Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o nedozvoljenosti revizije o troškovima

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, nalazeći da je Vrhovni kasacioni sud ustavnopravno prihvatljivo odbacio reviziju podnosioca izjavljenu samo protiv odluke o troškovima postupka. Troškovi predstavljaju sporedno potraživanje i ne mogu biti samostalan predmet revizije, što nije proizvoljno tumačenje prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mileta Miškova iz Bačke Palanke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mileta Miškova izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3527/10 od 22. decembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mile Miškov iz Bačke Palanke je 19. februara 2011. godine, preko punomoćnika Sonje Hadži-Borjanović, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3527/10 od 22. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na naknadu štete, zajemčenih odredbama čl. 36. i 35. stav 2. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je ''protiv dela odluke drugostepenog Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2922/10 stav 2. izjavio žalbu'', smatrajući da drugostepeni sud nije mogao dosuditi troškove drugostepenog postupka tuženom, ali da Vrhovni kasacioni sud tu žalbu pogrešno smatra revizijom, kad navodi ''da je iz obrazloženja žalbe zaključio da se radi o reviziji.'' Po mišljenju podnosioca, ovakav zaključak je netačan, jer odluka o troškovima drugostepenog postupka je prvostepena odluka Apelacionog suda i protiv nje se, po njegovom mišljenju, jedino može izjaviti žalba, a ne revizija.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima će se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava ili sloboda, potkrepiti tvrdnje o njihovoj povredi ili ugrožavanju. Samim tim, formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava, bez navođenja ustavnopravnih razloga i njihovog činjeničnog utemeljenja, ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se pred Osnovnim sudom u Novom Sadu vodio parnični postupak po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv JP ''Zavod za izgradnju grada Novi Sad'', uz učešće DDOR Novi Sad A.D. iz Novog Sada kao umešača na strani tuženog, radi naknade štete.

Odlučujući o žalbama svih učesnika u postupku, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 2922/10 od 16. jula 2010. godine, u prvom stavu izreke, odbio žalbu tužioca i potvrdio presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 8585/07 od 10. februara 2009. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P. 8585/07 od 23.marta 2009. godine u pobijanom odbijajućem delu, a žalbu tuženog i žalbu umešača delimično usvojio i preinačio prvostepenu presudu u delu u kojem je usvojen tužbeni zahtev i u delu odluke o troškovima, te su tužiocu dosuđeni smanjeni iznosi naknade nematerijalne štete, kako je bliže označeno izrekom presude, dok je preko dosuđenih preinačenih iznosa odbijen tužbeni zahtev, i u preostalom pobijanom usvajajućem a nepreinačenom delu žalbe tuženog i umešača su odbijene. Stavom drugim izreke drugostepene presude obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 11.400,00 dinara, u roku od 15 dana.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3527/10 od 22. decembra 2010. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2922/10 od 16. jula 2010. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja se, između ostalog, navodi: da je protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2922/10 od 16. jula 2010. godine tužilac blagovremeno izjavio pravni lek koji je naslovio kao žalbu, ali iz čijeg obrazloženja proizlazi da se radi o reviziji; da se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje na ime naknade nematerijalne štete sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka; da izjavljenom revizijom tužilac pobija samo odluku o troškovima postupka kao sporednom potraživanju, pa revizija nije dozvoljena u smislu člana 29. Zakona o parničnom postupku.

4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da su osporenim rešenjem povređena ustavna prava podnosioca ustavne žalbe koja su u žalbi označena, već podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da ispita zakonitost osporenog rešenja, smatrajući da je revizijski sud bio dužan da odlučuje o ''žalbi'' izjavljenoj protiv odluke drugostepenog suda o troškovima žalbenog postupka.

Polazeći od navoda i razloga ustavne žalbe i okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je ocenio da oni nisu takve prirode da ukazuju na povredu ili ugrožavanje označenih ustavnih prava.

Odluka iz stava drugog izreke drugostepene presude o troškovima postupka zasnovana je, u konkretnom slučaju, na odredbi člana 161. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09), kojim se predviđa da, kad sud odbaci ili odbije pravni lek, odlučiće i o troškovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenog revizijskog rešenja, jer je podnosilac ustavne žalbe izjavio reviziju protiv drugostepene presude, i to protiv onog dela presude kojim je odlučeno o troškovima žalbenog postupka, dok su u obrazloženju rešenja navedeni razlozi zbog kojih revizija nije dozvoljena u ovom imovinsko-pravnom sporu, koje Ustavni sud ne smatra arbitrarnim.

Žalba je redovni pravni lek i može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu, a protiv pravnosnažnih presuda mogu se, pod određenim uslovima, izjaviti određena zakonom predviđena vanredna pravna sredstva.

Ustavni sud je ocenio da je Vrhovni kasacioni sud odlučio o izjavljenom pravnom leku, koji, s obzirom na vrednost predmeta spora, i vrednost pobijanog dela, nije dopušten, u smislu člana 29. stav 1. Zakona o parničnom postupku, prema kome je predviđeno da, kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u tom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kako je podnosilac pobijao samo odluku o troškovima postupka, koji predstavljaju sporedna potraživanja, osporenim rešenjem izjavljeni pravni lek odbačen je kao nedozvoljen. Ovakav zaključak Vrhovnog kasacionog suda je u svemu ustavnopravno prihvatljiv, pa nema mesta pozivanju podnosioca na povredu prava na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava, i prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava, koje podnosilac obrazlaže istim razlozima i navodima kojima ukazuje na povredu prava na pravično suđenje.

Ustavni sud je konstatovao da podnosilac nije pružio dokaze da su sudovi u identičnim činjeničnim i pravnim situacijama doneli drugačije odluke, niti da je u konkretnoj situaciji tuženom dato više prava nego što mu pripada, pa nema mesta pozivanju podnosioca na povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe iskoristio pravo na žalbu, a zatim i pravo na reviziju protiv drugostepene presude, nema ni povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, pri čemu Ustavni sud naglašava da se označenim ustavnim pravom, pre svega, garantuje dvostepenost u odlučivanju, a ne i povoljan ishod postupka po pravnom leku, ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova.

Kako u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, te imajući u vidu da se od Ustavnog suda traži ocena zakonitosti osporenog rešenja, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o nedozvoljenosti revizije o troškovima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti