Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv državnog preduzeća, i dosuđuje naknadu materijalne štete. Neizvršenje sudske odluke predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, u skladu sa praksom ESLjP.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8249/2015
24.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. S . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 46176/13 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Trećeg osnovnog suda u Beogradu I. 46176/13 od 11. februara 2014. godine i od 4. aprila 2014. godine , koji mu nisu isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. S . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 15. decembra 2015. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodi pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 46176/13.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je pravnosnažnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 448/01 od 4. novembra 2008. godine obavezan tuženi DP "T.", Beograd-Zemun, da podnosiocu na ime neisplaćene zarade i drugih primanja iz radnog osnosa isplati iznose taksativno navedene u izreci presude; da tuženi nije dobrovoljno izvršio obavezu iz navedene pravnosnažne presude, zbog čega je podnosilac 24. decembra 2013. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu iste presude kao izvršne isprave; da je Treći osnovni sud doneo rešenje o izvršenju 11. februara 2014. godine, kojim je u celini usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršnog postupka; da predmetni izvršni postupak još uvek traje i da podnosiocu nije ništa isplaćeno po rešenju o izvršenju; da je podnosiocu ustavne žalbe zbog nemogućnosti izvršenja sudske odluke i nemogućnosti naplate potraživanja iz radnog odnosa u postupku protiv izvršnog dužnika koji je državni subjekt povređeno pravo na imovinu, posebno imajući u vidu činjenicu da je izvršni postupak po svojoj prirodi hitan i nije složen. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete koju je pretrpeo kao posledicu učinjene povrede, a zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kojoj se nalazio u dužem periodu usled nemogućnosti da ostvari svoje stečeno imovinsko pravo, kao i materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju donetim u predmetnom izvršnom postupku.

Podneskom od 7. novembra 2016. godine podnosilac je obavestio Ustavni sud da je u postupku pred redovnim sudom, pravnosnažnim rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu R4 I. 39/16 od 16. septembra 2016. godine, usvojen prigovor podnosioca i utvrđena mu je povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku izvršenja koji se vodi pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 46176/13.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu I. 46176/13 od 11. februara 2014. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 448/01 od 4. novembra 2008. godine (ispravljene rešenjem istog suda, P1. 448/01 od 16. aprila 2009. godine i rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 4044/11 od 4. oktobra 2011. godine), kojom je obavezan DP "T.", Beograd-Zemun, kao izvršni dužnik, da tužiocu, kao izvršnom poveriocu, isplati na ime neisplaćene zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude, sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja u iznosu od 36.000,00 dinara, plenidbom i prenosom novčanih sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca.

Rešenjem Trećeg osnovnog suda I. 46176/13 od 4. aprila 2014. godine usvojen je prigovor izvršnog poverioca izjavljen 3. marta 2014. godine i ukinuto rešenje toga suda I. 46176/13 od 11. februara 2014. godine , u delu koji se odnosi na troškove izvršnog postupka u iznosu od 36.000,00 dinara , za iznos od 16.520,00 dinara i ukinute su sve sprovedene radnje u tom delu, za navedeni iznos.

Rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu R4 I. 39/16 od 16. septembra 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je prigovor V. S . i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 46176/13 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je postupajućem sudiji u predmetu I. 46176/13 da u roku od 20 dana od dana prijema rešenja preduzme neophodne procesne radnje radi delotvornog ubrzanja postupka u navedenom predmetu, kao i da u istom roku dostavi izveštaj predsedniku tog suda o preduzetim radnjama, a potom da jednom mesečno dostavlja izveštaj o preduzetim radnjama u postupku.

U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise predmeta Trećeg osnovnog suda I. 46176/13 utvrđeno da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 24. decembra 2013. godine, podnošenjem predloga za izvršenje, da je predlog za izvršenje usvojen rešenjem o izvršenju Trećeg osnovnog suda I. 46176/13 od 11. februara 2014. godine, te da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverilac nije ni u jednom delu naplatio svoja potraživanja; da je sud ceneći postupanje suda u ovom predmetu, kao i primenom merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, našao da je prigovor izvršnog poverioca - podnosioca radi ubrzanja postupka osnovan, zbog čega je doneo odluku kao u izreci rešenja.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe kojom je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 46176/13, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-5551/ 2011 od 20 juna 2013. godine ). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Trećeg osnovnog suda u Beogradu I. 46176/13 od 11. februara 2014. godine i od 4. aprila 2014. godine , koji mu nisu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koja je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvari u predmetnom izvršnom postupku.

6. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na imovinu i na naknadu materijalne štete, dovoljna mera da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnosiocu ustavne žalbe. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio zahtev za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti