Odluka Ustavnog suda o pravu na protivizvršenje nakon ukidanja izvršne isprave

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i poništio rešenje izvršnog suda, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Pravnosnažno ukidanje izvršne isprave je dovoljan uslov za protivizvršenje, bez obzira što je predmet vraćen na ponovno suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8243/2016
24.10.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vladan Petrov , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. N . iz Sjenice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. N . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Sjenici IPV(I). 144/16 od 25. avgusta 2016. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32 . stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Sjenici IPV(I). 144/16 od 25. avgusta 2016. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru izvršnog poverioca izjavljenom protiv rešenja tog a suda I. 502/16 od 14. aprila 2016. godine .

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. N . iz Sjenice podneo je Ustavnom sudu, 1. novembra 2016. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Sjenici IPV(I). 144/16 od 25. avgusta 2016. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zašt itu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje veća izvršnog suda kojim je ukinuto rešenje sudije pojedinca kojim je usvojen predlog za protivizvršenje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog dužnika i naveden i predlog odbijen kao preuranjen.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je protiv podnosioca ustavne žalbe pokrenut izvršni postupak na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Sjenici P. 1556/15 od 20. novembra 2013. godine; da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1270/15 od 16. decembra 2015. godine ukinuta navedena presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Sjenici i da je podnosilac podneo predlog za protivizvršenje; da je sudija pojedinac izvršnog suda usvojio predlog za protivizvršenje, a osporenim rešenjem veća izvršnog suda usvojen je prigovor izvršnog poverioca, te je ukinuto rešenje sudije pojedinca, a predlog za protivizvršenje je odbijen kao preuranjen, sa obrazloženjem da je presudom najvišeg suda predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje; da su, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, ispunjeni zakonski uslovi za protivizvršenje, jer je izvršna isprava na osnovu koje je određeno izvršenje stavljena van pravnog poretka.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje. Tražio je naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavno sudskoj stvari:

Opština Sjenica podnela je predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Sjenici protiv izvršnog dužnika N. N, ovde podnosioca ustavne žalbe, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Sjenici P. 1556/15 od 20. novembra 2013. godine, radi namirenja novčanog potraži vanja. Osnovni sud je u Sjenici je rešenjem I. 55/15 od 3. februara 2015. godine dozvolio predloženo izvršenje, koje je i sprovedeno.

Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev. 1270/15 od 16. decembra 2015. godine ukinuo izvršnu ispravu – presudu Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Sjenici P. 1556/15 od 20. novembra 2013. godine i predmet vratio na ponovno suđenje.

Podnosilac ustavne žalbe je podneo predlog za protivizvršenje na osnovu odredbe člana 78. stav 1. tačke 1)) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine.

Osnovni sud u Sjenici je rešenjem I. 502/16 od 14. aprila 2016. godine usvojio podnosiočev predlog za protivizvršenje.

Veće Osnovnog suda u Sjenici je osporenim rešenjem IPV(I). 144/16 od 25. avgusta 2016. godine usvojilo prigovor izvršnog poverioca, te je ukinulo rešenje sudije pojedinca, a predlog za protivizvršenje je odbilo kao preuranjen, sa obrazloženjem da je presudom Vrhovnog kasacionog suda ukinuta pravnosnažna presuda – izvršna isprava, ali da je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te da podnosilac ustavne žalbe ne može podneti zahtev za protivizvršenje pre nego što u ponovnom postupku ne bude pravnosnažno odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca (izvršnog poverioca).

4. Odredbom člana 32. stav 1. Usta va, na čiju povredu podnosilac usta vne žalbe ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 78. stav 1. tačka 1) Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 – Odluka US ), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bi lo je propisano da kada je izvršenje već sprovedeno, izvršni dužnik može sudu podneti predlog za protivizvršenje, zahtevajući da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio i određujući sredstvo izvršenja, ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud na jpre ukazuje na praksu Evropske komisije za ljudska prava, koja je, odlučujući o primenljivosti garancija sadržanih u pravu na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slobo da na izvršni postupak, zaključila da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja nužno ne odnose na novo i posebno određivanje građanskih prava i obaveza, u poređenju sa parničnim postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka (takvo pravno stanovište je zauzeto u predmetu Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84, stav 46.). Ovakvo stanovište je zauzeo i Ustavni sud. Međutim, ovakvo stanovište nije primenljivo u konkretnom slučaju, jer je podnosilac ustavne žalbe u konkretnom slučaju kao izvršni dužanik podneo predlog za protivizvršenje zahtevajući da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio, u smislu člana 78. stav 1. tačka 1)) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine , s obzirom na to da je pravnosnažno ukinuta izvršna isprava.

Ustavni sud zatim ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, koje je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. pomenute presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila, zaista i primene.

U konkretnom slučaju, izvršenje je sprovedeno protiv podnosioca ustavne žalbe na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Sjenici P. 1556/15 od 20. novembra 2013. godine, koja je , u međuvremenu, ukinuta presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1270/15 od 16. decembra 2015. godine . Odredbom člana 78. stav 1. tačka 1) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine je bilo propisano da kada je izvršenje već sprovedeno, izvršni dužnik može sudu podneti predlog za protivizvršenje ako je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta i p odnosilac ustavne žalbe je u skladu sa navedenom jasnom i preciznom zakonskom odredbom, koja je postojala i u prethodnim izvršnim zakonima, podneo predlog za protivizvršenje, jer je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta. U vezi sa pravnim stanovištem izvršnog suda da je predmet vraćen prvost epenom sudu na ponovno suđenje, te da podnosilac ustavne žalbe ne može podneti zahtev za protivizvršenje pre nego što u ponovnom parničnom postupku ne bude pravnosnažno ponovo odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca, Ustavni sud ukazuje da je procesna posledica ukidanja pravnosnažne presude vraćanje predmeta na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, ali izvršna isprava više nije u pravnom poretku i ne proizvodi pravno dejstvo, odnosno ukinuta je, što je zakonski uslov za podnošenje predloga za protivizvršenje.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Sjenici IPV(I). 144/16 od 25. avgusta 2016. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mo gu otkloniti samo poništajem rešenja Osnovnog suda u Sjenici IPV(I). 144/16 od 25. avgusta 2016. godine i određenjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru izvršnog poverioca izjavljenom protiv rešenja toga suda I. 502/16 od 14. aprila 2016. godine , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da je usvojio ustavnu žalbu i odredio način otklanjanja štetnih posledica u tvrđene povrede prava na pravično suđenje, Sud nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo iz člana 36 . Ustava.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog drugostepenog rešenja adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnosioca na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3 . izreke, saglasno članu 89. st . 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

9. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu se dosudi naknada materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je ovakav zahtev preuranjen, jer će o prigovoru izvršnog poverioca biti ponovo odlučivano, te je odbacio zahtev podnosioca za naknadu ove štete, rešavajući kao u tački 4. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 2155/2018: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku protivizvršenja
• Už 6993/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog pogrešne primene roka zastarelosti potraživanja
• Už 6134/2015: Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene odluke u izvršnom postupku