Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu. Podnosiocima nisu isplaćena potraživanja utvrđena u stečajnom postupku protiv preduzeća sa društvenim kapitalom. Dosuđena im je naknada materijalne štete u visini nenamirenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8282/2015
02.03.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P . M . iz Radičevića i S . V . iz Bečeja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. marta 2017 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. M . i S . V . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Novom Sadu u predmetu St. 32/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz čl ana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja za svakog od njih utvrđenih u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/10, umanjenih za iznose koji su eventualno već isplaćeni po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. P . M . iz Radičevića i S . V . iz Bečeja podneli su Ustavnom sudu , 17. decembra 2012. godine, preko punomoćnika S . F, advokata iz Bečeja, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnim postupcima koji su vođeni pred Opštinskim sudom u Bečeju u predmetima P1. 56/09 (ranije predmet P1. 390/08) i P1. 156/08, a nakon toga u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/10. Podnosioci su istakli i zahtev za "naknadu štete zbog nezakonitog rada organa Republike Srbije", a u visini iznosa potraživanja koja su im priznata kao stečajnim poveriocima. Ustavna žalba je bila zavedena po brojem Už-9681/2012.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Po pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 155/15 od 20 . avgusta 2015. godine, kojim je odlučeno o zahtevu ovde podnosilaca ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, spisi predmeta su vraćeni Ustavnom sudu dopisom R4 St. 155/15 od 8. decembra 2015. godine, radi donošenja odluke o zahtevima podnosilaca za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, isti je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-8282/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe podneli su tokom 2007. godine tužbu Opštinskom sudu u Bečeju , radi naplate p otraživanja iz radnog odnosa i taj postupak je prekinut tokom 2009. godine jer je nad tuženim „F .“ a.d. iz Bečeja otvoren stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 40/09 od 15. oktobra 2009. godine.

Zaključkom Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/10 od 8. marta 2010. godine podnosiocima kao stečajnim poveriocima priznata su potraživanja, ali ista nisu izmirena.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 I. 155/15 od 20. avgusta 2015. godine usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, pa je utvrđeno da im je u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Privredni apelacioni sud je u ovom rešenju naveo da je rešenjem St. 32/10 od 3. februara 2010. godine proglašeno bankrotstvo stečajnog dužnika, da se pristupilo prodaji imovine, te da do tada iz unovčene imovine delimično namireni samo razlučni poverioci. Takođe, u rešenju je konstatovano da je za zahtev predlagača za naknadu materijalne štete nadležan Ustavni sud.

4. Razmatrajući navode ustavne žalbe u delu u kome su podnosioci ustavne žalbe zahtevali “naknadu štete“, iako se formalno nisu pozvali na povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da su se njihovi zahtevi odnosili na iznose potraživanja koja su im priznata kao stečajnim poveriocima zaključkom Privrednog sud a u Novom Sadu u predmetu St. 32/10, te stoga smatra da se njihovi zahtevi odnose na naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenih potraživanja iz radnog odnosa (videti Odluku Ustavnog suda Už-3990/2015 od 8. decembra 2016. godine) .

Polazeći od toga da je stečajni dužnik „F.“ a.d. iz Bečeja preduzeće koje je poslovalo sa pretežnim društvenim kapitalom, prema podacima Agencije za privredne registre, Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava dana 29. januara 2013. godine doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom. Navedeno podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Nakon toga, Evropski sud za ljudska prava je 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Republike Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama, pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja podnosilaca ustavne žalbe u stečajnom postupku, a protiv dužnika koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosioci ustavne žalbe imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, a koji im do sada nije isplaćen (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda Novom Sadu St. 32/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocima ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. stav Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koja su podnosioci pokušali na prinudan način da ostvare u predmetnom stečajnom postupku. Ustavni sud takođe ukazuje da je u predmetu Premović protiv Srbije (broj predstavke 61920/09) Evropski sud za ljudska prava izrazio stav da odgovorna država mora da obezbedi izvršenje pravnosnažnih domaćih presuda donetih u korist podnosioca predstavki, i to iz sopstvenih sredstava, u visini iznosa dosuđenih navedenim presudama, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose.

5. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti