Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu u delu kojim se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog dugog trajanja parničnog postupka. Pravično zadovoljenje se ostvaruje objavljivanjem odluke. Ostatak žalbe se odbacuje zbog neiscrpljenosti pravnog sredstva revizije.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Svetlane Nikolajević iz Mladenovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. novembra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Svetlane Nikolajević i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 4842/03 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Svetlana Nikolajević iz Mladenovca je 1. juna 2009. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 10262/08 od 13. marta 2009. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 3, 22, 32, 59. i 86. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud "privremeno obustavi osporenu presudu", te donese odluku kojom će utvrditi da je podnositeljka ustavne žalbe suvlasnik na predmetnom stanu i time omogućiti da se ona kao suvlasnik uknjiži u zemljišne knjige, kao i da zabrani tuženom da predmetni stan na bilo koji način otuđi.

Podnositeljka je, postupajući po nalogu Suda, dostavila uređenu i dopunjenu ustavnu žalbu 14. decembra 2009. godine, u kojoj je navela da joj je u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 4842/03 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pravo na nepovredivost stana iz člana 40. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu, kao i da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4842/03 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 28. oktobra 2002. godine podnela tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog Obrada Blagojevića iz Vlaške, radi utvrđenja da je suvlasnik stana opisanog u tužbi.

Drugi opštinski sud u Beogradu je dopisom P. 5639/02 od 8. novembra 2002. godine naložio tužilji - ovde podnositeljki ustavne žalbe da uredi tužbu, pod pretnjom odbačaja tužbe ukoliko u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda. Podnositeljka je 19. novembra 2002. godine postupila po nalogu suda.

Drugi opštinski sud u Beogradu je rešenjem P. 5639/02 od 21. novembra 2002. godine odbacio tužbu kao nerazumljivu.

Protiv prvostepenog rešenja podnositeljka ustavne žalbe je 6. februara 2003. godine podnela žalbu, koja je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 7521/03 od 30. juna 2003. godine uvažena, ukinuto je rešenje Drugog opštinskog suda u P. 5639/02 od 21. novembra 2002. godine i predmet vraćen tom sudu na dalji postupak. Spisi predmeta su primljeni u prvostepenom sudu 14. jula 2003. godine.

Drugi opštinski sud u Beogradu je pripremno ročište održao 17. novembra 2003. godine. Na prvom ročištu za glavnu raspravu održanom 4. februara 2004. godine podnositeljka ustavne žalbe je opredelila vrednost predmeta spora na 300.001,00 dinara.

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4842/03 od 12. maja 2008. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je tražila da se utvrdi da je suvlasnik dvosobnog stana u prizemlju stambene zgrade u Beogradu, Ulica Borska 56 i to 17,22% od ukupne površine i vrednosti stana, što je tuženi dužan da trpi, te da se ovlasti tužilja da se uknjiži u zemljišnim knjigama kao suvlasnik po osnovu ove presude, bez saglasnosti tuženog, i obavezana je tužilja da tuženom plati troškove parničnog postupka. Do donošenja prvostepene presude, Drugi opštinski sud u Beogradu je zakazao osam ročišta za glavnu raspravu od kojih je pet ročišta održano (dva ročišta su odložena zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a jedno ročište je odloženo radi pribavljanja spisa).

Podnositeljka ustavne žalbe je 2. juna 2008. godine podnela žalbu protiv prvostepene presude. Postupajući po žalbi, Okružni sud u Beogradu je doneo presudu Gž. 10262/08 od 13. marta 2009. godine, kojom je žalba odbijena kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da je stan nepovrediv (član 40. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi, počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog trajanja postupka uzme u obzir celokupan period trajanja osporenog sudskog postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe podnela tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu 28. oktobra 2002. godine, a da je predmetni postupak pravnosnažno okončan donošenjem presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 10262/08 od 13. marta 2009. godine.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da sudski postupak nije okončan u razumnom roku. I pored ove konstatacije, Sud je kod ocene navoda podnositelje ustavne žalbe pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom konkretnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom slučaju, ponašanje same podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti, konkretno sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe su osnovni činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja parničnog sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe nije bilo izuzetno složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi zahtevala posebno obiman i dugotrajan dokazni postupak. U pogledu ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da nije bitno doprinela dužini trajanja osporenog sudskog postupka, već se uredno odazivala na ročišta za glavnu raspravu. Može se zaključiti da je podnositeljka ustavne žalbe u određenoj meri doprinela dužini trajanja osporenog parničnog postupka time što joj je sud u više navrata morao nalagati preciziranje tužbenog zahteva, kako bi se obezbedili uslovi da se po podnetoj tužbi vodi parnica, ali da vreme koje je proteklo zbog preciziranja tužbenog zahteva nije bitno uticalo na ukupno trajanje postupka.

Ispitujući postupanje sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da je dugom trajanju postupka doprinelo postupanje Drugog opštinskog suda u Beogradu. Naime, taj sud je najpre rešenjem od 21. novembra 2002. godine odbacio tužbu kao nerazumljivu, da bi, nakon što je rešenjem drugostepenog suda ovo rešenje ukinuto sa obrazloženjem da je tužba dovoljno jasna i potpuna da bi se po njoj moglo postupati, i spisi predmeta vraćeni 14. jula 2003. godine na dalji postupak, prvostepeni sud zakazao pripremno ročište tek 17. novembra 2003. godine, odnosno nakon četiri meseca od dana vraćanja spisa u sud. U daljem postupku, Drugi opštinski sud u Beogradu je do donošenja presude 12. maja 2008. godine zakazao samo osam ročišta za glavnu raspravu, od kojih je pet ročišta održano, dok dva ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Takođe, na ročištu održanom 6. aprila 2004. godine, sud je doneo rešenje da se zatraže određeni spisi predmeta od Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, te je, zbog nedostavljanja istih, i ponovljenih obraćanja Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, sledeće ročište zakazano tek za 22. novembar 2005. godine, dakle godinu dana i sedam meseci od poslednjeg održanog ročišta. Pored toga, sledeće ročište je održano tek 2. aprila 2007. godine, jer u ovom periodu tri zakazana ročišta nisu održana.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, koje, kao element prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, garantuje strankama zaštitu od neopravdanih odlaganja i odugovlačenja postupka, a donetim sudskim odlukama obezbeđuje autoritet i delotvornost.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 4842/03 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu usvojio i odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari objavljivanjem odluke Suda u "Službenom glasniku Republike Srbije", imajući u vidu da podnositeljka u ustavnoj žalbi nije postavila zahtev za naknadu štete.

6. U pogledu navoda podnositeljke ustavne žalbe da su joj presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 10262/08 od 13. marta 2009. godine povređena ostala prava naznačena u ustavnoj žalbi, Ustavni sud konstatuje sledeće:

Odredbom člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbama člana 382. Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 72/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93 i 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme pokretanja postupka, bilo je propisano: da protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, u svim sporovima stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (stav 1.); da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi 300.000 novih dinara (stav 2.); da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi 300.000 novih dinara (stav 3.).

Imajući u vidu da je na ročištu održanom 4. februara 2004. godine podnositeljka ustavne žalbe opredelila vrednost predmeta spora na 300.001,00 dinara, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka pre podnošenja ustavne žalbe nije iscrpla poslednje propisano pravno sredstvo, odnosno nije podnela reviziju protiv osporene drugostepene presude. S obzirom na izneto, Sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti