Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao 13 godina i 9 meseci. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Saljbahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . C . iz Jagodine , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike S rbije, na sednici Veća održanoj 14. jula 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. C . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Jagodini u predmetu K. 24/10 (ranije pred Okružnim sudom u Jagodini u predmetu K. 89/00 ) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. C . iz Jagodine je , 12. novembra 2014. godine, preko punomoćnika S . R, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Jagodini u predmetu K. 24/10 (ranije pred Okružnim sudom u Jagodini u predmetu K. 89/00 ).

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava , a tražio je i naknadu nematerijalne štete, kao i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrdđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Višeg suda u Jagodini K. 24/10 , te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Istražni sudija Okružnog sudija u Jagodini doneo je 3. novembra 2000. godine rešenje Ki. 82/02 o sprovođenju istrage protiv četvoro okrivljen ih, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe M. C, zbog osnovane sumnje da su kao saizvršioci učinili krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi st. 4. i 1. KZ RS.

Istražni sudija Okružnog sudija u Jagodini doneo je 4. decembra 2000. godine rešenje Ki. 82/02 da se proširi istraga u pogledu novog okrivljenog i za nova krivična dela.

Okružno javno tužilaštvo u Jagodini je 22. decembra 2000. godine podnelo Okružnom sudu u Jagodini optužnicu Kt. 80/00 protiv pet okrivljenih, među kojima je i podnosilac M. C, kojima je stavljeno na teret da su kao saizvršioci učinili krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi st. 3. i 1. KZ RS i u vezi člana 22 KZ SRJ. Po ovoj optužnici je formiran predmet K. 89/00.

Okružni sud u Jagodini je naredbom K. 89/00 od 3. jula 2001. godine odredio veštačenje, na niz različitih okolnosti. Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka je dostavljen sudu januara 2002. godine.

U toku 2001. godine glavni pretres je zakazan 19 puta, pri čemu nije održan četiri puta (jednom zbog krivice podnosioca ustavne žalbe).

Dopunski nalazi sa mišljenjem veštaka su dostavljeni sudu 27. aprila i 20. decembra 2002. godine.

Okružni sud u Jagodini je naredbom K. 89/00 od 11. otktobra 2002. godine odredio drugo veštačenje. Nalaz sa mišljenjem je dostavljen sudu 23. decembra 2002. godine.

U toku 2002. godine glavni pretres je zakazan deset puta, pri čemu nije održan četiri puta.

Okružni sud u Jagodini je naredbom K. 89/00 od 16. aprila 2003. godine odredio treće veštačenje. Nalaz sa mišljenjem je dostavljen sudu 8. jula 2003. godine.

U toku 2003. godine glavni pretres je zakazan 12 puta, pri čemu nije održan četiri puta.

Okružni sud u Jagodini je presudom K. 89/00 od 24. septembra 2002. godine oslobodio od optužbe sve okrivljene.

Vrhovni sud Srbije je rešenjem Kž1. 535/04 od 29. septembra 2005. godine usvojio žalbu Okružnog javnog tužioca, te je ukinuo prvostepenu presudu, pri čemu je odredio da se novi glavni pretres održi pred novim većem. Spisi predmeta su vraćeni sudu 23. januara 2006. godine. Predmet je formiran pod novim brojem K. 19/06.

U toku 2006. godine glavni pretres je zakazan osam puta, pri čemu nijednom nije održan (jednom zbog krivice podnosioca ustavne žalbe).

Okružni sud u Jagodini je naredbom K. 19/06 od 29. marta 2007. godine odredio četvrto ( grafološko) veštačenje. Nalaz sa mišljenjem veštaka je dostavljen sudu 11. aprila 2007. godine.

Okružni sud u Jagodini je naredbom K. 19/06 od 21. jula 2003. godine odredio peto (ekonomsko-finansijsko) veštačenje. Nalaz sa mišljenjem je dostavlje n sudu n ovembra 2007. godine, a dopunski nalaz je dostavljen sudu 7. maja 2008. godine.

U toku 2007. godine glavni pretres je zakazan četiri puta, pri čemu nije održan tri puta.

Okružni sud u Jagodini je naredbom K. 19/06 od 27. oktobra 2008. godine odredio neuropsihijatrijsko veštačenje na okolnost duševnog zdravlja podnosioca ustavne žalbe, kako bi se utvrdilo da li je podnosilac u stanju da prati tok krivičnog postupka. Nalaz i mišljenje određenog sudskog veštaka su dostavlje ni sudu u decembru 2008. godine, sa mišljenjem da je podnosilac u mogućnosti da prati tok krivičnog postupka.

U toku 2008. godine glavni pretres je zakazan osam puta, pri čemu nije održan tri puta.

U toku 2009. godine glavni pretres je zakazan 11 puta, pri čemu nije održan četiri puta.

Naredbom Okružnog suda u Jagodini K. 19/06 od 3. decembra 2009. godine odredio dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje preko komisije veštaka. Nalaz je dostavljen sudu 4. juna 2010. godine.

Nakon uspostavlja nove mreže sudova, postupak je nastavljen u predmetu Višeg suda u Jagodini K. 24/10.

U periodu od 4. juna 2010. godine do 23. maja 2012. godine sud nijednom nije zakazao glavni pretres, niti je preduzeo drugu procesnu aktivnost.

U toku 2012. godine glavni pretres je zakazan i održan tri puta.

U ovoj fazi krivičnog postupka obavljeno je i neuropsihijatrijsko veštačenje na okolnost duševnog zdravlja drugog okrivljenog kako bi se utvrdilo da li je u stanju da prati tok krivični postupak. Nalaz sa mišljenjem je dostavljen sudu.

Viši sud u Jagodini je presudom K. 24/10 od 14. novembra 2013. godine, između ostalog, istovremeno odbio optužbu protiv podnosioca ustavne žalbe i oslobodio ga od optužbe za bliže opisana krivična dela .

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1. 738/14 od 29. avgusta 2014. godine potvrdio ožalbenu prvostepenu presudu. Drugostepena presuda je dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 13. oktobra 2014. godine.

U toku krivičnog postupka glavni pretres je zakazan ukupno 80 puta, pri čemu nije održan 31 puta (dva zbog krivice podnosioca), a sproveden je dokazni postupak izvođenjem pet vrsta veštačenja, pri čemu je izvedeno i neuropsihijatrijsko veštačenje na okolnost duševnog zdravlja podnosioca ustavne žalbe i još jednog okrivljenog, kako bi se utvrdilo da li su oni u stanju da prate tok krivični postupak, zatim saslušanjem velikog broja svedoka i uvidom u obimnu dokumentaciju.

4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka , treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 3. novembra 2000. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 29. avgusta 2014. godine , kada je doneta presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 738/14, kojom je postupak pravnosnažno okončan. Dakle, krivični postupak je trajao 13 godina i devet meseci.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka 13 godina i devet meseci ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Ustavni sud ističe da je Vrhovni sud Srbije rešenjem Kž1. 535/04 od 29. septembra 2005. godine usvojio žalbu Okružnog javnog tužioca, te je ukinuo prvu po redu prvostepenu presudu, pri čemu je odredio da se novi glavni pretres održi pred novim većem, dok je prvostepenom sudu bilo potrebno čak osam godina, nakon donošenja navedenog akta najvišeg suda, da donese drugu po redu prvostepenu presudu K. 24/10 od 14. novembra 2013. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog sud a u Kragujevcu Kž1. 738/14 od 29. avgusta 2014. godine . Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu činjeničnu i pravnu složenost krivičnog postupka – optužnica je obuhvatala veći broj okrivljenih lica i radnje izvršenja krivičnog dela, izvodeno je pet vrsta veštačenja, pri čemu je izvedeno i neuropsihijatrijsko veštačenje na okolnost duševnog zdravlja podnosioca ustavne žalbe i još jednog okrivljenog, kako bi se utvrdilo da li su oni u stanju da prate tok krivičnog postupka, saslušano je veliki broj svedoka i izvršen je uvid u obimnu dokumentaciju, ali nalazi da je to, u konkretnom slučaju, bilo od značaja samo za utvrđenje visine naknade nematerijalne štete.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu , saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja postupka, kao i konstatovanu složenost postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nem aterijalne štete, Ustavni sud je, prvenstveno imao u vidu , sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.