Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešne primene pravila o litispendenciji

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da su sudovi proizvoljnom primenom procesnog prava povredili pravo na pravično suđenje. Odbačena je tužba u parnici koja je po zakonu ranije počela da teče, jer je sud pogrešno smatrao da je odlučujući momenat podnošenja tužbe, a ne njenog dostavljanja tuženom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća , i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jasminke Damjanović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jasminke Damjanović i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 10025/12 od 14. avgusta 2013. godine povređe no pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 10025/12 od 14. avgusta 2013. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 14182/12 od 24. avgusta 2012. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu štete.

4. Ova odluka ima pravno dejstvo i prema licu koje ni je podnelo ustavnu žalbu, a nalaz i se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosi teljka ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jasminka Damjanović iz Beograda, preko punomoćnika Gorana Belića, advokata iz Beograda, podnela je, 14. oktobra 2013. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 10025/12 od 14. avgusta 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu potvrđeno prvostepeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojim je odbačena tužba tužilaca, od kojih je jedan podnositeljka ustavne žalbe, kao nedozvoljena, a stavom dva izreke su obavezani tužioci da tuženima na ime troškova postupka solidarno isplate iznos iz izreke rešenja; da je sud, odlučujući o prigovoru litispendencije tuženih, bio u obavezi da utvrdi koja je parnica počela da teče ranije, a što je propustio da učini; da je na taj način Viši sud u Beogradu doneo nezakonito rešenje i povredio pravo podnositeljke na pravično suđenje. Kao primer zakonitog odlučivanja suda u ustavnoj žalbi se ukazuje na rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 11891/12 od 23. aprila 2013. godine, kojim je odlučeno o prigovoru litispendenicje u sporu između istih stranaka i u istoj stvari, a prilikom čijeg donošenja je nadležni sud utvrdio kada su parnice počele da teku. Podnositeljka predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu ustavnog prava, poništi osporeno rešnje i naloži Višem sudu u Beogradu da ponovo odluči o žalbi tužilaca, te da podnositeljki dosudi naknadu nematerijalne štete u visini 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i naknadu materijalne štete u visini troškova zastupanja od strane advokata koje je podnositeljka imala u postupcma koji su prethodili ustavnoj žalbi.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dostavljenu dokumentaciju i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 11891/12, P. 11907/12 i P. 14182/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Jasminka Damjanović - ovde podnositeljka ustavne žalbe i Igor Damjanović, oboje iz Beograda, podneli su 6. juna 2012. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženih Isidore Žebeljan i Borislava Čičovačkog, oboje iz Beograda, radi naknade štete u iznosu od 30.735 evra. Ova tužba je dva puta zavedena u sudu, pa su formirani predmeti P. 11891/12 i P. 11907/12.

U predmetu P. 11907/12, Prvi osnovni sud u Beogradu je 14. juna 2012. godine doneo rešenje da se tužba odbacuje, jer uz tužbu nije dostavljeno punomoćje za zastupanje tužilaca. Na ovo rešenje tužioci se nisu žalili, već su 6. jula 2012. godine ponovo podneli istu tužbu, koja je zavedena pod brojem P. 14182/12.

U predmetu P. 14182/12, prvostepeni sud je dostavio tužbu tuženima 24. jula 2012. godine, a 24. avgusta 2012. godine je doneo rešenje P. 14182/12 kojim je stavom prvim izreke odbacio tužbu tužilaca kao nedozvoljenu, a stavom drugim obavezao tužioce da tuženima na ime troškova postupka solidarno isplate iznos iz izreke rešenja. U obrazloženju rešenja se, pored ostalog, navodi: da je odlučujući o osnovanosti prigovora litispendencije koji su tuženi istakli u odgovoru na tužbu, sud našao da je isti osnovan; da je uvidom u spis P. 11891/12 sud utvrdio da je 6. juna 2012. godine podneta tužba, koja ima u potpunosti identičan sadržaj i sve potrebne elemente, kao i predmetna tužba tužilaca podneta 6. jula 2012. godine, a zavedena pod brojem P. 14182/12; da je imajući u vidu napred izloženo, sud primenom člana 203. stav 3. u vezi sa članom 294. stav 1. tačka 3) Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u prvom stavu izreke.

Viši sud u Beogradu je, osporenim rešenjem Gž. 10025/12 od 14. avgusta 2013. godine, odbio žalbu tužilaca kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog rešenja se, pored ostalog, navodi: da je pravilno po nalaženju ovog suda prvostepeni sud primenio odredbe čl. 203. i 294. Zakona o parničnom postupku kada je doneo pobijanu odluku, a razloge koje daje prvostepeni sud u svemu prihvata i ovaj sud, kao potpune i jasne; da je prvostepeni sud uvidom u spise predmeta P. 11891/12 utvrdio da je 6. juna 2012. godine podneta tužba koja je identičnog sadržaja sa ovom tužbom, te da je taj postupak u toku, a pokrenut pre ovog postupka, pa samim tim su bili ispunjeni sudovi iz člana 203. stav 3. Zakona o parničnom postupku za donošenje pobijene odluke.

Prvi osnovni sud u Beogradu je, rešenjem P. 11891/12 od 23. aprila 2013. godine, odbacio tužbu tužilaca podnetu 6. juna 2012. godine. U obrazloženju rešenja se, pored ostalog, navodi: da je ova parnica počela da teče 6. avgusta 2012. godine, kada je tuženima dostavljena tužba; da su tuženi u odgovoru na tužbu istakli prigovor listispendencije, navodeći da između istih stranaka po istom osnovu teče parnica po tužbi podnetoj 6. jula 2012. godine u predmetu P. 14182/12; da je odlučujući o osnovanosti istaknutog prigovora, sud našao da je isti osnovan; da je uvidom u spis predmeta P. 14182/12 sud utvrdio da u tom predmetu parnica teče po istom zahtevu, između istih stranaka, a da je ista počela ranije da teče, s obzirom na činjenicu da su tuženi tužbu tužioca primili 24. jula 2012. godine; da je imajući u vidu da u predmetima P. 11891/12 i P. 14182/12 teku parnice o istom zahtevu između istih stranaka, te da je prva počela da teče ona koja se vodi u predmetu P. 14182/12, sud na osnovu odredbe člana 203. stav 3. u vezi sa članom 294. stav 1. tačka 3) Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja. Rešavajući o žalbi tužilaca, Viši sud u Beogradu je potvrdio navedeno prvostepeno rešenje svojim rešenjem Gž. 8921/13 od 9. oktobra 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), odredbama člana 203, je propisano: da parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom (stav 1.); da u pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka, parnica počinje da teče od časa kad je o tom zahtevu obaveštena protivna stranka (stav 2.); da d ok parnica teče, ne može se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica među istim strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud će tužbu da odbaci (stav 3.); da a ko je u parnici koja je kasnije počela da teče presuda postala pravnosnažna, sud će da odbaci tužbu u parnici koja je ranije počela da teče (stav 4.); da će s ud u toku celog postupka da pazi da li je u toku druga parnica o istom zahtevu među istim strankama (stav 5.). Odredbama člana 291. tačka 3) Zakona je propisano da s ud, po prethodnom ispitivanju tužbe , donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da o istom zahtevu već teče parnica.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada iz okolnosti konkretnog slučaja i navoda i razloga ustavne žalbe proizlazi da je primena merodavnog materijalnog, odnosn o procesnog prava bila očigledno proizvoljna ili arbitrerna, što je dovelo do povrede prava na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je usvojen prigovor litispendencije tuženih i tužba odbačena kao nedozvoljena. Pri tome, Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo navedenu odluku polazeći od utvrđenih datuma podnošenja tužbi u predmetima P. 14182/12 i P. 11891/12, prema kojima je cenio početak toka parnice u njima. Ovakvo pravno stanovište, po oceni Ustavnog suda, ne može predstavljati ustavnopravno prihvatljivo tumačenje relevantnih odredbi merodavnog procesnog prava. Naime, članom 203. stav 1. ZPP je izričito propisano da parnica počinje teći dostavljanjem tužbe tuženom, od kog datuma je bilo potrebno ceniti i početak toka parnice u navedenim predmetima, u kojima je nadležni sud utvrdio da se parnice vode u pogledu istog tužbenog zahteva. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, osporeno rešenje doneto proizvoljnom primenom procesnog prava. Kako iz napred iznetih činjenica proizlazi da je tužba u predmetu P. 14182/12 dostavljena tuženima 24. jula 2012. godine, a da im je tužba u predmetu P. 11891/12 dostavljena 6. avgusta 2012. godine, to je osporenim rešenjem u kome je odbačena tužba u predmetu P. 14182/12, povređeno i pravo podnositeljke na pristup sudu u cilju ostvarenja zaštite prava, kao jedan od elemenata prava na pravično suđenje, jer je odbačena tužba u parnici koja je prva počela da teče, a zatim je nadležni sud, rešenjem P. 11891/12 od 23. aprila 2013. godine, koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Beogradu, odbacio i tužbu u parnici P. 11891/12, koja je počela kasnije da teče.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 10025/12 od 14. avgusta 2013. godine povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja i određivanjem da u ponovnom postupku Viši sud u Beogradu donese novu odluku o žalbi tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 14182/12 od 24. avgusta 2012. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Prilikom odlučivanja o zahtevu podnositeljke za naknadu štete, Ustavni sud je imao u vidu da je poništio osporeno rešenje i odredio pono vno odlučivanje o žalbi tužilaca protiv prvostepenog rešenja i da u ponovnom postupku može doći do otklanjanja utvrđene povrede prava podnositeljke, zbog čega je ocenio da nema Ustavom i Z akonom o Ustavnom sudu utvrđenih pretpostavki za odlučivanje o ovom zahtevu, te je, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zahtev odbacio, kao u tački 3. izreke.

8. S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio postojanje povrede Ustavom zajamčenog prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, a da se u istoj pravnoj situaciji nalazi i drugi tužilac u predmetnom parničnom postupku koji nije podneo ustavnu žalbu, Ustavni sud je, saglasno odredb ama člana 87. i člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da ova odluka ima pravno dejstvo i prema tom licu, kao u tački 4. izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić