Odbacivanje ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge o povredi prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu jer ne sadrži ustavnopravne razloge o povredi Ustavom zajemčenih prava. Podnosilac osporava utvrđeno činjenično stanje i primenu prava od strane redovnih sudova, što nije u nadležnosti Ustavnog suda koji ne postupa kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-825/2008
10.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bogoljuba Radivojevića iz Raške, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Bogoljuba Radivojevića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 422/08 od 16. maja 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1303/06 od 25. avgusta 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bogoljub Radivojević iz Raške je 16. jula 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 422/08 od 16. maja 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1303/06 od 25. avgusta 2006. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na mirno uživanje svojine iz člana 58. stav 1. Ustava.
Podnosilac ustavne žalbe osporava navedena rešenja zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. U ustavnoj žalbi detaljno analizira utvrđeno činjenično stanje i navodi „da su sudovi u parničnom postupku učinili bitnu povredu postupka, nepotpuno i pogrešno utvrdili relevantno činjenično stanje, da po izvedenim dokazima nisu utvrdili relevantne činjenice, a potom meritorno odlučili". Traži od Ustavnog suda „da poništi osporena akta i da predmet vrati Opštinskom sudu na ponovni postupak".
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima se zasniva tvrdnja o povredi Ustavom zajemčenih prava, odnosno o povredi odredaba Ustava koje su u žalbi navedene, već podnosilac ustavne žalbe osporava ocenu dokaza od strane navedenih sudova, utvrđeno činjenično stanje, kao i primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje i, u suštini, predlaže da Ustavni sud postupa kao instancioni sud tako što će ispitati zakonitost osporenih odluka redovnih sudova.
Ustavni sud nalazi da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje jedino da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.
Imajući u vidu navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da ocenjuje dokaze predložene ili izvedene u sudskom postupku, niti da preispituje pravilnost zaključaka redovnih sudova o pojedinim izvedenim dokazima ili o neprihvatanju predloženih dokaza, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Dakle, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan, kao i da li su osporenim aktima podnosiocu ustavne žalbe povređena ili uskraćena neka druga ustavna prava na koja se pozvao. Po oceni Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca ustavne žalbe da su mu povređena Ustavom zajemčena prava. Naime, u ustavnoj žalbi podnosilac je izneo sopstvene zaključke o činjeničnom stanju utvrđenom u sudskom postupku, za koje smatra da je pogrešno, ali nije naveo razloge koji bi, po oceni Ustavnog suda, ukazivali na to da su sudovi osporene akte doneli bez odgovarajućeg obrazloženja, ili proizvoljno odlučujući i zloupotrebljavajući dokaze na štetu podnosioca ustavne žalbe u smislu prava na pravično suđenje. Dakle, podnosilac ustavne žalbe nije naveo ni jedan argument koji bi bio potkrepljen dokazima da je u sprovedenom postupku došlo do povrede nekog njegovog Ustavom zajemčenog prava.
Polazeći od toga da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava i sloboda podnosioca, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge o povredi prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti