Odbijanje ustavne žalbe zbog insolventnosti izvršnog dužnika kao objektivne okolnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Insolventnost izvršnog dužnika i nemogućnost pronalaženja imovine za izvršenje predstavljaju objektivne okolnosti koje se ne mogu staviti na teret sudovima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. P, Z. A. i V. V, svih iz Majura, M. Ž. iz Šapca i M. D. iz Orašja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba G. P, Z . A , V . V, M . Ž . i M . D . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupcima koji su vo đeni pred Osnovnim sud om u Šapcu u predmetima I. 1840/10(2009) i I. 1688/10 i pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu St. 113/11, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. P, Z . A . i V . V, svi iz Majura, M . Ž . iz Šapca i M . D . iz Orašja izjavili su, 26. oktobra 2012. godine, preko punomoćnika D. B , advokata iz Šapca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije , u izvršnim postupcima vođenim pred Opštinskim sudom u Šapcu u predmetima I. 1099/09, I. 1100/09, I. 1101/09, I. 1101/09 i I. 1474/09, i u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu St. 113/11.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su postupci izvršenja trajali više od dve godine, a da izvršni sud nijednu konkretnu radnju usmerenu ka sprovođenju izvršenja nije preduzeo; da je krajem 2011. godine nad izvršnim dužnikom pokrenut stečajni postupak, koji je nekoliko meseci kasnije zaključen, jer je utvrđeno da je imovina izvršnog dužnika manja od troškova stečajnog postupka; da kako podnosioci ustavne žalbe svoja potraživanja utvrđena izvršnim rešenjima nisu namirili, to smatraju da im je, pored prava na suđenje u razumnom roku, povređeno i pravo na mirno uživanje imovine. Predložili su da Ustavni sud obaveže Republiku Srbiju da svakom od njih isplati iznos od po 300.000 dinara po osnovu nematerijalne štete, kao i da im isplati sume dosuđenje rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Šapcu, kao i advokatske troškove za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , kao i spise predmeta Osnovnog suda u Šapcu I. 1840/10(2009) i I. 1688/10 i Privrednog sud a u Valjevu St. 113/11 , te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

M. Ž, o vde podnosilac ustavne žalbe , kao izvršni poverilac, podneo je 14. avgusta 2009. godine Opštinskom sudu u Šapcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje popisom , procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika Preduzeća „ W.“ d.o.o. C, a na osnovu izvršne isprave – rešenja Ministarstva rada i socijalne politike broj 383-117-00850/2009-4 od 19. marta 2009. godine i broj 383-117-1232/2009-04 od 13. maja 2009. godine. Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud je 18. avgusta 2009. godine doneo rešenje I. 1099/09, kojim je, u stavu prvom izreke, odredio predloženo izvršenje – popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari bliže određenih tim stavom izreke, dok je u stavu drugom izreke odbio kao neosnovan zahtev izvršnog poverioca da se odredi izvršenje u pogledu zakonske zatezne kamate.

Sudski izvršitelj je 2. oktobra 200 9. godine bezuspešno pokušao da sprovede izvršenje na adresi izvršnog dužnika, ali je u zapisniku konstatovano da je iz razgovora sa D. T. utvrđeno da je dužnik preseljen, te da mu nije dozvoljen ulazak u službene prostorije. Iz zapisnika sudskog izvršitelja od 22. oktobra 2009. godine proizlazi da je punomoćnik izvršnog dužnika primio rešenje o izvršenju I. 1099/09 od 18. avgusta 2009. godine.

Izvršni dužnik je 26. oktobra 2009. godine izjavio žalbu protiv rešenja o izvršenju, a istoga dana treće lice „W-D.“ d.o.o. Š. je izjavilo prigovor protiv istog rešenja, navodeći da su stvari na kojima se ima sprovesti izvršenje u vlasništvu tog trećeg lica.

Izvršni poverilac je 5. novembra 2009. godine dostavio sudu odgovore na žalbu izvršnog dužnika i prigovor trećeg lica. Pred Opštinskim sudom 3. decembra 2009. godine održano je ročište.

Opštinski sud je rešenjem I. 1099/09 od 11. novembra 2009. godine izvršio spajanje predmeta I. 1100/09, I. 1101/09 i I. 1102/09 predmetu I. 1099/09, radi sprovođenja jedinstvenog izvršnog postupka.

Okružni sud u Šapcu je doneo rešenje Gž. 2141/09 od 8. decembra 2009. godine kojim je ukinuo rešenje Opštinskog suda I. 1099/09 od 18. avgusta 2009. godine u stavu prvom izreke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

V. V, ovde podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 14. avgusta 2009. godine Opštinskom sudu predlog za izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika Preduzeća „ W.“ d.o.o. C, a na osnovu izvršnih isprava – rešenja Ministarstva rada i socijalne politike broj 383-117-00850/2009-4 od 19. marta 2009. godine i broj 383-117-1105/2009-04 od 13. maja 2009. godine. Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud je 18. avgusta 2009. godine doneo rešenje I. 1100/09, kojim je, u stavu prvom izreke , odredio predloženo izvršenje – popisom , procenom i prodajom pokretnih stvari bliže određenih tim stavom izreke , dok je u stavu drug om izreke odbio kao neosnovan zahtev izvršnog poverioca da se odredi izvršenje u pogledu zakonske zatezne kamate.

Sudski izvršitelj je 2. oktobra 2009. godine bezuspešno pokušao da sprovede izvršenje na adresi izvršnog dužnika, ali je u zapisniku konstatovano da je iz razgovora sa D. T. utvrđeno da je dužnik preseljen, te da mu nije dozvo ljen ulazak u službene prostorije. Iz zapisnika sudskog izvršitelja od 22. oktobra 2009. godine proizlazi da je punomoćnik izvršnog dužnika primio rešenje o izvršenju I. 1100/09 od 18. avgusta 2009. godine.

Izvršni dužnik je 26. oktobra 2009. godine izjavio žalbu protiv rešenja o izvršenju, a istoga dana treće lice „W-D.“ d.o.o. Š. je izjavilo prigovor protiv istog rešenja navodeći da su stvari na kojima se ima sprovesti izvršenje u vlasništvu tog trećeg lica.

Izvršni poverilac je 5. novembra 2009. godine dostavio sudu odgovore na žalbu izvršnog dužnika i prigovor trećeg lica.

G. P , ovde podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 14. avgusta 2009. godine Opštinskom sudu predlog za izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika Preduzeća „ W.“ d.o.o. C, a na osnovu izvršn ih isprav a – rešenja Ministarstva rada i socijalne politike broj 383-117-00850/2009-4 od 19. marta 2009. godine i broj 383-117-1231/2009-04 od 12. maja 2009. godine. Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud je 18. avgusta 2009. godine doneo rešenje I. 1101/09, kojim je, u stavu prvom izreke , odredio predloženo izvršenje – popisom , procenom i prodajom pokretnih stvari bliže određenih tim stavom izreke , dok je, u stavu drugom izreke , odbio kao neosnovan zahtev izvršnog poverioca da se odredi izvršenje u pogledu zakonske zatezne kamate.

Sudski izvršitelj je 2. oktobra 2009. godine bezuspešno pokušao da sprovede izvršenje na adresi izvršnog dužnika, ali je u zapisniku konstatovano da je iz razgovora sa D. T. utvrđeno da je dužnik preseljen, te da mu nije dozvo ljen ulazak u službene prostorije. Iz zapisnika sudskog izvršitelja od 22. oktobra 2009. godine proizlazi da je punomoćnik izvršnog dužnika primio rešenje o izvršenju I. 1101/09 od 18. avgusta 2009. godine.

Izvršni poverilac je 5. novembra 2009. godine dostavio sudu odgovore na žalbu izvršnog dužnika i prigovor trećeg lica.

Z. A , ovde podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 14. avgusta 2009. godine Opštinskom sudu predlog za izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika Preduzeća „ W.“ d.o.o. C, a na osnovu izvršnih isprava – rešenja Ministarstva rada i socijalne politike broj 383-117-00850/2009-4 od 19. marta 2009. godine i broj 383-117-123 3/2009-04 od 13. maja 2009. godine. Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud je 18. avgusta 2009. godine doneo rešenje I. 1102/09, kojim je, u stavu prvom izreke , odredio predloženo izvršenje – popisom , procenom i prodajom pokretnih stvari bliže određenih tim stavom izreke , dok je, u stavu drug om izreke, odbi o kao neosnovan zahtev izvršnog poverioca da se odredi izvršenje u pogledu zakonske zatezne kamate.

Sudski izvršitelj je 2. oktobra 2009. godine bezuspešno pokušao da sprovede izvršenje na adresi izvršnog dužnika, ali je u zapisniku konstatovano da je iz razgovora sa D. T. utvrđeno da je dužnik preseljen, te da mu nije dozvo ljen ulazak u službene prostorije. Iz zapisnika sudskog izvršitelja od 22. oktobra 2009. godine proizlazi da je punomoćnik izvršnog dužnika primio rešenje o izvršenju I. 1102/09 od 18. avgusta 2009. godine.

Izvršni poverilac je 5. novembra 2009. godine dostavio sudu odgovor na žalbu izvršnog dužnika i prigovor trećeg lica.

U daljem toku postupka (nakon što su navedeni izvršni postupci - I. 1100/09, I. 1101/09 i I. 1102/09 na osnovu rešenja I. 1099/09 od 11. novembra 2009. godine spojeni predmetu I. 1099/09, radi sprovođenja jedinstvenog izvršnog postupka) pred sada Osnovnim sudom u Šapcu (u daljem tekstu: Osnovni sud), predmet je dobio novi broj I. 1840/10(2009), a ročišta zakazana za 11. mart i 25. mart 2010. godine su odložena, jer stranke nisu pristupile (punomoćnik izvršnih poveri laca je oba puta bio uredno pozvan). Ročište zakazano za 8. april 2010. godine je održano.

Sudski izvršitelj je 12. maja 2010. godine bezuspešno pokušao da sprovede izvršenje na adresi izvršnog dužnika u Š, dok je u zapisniku konstatovano - da je na licu mesta zate čen vlasnik lokala u kome je ranije bio izvršni dužnik, i koji je obavestio izvršitelja da se isti odselio na nepoznatu adresu, kao i da je lokal bio zaključan i ispražnjen od pokretnih stvari.

Sudski izvršitelj je 13. maja 2010. godine pokušao da sprovede izvršenje na drugoj adresi u C, ali takođe bez uspeha.

Zaključkom Osnovnog suda I. 1840/10(2009) od 31. avgusta 2010. godine obavešten je punomoćnik izvršnih poverilac a da je pokušaj popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika ostao bez uspeha, pa mu je naloženo da u roku od tri meseca od dana prijema tog zaključka predloži da se ponovo sprovede popis, te da ukoliko to ne učini , sud će obustaviti izvršenje.

Osnovni sud je doneo rešenje I. 1840/10(2009) od 23. decembra 2010. godine, kojim je obustavio postupak izvršenja i ukinuo sve sprovedene radnje, jer izvršni poveri oci ni su u ostavljenom roku predložili da se ponovo sprovede popis pokretnih stvari.

M. D , ovde podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 5. novembra 2009. godine Opštinskom sudu predlog za pristupanje izvršnom postupku I. 1099/09, ujedno podnoseći i predlog za izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika Preduzeća „ W.“ d.o.o. C, a na osnovu izvršnih isprava – rešenja Ministarstva rada i socijalne politike broj 383-117-00850/2009-4 od 19. marta 2009. godine i broj 383-117-123 1/2009-04 od 12. maja 2009. godine. Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud je 10. novembra 2009. godine doneo rešenje I. 1 474/09, kojim je u stavu prvom izreke odredio predloženo izvršenje – popisom , procenom i prodajom pokretnih stvari bliže određenih tim stavom izreke ; stavom drugim izreke zabranjeno je izvršnom dužniku da raspolaže popisanim stvarima pod pretnjom krivičnopravnih posledica; stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev izvršnog poverioca da se odredi izvršenje u pogledu zakonske zatezne kamate; stavom četvrtim odbijen je kao neosnovan predlog izvršnog poverioca za dozvolu pristupanju izvršnom postupku I. 1099/09.

Sudski izvršitelj je 17. avgusta 20 10. godine bezuspešno pokušao da sprovede izvršenje (novi broj predmeta Osnovnog suda I. 1688/10) na adresi izvršnog dužnika, a u zapisniku je konstatovano da izvršni dužnik nije zatečen na navedenoj adresi, da je kapija zaključana, kao i da preduzeće ne radi.

Osnovni sud je 28. oktobra 2010. godine uputio dopis Agenciji za privredne registre tražeći podatke o tome da li je izvršni dužnik i dalje aktivno privredno društvo. Agencija za privredne registre je 16. novembra 2010. godine odgovorila na zahtev suda.

Sudski izvršitelj je 10 . novembra 201 1. godine ponovo bezuspešno pokušao da sprovede izvršenje na adresi izvršnog dužnika, a u zapisniku je konstatovano da izvršni dužnik nije zatečen na navedenoj adresi, dok je vlasnik poslovnog prostora obavestio izvršitelja da navedeno preduzeće više ne radi.

Rešenjem Osnovnog suda I. 1688/10 od 17. maja 2012. godine obustavljen je postupak izvršenja određen rešenjem Opštinskog suda I. 1474/09 od 10. novembra 2009. godine i ukinute su sve sprovedene radnje, zbog otvaranja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom.

Rešenjem Privrednog suda u Valjevu (u daljem tekstu: Privredni sud) St. 113/11 od 10. juna 2011. godine otvoren je postupak stečaja nad Preduzećem z. p, p. u. „W.“ d.o.o. Š, kojim su, pored ostalog, pozvani poverioci da u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u „Službenom glasniku Republike Srbije“, prijave svoja potraživanja.

Rešenjem Privrednog suda St. 113/11 od 12. septembra 2011. godine je određeno da se stečajni postupak sprovede bankrotstvom. Ispitno ročište je održano 13. oktobra 2011. godine, dok je dopunsko ispitno ročište održano 1. decembra 2011. godine na kome je usvojena konačna lista priznatih i osporenih potraživanja razlučnih i stečajnih poverilaca. Sva prijavljena potraživanja ovde podnosilaca ustavne žalbe, sada stečajnih poverilaca, priznata su od strane stečajnog upravnika. Drugo dopunsko ispitno ročište je održano 10. januara 2012. godine.

U avgustu 2012. godine oglašena je prodaja dela imovine stečajnog dužnika i to udela u preduzeću „W-D.“ d.o.o. Š, a stečajni upravnik je dopisom od 28. avgusta 2012. godine obavestio sud da je navedena prodaja uspešno obavljena. Stečajni upravnik je 12. septembra 2012. godine dostavio sudu završni račun stečajnog dužnika sa predlogom da se zaključi stečajni postupak. U obrazloženju je, pored ostalog, navedeno da je jedina imovina koja je prodata , odnosno unovčena, bio udeo stečajnog dužnika u preduzeću „W-D.“ d.o.o. Š, koji je prodat za iznos od 215.500 dinara.

Rešenjem Privrednog suda St. 113/11 od 21. septembra 2012. godine utvrđeno je da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa je zaključen stečajni postupak otvoren rešenjem St. 113/11 od 10. juna 2011. godine. Stečajni dužnik je 26. novembra 2012. godine brisan iz registra Agencije za privredne registre.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede ustavnom žalbom ukazuje, je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (člana 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosioci ustavne žalbe poziva ju, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da su izvršni postup ci pokrenut i 14. avgusta, odnosno 5. novembra 2009. godine podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu, a da je 21. septembra 2012. godine okončan stečajni postupak vođen nad izvršnim dužnikom. Kako se u konkretnom slučaju, radi o potraživanjima podnosilaca koja su utvrđena pravnosnažnim rešenjima upravnih organa, čije je namirenje pokušano najpre u izvršnim postupcima, a zatim i u stečajnom postupku, Ustavni sud je zauzeo stanovište da se navedeni sudsk i postup ci moraju ceniti kao jedinstvena celina .

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da su navedeni postupci namirenja ukupno trajali tri godine i jedan mesec, a u odnosu na podnosioca M. D. nešto kraće od tri godine.

Međutim, bez obzira na činjenicu što je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kome ce u postupku odlučuje, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju, za navedeno trajanje postupka ni izvršni sud, niti stečajni sud ne mo gu snositi odgovornost.

Ovo stoga, što izvršni sudovi ni su na adresi sedišta izvršnog dužnika mogli prona ći bilo kakvu pokretnu imovinu podobnu za izvršenje, iako su više puta i to u kratkim vremenskim intervalima to pokušavali . Nakon što je Osnovni sud rešenjima I. 1840/10(2009) od 23. decembra 2010. godine i I. 1688/10 od 17. maja 2012. godine obustavio postupke izvršenja, podnosioci su svoja potraživanja utvrđena izvršnim ispravama prijavili u postupku stečaja izvršnog dužnika, koja su im u tom postupku priznata, ali oni ipak nisu uspeli da ih naplate, jer je utvrđeno da je imovina dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa je stečajni postupak zaključen. Dakle, Ustavni sud smatra da navedene činjenic e jasno ukazuju na insolventnost izvršnog dužnika, te da stoga predstavlja ju objektivn e okolnost i koj e se ne mo gu staviti na teret niti izvršnim sudovima, niti stečajnom sudu, zbog čega u krajnjem ishodu ne može biti ni njihove odgovornosti za trogodišnje trajanje navedenih postup aka.

S obzirom na izloženo, ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da, u konkretnom slučaju , nije povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na imovinu, Ustavni sud, i u ovoj odluci, ukazuje da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom odlukom sudskog ili drugog državnog organa ulazi u imovinu poverioca , kao i da nesprovođenje izvršenja takve odluke, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine). S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i da je Evropski sud za ljudska prava u presudama u predmetima „Vlahović protiv Srbije“ , od 16. decembra 2008. godine i „Kačapor i drugi protiv Srbije“ , od 15. januara 2008. godine izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Međutim, odgovornost države za nesprovođenje izvršenja postoji, pre svega, u onim slučajevima kada je dužnik društveno/državno preduzeće (videti Odluku „Marinković protiv Srbije“, broj 5353/11 od 29. januara 2013. godine). Kako u konkretnom slučaju, Ustavni sud nije našao da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, odnosno da postoji odgovornost sudova za odugovlačenje postupka, te kako se nije radilo o dužniku koji je društveno/državno preduzeće pod kontrolom države, već o privrednom društvu u potpunom vlasništvu fizičkog lica, to podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje , kao u drugom delu izreke.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog insolventnosti izvršnog dužnika kao objektivne okolnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti