9/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se postupak stečaja u predmetu St. 9/10 okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno joj je pravo na primenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara, kao i pravo na naknadu troškova ovog postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je zahtev predlagača u preostalom delu za utvrđenje prava na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 70.000,00 dinara; u stavu petom izreke odbačen je predlog predlagača u delu kojim je traženo namirenje novčanog potraživanja u iznosu od 316.870,40 dinara ili 2.629,60 evra kao i utvrđenje povrede prava na imovinu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1269/16 od 20. oktobra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača V. P . i potvrđeno je prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 3252/15 od 28. januara 2016. godine u stavu trećem izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stav ovima četvrtom i petom izreke.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 4060/15 od 8. jula 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača B . S . i utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 9/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se postupak stečaja u predmetu St. 9/10 okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno mu je pravo na primenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i pravo na naknadu troškova ovog postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je zahtev predlagača u preostalom delu za utvrđenje prava na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 130.000,00 dinara; u stavu petom izreke odbačen je predlog predlagača u delu kojim je traženo namirenje novčanog potraživanja u visini opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Lebanu I. 941/07, sa pripadajućim troškovima iz budžetskih sredstava Republike Srbije, kao i utvrđenje prava na imovinu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1321/16 od 9. novembra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača B. S . i potvrđeno je prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 4060/15 od 8. jula 2016. godine u stavu trećem izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stav ovima četvrtom i petom izreke.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđen ih u stečajnom postupku podnosi ocima ustavnih žalbi, a protiv stečajnog dužnika D ruštvenog preduzeća „ m.“ iz Lebana, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosi laca na mirno uživanje imovine , zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da podnosioci ustavnih žalbi imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10, a koji im nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi laca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnositeljke V. P . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3252/15 od 28. januara 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1269/16 od 20. oktobra 2016. godine, i ustavnoj žalbi podnosioca B. S . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 . St. 4060/15 od 8. jula 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž . gp. 1321/16 od 9. novembra 2016. godine u delu kojim je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocima ustavnih žalbi je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci mogu tvrditi da su „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 10.000,00 dinara za podnositeljku V . P . i vrednost iznosa od 20.000,00 dinara za podnosioca B. S . nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahtev a za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom Odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi podnositeljke V . P . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3252/15 od 28. januara 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1269/16 od 20. oktobra 2016. godine, i ustavnoj žalbi podnosioca B . S . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 . St. 4060/15 od 8. jula 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž . gp. 1321/16 od 9. novembra 2016. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavne žalbe jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 o d 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti