Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku za izdržavanje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu maloletnog lica i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku radi naplate izdržavanja, koji traje skoro šest godina. Nalaže se hitno okončanje postupka. Deo žalbe vezan za krivični postupak se odbacuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8268/2012
27.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi maloletne A.V, čiji je zakonski zastupnik majka Divna Nikolić, obe iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba maloletne A.V. i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu I. 3708/07 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se ustavna žalba maloletne A.V. zbog povrede prava na suđenje u raumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu Kv. 274/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Divna Nikolić iz Niša obratila se Ustavnom sudu 25. oktobra 2012. godine, u ime svoje maloletne kćerke A.V, povodom postupaka koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Nišu protiv oca maloletnog deteta u vezi izdržavanja, bez označavanja Ustavom zajemčenog prava za koje smatra da je povređeno, s tim što je navela da otac deteta "nije platio nijednu alimentaciju".

2. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve elemente neophodne za postupanje Suda, propisane odredbama člana 85. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11 ), zbog čega je Ustavni sud dopisom Už–8268/2012 od 7. decembra 2012. godine, saglasno članu 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 , 27/08 i 76/11), naložio zakonskoj zastupnici maloletne podnositeljke da, u roku od 15 dana od prijema dopisa Suda, uredi ustavnu žalbu, uz upozorenje na posledice propuštanja da se postupi po datom nalogu.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda, zakonska zastupnica maloletne podnositeljke je, u podnesku od 21. decembra 2012. godine, navela da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede "prava na pravično suđenje u razumnom roku", dok je kao osporene akte označila presudu Osnovnog suda u Nišu Kv. 274/10 od 28. oktobra 2010. godine i rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 3708/07 od 26. decembra 2007. godine.

Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i dopune ustavne žalbe , Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu I. 3708/07 i pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu Kv. 274/10.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Nišu I. 3708/07 i dokumentaciju priloženu uz dopunu ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak I. 3708/07

Divna Nikolić je, u svojstvu izvršn og poveri oca, 16. jula 2007. godine podnela Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D. N, na osnovu izvršnih isprava - presuda Okružnog suda u Nišu P. 370/89 od 27. marta 1990. godine i Opštinskog suda u Nišu P. 323/03 od 10. marta 2003. godine, radi prinudne naplate novčanog potraživanja na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta A.V. Predloženo je da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Nišu je 20. jula 2007. godine naložio Divni Nikolić da u roku od tri dana uredi predlog za izvršenje u skladu sa izvršnim ispravama u pogledu označavanja izvršnog poverioca i zahteva za naplatu zatezne kamate na dosuđene iznose izdržavanja.

Postupajući po nalogu suda, Divna Nikolić je u podnesku od 8. avgusta 2007. godine kao izvršnog poverioca označila svoju maloletnu kćerku A.V, i uredila je predlog za izvršenje u delu kojim je tražena zakonska zatezna kamata.

Opštinski sud u Nišu je 14. septembra 2007. godine doneo rešenje I. 3708/07 kojim je odredio predloženo izvršenje. Navedeno rešenje uručeno je izvršnom dužniku 1. oktobra 2007. godine.

Na predlog izvršnog poverioca od 3. decembra 2007. godine, Opštinski sud u Nišu je rešenjem I. 3708/07 od 26. decembra promenio sredstvo izvršenja, tako što je odredio da se izvršenje sprovede zabranom na 1/2 zarade izvršnog dužnika koju ostvaruje u radnji "Stari hrast" u Brzom Brodu, Milentija Popovića 24, i isplatom na ruke zakonskoj zastupnici maloletnog poverioca. Istim rešenjem zabranjeno je pomenutoj radnji da izvršnom dužniku isplaćuje deo zarade na kome je određeno izvršenje i konstatovano je da je dostavljanjem ovog rešenja blagajni radnje "Stari hrast" sprovedena zabrana potraživanja. Ovo rešenje uručeno je dužniku 28. februara 2008. godine.

Naredbom od 18. jula 2008. godine naloženo je izvršnom poveriocu da u roku od osam dana dostavi tačnu adresu blagajne radnje u kojoj je izvršni poverilac zaposlen.

Izvršni poverilac je podneskom od 25. jula 2008. godine obavestio sud da se adresa blagajne radnje u kojoj je dužnik zaposlen nalazi "verovatno tamo gde je i navedeno u predlogu za promenu sredstva izvršenja", istovremeno predloživši da se, ukoliko dostava rešenja o izvršenju nije moguća preko te adrese, dostavljanje pokuša na adresu stanovanja vlasnika pomenute radnje, na kojoj stanuje i izvršni dužnik. Nakon prijema navedenog podneska, izvršni sud je 22. septembra i 27. oktobra 2008. godine ponovo pokušao da rešenje o promeni sredstva izvršenja uruči blagajni radnje u kojoj je dužnik zaposlen preko adrese Brzi Brod, Milentija Popovića 24. Sudski dostavljač je oba puta konstatovao da se radi o adresi na koju se pismena ne dostavljaju preko dostavljača, nakon čega je 16. marta 2009. godine data je naredba da se predmetno rešenje dostavi radnji na adresu koju je izvršni poverilac naveo u podnesku od 25. jula 2008. godine. Rešenje je uručeno radnji "Stari hrast" 23. marta 2009. godine, a 14. septembra 2009. godine predmet je arhiviran.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na postupak Kv. 274/10 – postupak za opozivanje uslovne osude osuđenom D.N.

Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Nišu K. 2067/08 od 12. maja 2009. godine okrivljeni D.N. oglašen je krivim za izvršenje krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju četiri meseca, koja se neće izvršiti ukoliko u roku od jedne godine po pravosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo i ukoliko u roku od dva meseca po pravosnažnosti presude, izmiri sve dospele obaveze na ime izdržavanja maloletne oštećene A.V. i ubuduće uredno plaća izdržavanje.

Osnovni sud u Nišu je, postupajući po predlogu Opštinskog javnog tužilaštva u Nišu, presudom Kv. 274/10 od 22. februara 2010. godine, opozvao uslovnu osudu izrečenu osuđenom D.N. napred navedenom presudom K. 2067/08 od 12. maja 2009. godine i odredio da se izrečena kazna zatvora izvrši po pravnosnažnosti ove presude.

Presuda kojom je opozvana uslovna osuda ukinuta je rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž1. 2139/10 od 28. oktobra 2010. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno , kao i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2. ); da će se, pored drugih slučajeva predviđenih ovim zakonom, izvršenje obustaviti po službenoj dužnosti kada je izvršna isprava pravosnažno, odnosno konačno, ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, kao i kada je potvrda o izvršnosti pravosnažno ukinuta, i da će sud po službenoj dužnosti obustaviti izvršenje ako se u toku izvršnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, utvrdi da je potraživanje prestalo usled propasti predmeta izvršenja, smrti odnosno prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika, prebijanja potraživanja i iz drugih zakonom određenih razloga (član 68. st. 1. i 2.); da se i zvršenje na potraživanju sprovodi zaplenom potraživanja i prenosom potraživanja radi naplate odnosno prenosom umesto isplate, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 158. stav 1.); da rešenjem o izvršenju na dužnikovom potraživanju sud zabranjuje dužniku izvršnog dužnika da potraživanje izmiri dužniku, a izvršnom dužniku da potraživanje naplati ili njime raspolaže u korist trećih lica ili svoga dužnika (plenidba potraživanja) (član 159.); da je prenos potraživanja sproveden kada se rešenje kojim se određuje prenos dostavi dužniku izvršnog dužnika (član 169.); da se rešenjem o izvršenju na zaradi, određuje plenidba na određenom delu zarade i nalaže se državnom organu, pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvršnom dužniku isplaćuje zaradu, da novčani iznos, za koji je određeno to izvršenje, isplati odnosno isplaćuje izvršnom poveriocu (član 182. stav 1.); da p otraživanje za koje nije propisano bezgotovinsko plaćanje, izvršni poverilac naplaćuje neposredno na blagajni na kojoj se izvršnom dužniku isplaćuje zarada (član 185. stav 1.)

Zakonikom o krivičnom postupku (Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/ 06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10 ) je propisano: da kad je u uslovnoj osudi određeno da će se kazna izvršiti ako osuđeni ne vrati imovinsku korist, ne naknadi štetu ili ne ispuni druge obaveze, a osuđeni u određenom roku nije ispunio te obaveze, sud koji je sudio u prvom stepenu sprovešće postupak za opozivanje uslovne osude na predlog ovlašćenog tužioca ili po službenoj dužnosti (član 521. stav 1.).

Odredbom člana 236. stav 4. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 65/03, 115/05, 4/06 i 50/06) bilo je propisano da je predmet upisnika I i Iv, završen kad je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno, a uz to se izvršenje sprovede ili izvršni poverilac odustane od zahteva ili se izvršenje obustavi, a kod izvršenja plenidbom sredstava na računu, kad blagajna primi rešenje , i kad bude ekspedovano rešenje kojim je odbijen predlog da se izvršenje dozvoli.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeni izvršni postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu I. 3708/07, Ustavni sud ističe da se prema dosadašnjoj praksi Suda, odredba člana 32. stav 1. Ustava primenjuje i na postupke u kojima se izvršava pravnosnažna sudska odluka.

Nadalje, Ustavni sud konstatuje da je bitna karakteristika izvršnog postupka njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, pri čemu se izvršni postupak smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim situacijama, do čega u konkretnom slučaju nije došlo. Naime, izvršni sud je, nakon što je dostavio rešenje o promeni sredstva izvršenja poslodavcu dužnika, predmet arhivirao, ne utvrdivši da li se izvršenje sprovodi isplatom potraživanja na ruke zakonskoj zastupnici maloletnog poverioca, kako je određeno u rešenju od 26. decembra 2007. godine. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da iz same činjenice da sud po službenoj dužnosti sprovodi izvršenje proizlazi njegova obaveza da sam utvrđuje da li je izvršenje sprovedeno od strane drugog organa, u ovom slučaju dužnikovog poslodavca, kome je povereno preduzimanje određenih radnji u cilju sprovođenja izvršenja, a ne da, nakon dostavljanja rešenja o izvršenju, bez obaveštenja da li se isto sprovodi, arhivira predmet. Pri tome Ustavni sud je imao u vidu da je odredbom člana 236. stav 4. tada važećeg Sudskog poslovnika bilo propisano da je predmet upisnika I i Iv završen, između ostalog, kada se izvršenje sprovede, a kod izvršenja plenidbom sredstava na računu, kad blagajna primi rešenje. Međutim, imajući u vidu da rešenjem I. 3708/07 od 26. decembra 2007. godine nije određena samo plenidba potraživanja u smislu člana 159. Zakona o izvršnom postupku, već i prenos radi naplate potraživanja, obavezivanjem dužnikovog poslodavca da zaplenjeni iznos isplaćuje na ruke zakonskoj zastupnici maloletnog poverioca, Ustavni sud nalazi da izvršni sud nije mogao da predmet arhivira , a da prethodno ne utvrdi da li se prenos potraživanja i sprovodi. Na ovakvo postupanje, po nalaženju Ustavnog suda, upravo ga obavezuje načelo oficijelnosti. Iz izloženog sledi, da osporeni izvršni postupak nije okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da predmetni izvršni postupak do sada traje nepunih šest godina, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca, trajanje izvršnog postupka nepunih šest godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Po oceni Ustavnog suda, sama činjenica da je rešenje od 26. decembra 2007. godine uručeno dužnikovom poslodavcu 23. septembra 2009. godine, pri čemu je u toku 2008. godine dva puta dostavljanje pokušano na adresu na koju se pismena ne dostavljaju preko sudskog dostavljača i pored toga što je zakonska zastupnica podnositeljke prethodno dostavila drugu adresu na koju je dostavljanje moglo da se izvrši, dovoljna je da se zaključi da odgovornost za dugo trajanje postupka snosi izvršni sud.

Pri tome, Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosi teljku ustavne žalbe bio od izuzetnog značaja, s obzirom na to da je tražena prinudna naplata potraživanja na ime izdržavanja, kao i da zakonska zastupnica podnositeljke ustavne žalbe nije doprine la dugom vremenskom trajanju izvrš nog postupka, niti je preduzimala proc esne radnje kojima bi odugovlačila postupak.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u dosadašnjem toku izvršnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu I. 3708/07, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Kako osporeni izvršni postupak još nije okončan, Ustavni sud je, krećući se u granicama postavljenog zahteva, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeni postupak za opozivanje uslovne osude koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu Kv. 274/10, Ustavni sud ukazuje na to da se u krivičnom postupku, pre svega, odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se tom licu stavljaju na teret, što znači i da se garancije prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku prvenstveno jemče okrivljenom licu.

Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje i na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je utvrdio da se pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , koje je sadržinski identično pravu iz člana 32. Ustava, može jemčiti i oštećenom kao tužiocu ili privatnom tužiocu, ali samo od trenutka kada je on istakao svoj imovinsko-pravni zahtev u krivičnom postupku ( videti odluku u predmetu Boris Stojanovski protiv BJR Makedonije, od 6. maja 2010. godine, aplikacija broj 41916/04, stav 40.).

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe istakla povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku za opozivanje uslovne osude licu o čijoj krivičnoj odgovornosti je prethodno odlučeno presudom Opštinskog suda u Nišu K. 2067/08 od 12. maja 2009. godine. Imajuću u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da se u osporenom postupku nije odlučivalo o „pravima i obavezama“ podnositeljke ustavne žalbe, te da stoga podnositeljka ne može isticati da joj je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u odnosu na osporeni krivičnim postupak odbacio kao nedopuštenu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje i rešio kao u tački 3. izreke .

8. Na osnovu izloženog i odredaba čl ana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku za izdržavanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti