Odluka Ustavnog suda o podeljenoj odgovornosti za štetu usled nestanka struje

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv presuda kojima je utvrđena podeljena odgovornost za štetu. Stav sudova da neispravan agregat na farmi pilića predstavlja rizik poslovanja i doprinos oštećenog nastanku štete, nije proizvoljan i ne povređuje pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vlade Matića iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. novembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Vlade Matića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P. 1033/08 od 27. februara 2009. godine i presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 580/09 od 15. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vlado Matić iz Valjeva, preko punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, podneo je Ustavnom sudu 29. maja 2009. godine blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci odluke, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na ravnopravnost stranaka.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je usled prekida u snabdevanju električnom energijom došlo do uginuća tovnih pilića na njegovoj farmi. Za prouzrokovanu štetu osporenom presudom Opštinskog suda u Valjevu P. 1033/08 utvrđena je odgovornost tuženog - EPS "Elektrosrbija" d.o.o. Kraljevo Elektrodistribucija Valjevo, dok je osporenom presudom Okružnog suda u Valjevu Gž. 580/09 utvrđena i odgovornost tužioca-podnosioca ustavne žalbe. Smatra da je drugostepena presuda nezakonita i napravična i da su razlozi na kojima se zasniva doprinos podnosioca ustavne žalbe u prouzrokovanju štete „primer nepravičnog postupanja u nekom sudskom postupku". U obrazloženju drugostepene presude navedeno je da podnosilac ustavne žalbe nije imao ispravan agregat za napajanje električnom energijom u trenutku prekida snabdevanja električnom energijom na farmi pilića, što predstavlja rizik podnosiočevog poslovanja i njegov doprinos u nastanku štete. Podnosilac ističe da se ovakvom presudom grubo zanemaruje i tehnički propis - Pravilnik o veterinarsko - sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića, koji ne predviđa obavezu podnosioca ustavne žalbe na posedovanje navedenog agregata. Dalje, navodi da na povredu pravičnog suđenja ukazuje i to da je ukidajućim rešenjem Okružnog suda, koje je prethodilo donošenju osporene prvostepene presude, naloženo prvostepenom sudu da ispita da li postoji zakonska obaveza podnosioca na posedovanja agregata. Pored navedenog, postupanje drugostepenog suda u konkretnom sporu, po mišljenju podnosioca, imalo je za posledicu i stavljanje stranaka u neravnopravan položaj.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Valjevu P. 1033/08 i drugu dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Podnosilac ustavne žalbe podneo je Opštinskom sudu u Valjevu 2. jula 2007. godine tužbu, kojim je tražio da se obaveže tuženi EPS "Elektrosrbija" d.o.o. Kraljevo Elektrodistribucija Valjevo da mu na ime naknade materijalne štete zbog uginuća 453 komada tovnih pilića, usled prekida u snabdevanju električnom energijom, plati iznos od 149.490,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, u periodu počev od 21. decembra 2007. godine do konačne isplate, kao i troškove postupka.
Presudom Opštinskog suda u Valjevu P. 705/07 od 12. marta 2008. godine u stavu jedan izreke usvojen je tužbeni zahtev, te je tuženi obavezan da tužiocu - podnosiocu ustavne žalbe na ime naknade štete isplati iznos od 149.490,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27. februara 2009. godine pa do konačne isplate, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pismenog prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. U stavu dva izreke delimično je odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe u pogledu sporednog traženja - kamate za period od 28. februara 2008. godine pa do 27. febrauara 2009. godine, kao neosnovan, dok je u stavu tri izreke obavezan tuženi da tužiocu - podnosiocu ustavne žalbe na ime naknade parničnih troškova isplati iznos od 68.000,00 dinara.
Po žalbi tuženog, rešenjem Okružnog suda u Valjevu Gž. 642/08 od 24. jula 2008. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Valjevu P. 705/07 od 12. marta 2008. godine u prvom i trećem stavu izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. U obrazloženju rešenja je navedeno da je prvostepeni sud propustio da ispita činjenice vezane za odgovornost podnosioca ustavne žalbe u nastanku predmetne štete. Naloženo je prvostepenom sudu da posredstvom veštaka veterinarske struke ispita uzrok i vreme nastanka štete, odnosno, između ostalog, naloženo je da se veštak izjasni o tome kakve tehničke uslove je farma morala da ima, da li je tužilac - podnosilac ustavne žalbe dužan da poseduje agregat sa automatskim uključivanjem ili je dovoljna zaštita čuvara farme u slučaju nestanke električne energije.
Osporenom presudom Opštinskog suda u Valjevu P. 1033/08 od 27. februara 2009. godine, u stavu jedan izreke usvojen je tužbeni zahtev, te je tuženi obavezan da tužiocu - podnosiocu ustavne žalbe na ime naknade štete isplati iznos od 149.490,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27. februara 2009. godine pa do konačne isplate, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pismenog prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. U stavu dva izreke delimično je odbijen tužben zahtev podnosioca ustavne žalbe u pogledu sporednog traženja - kamate za period od 28. februara 2008. godine pa do 27. febrauara 2009. godine, kao neosnovan, dok je u stavu tri izreke obavezan tuženi da podnosiocu ustavnu žalbe na ime naknade parničnih troškova isplati iznos od 85.000,00 dinara.
U obrazloženju navedene presude navedeno je da je na dan 19. decembra 2006. godine, usled kvara na dalekovodu Valjevo - Brankovina, došlo do nestanka električne energije, te je u 21,50 časova podnosilac ustavne žalbe sa ostalim kupcima ostao bez napajanja električnom energijom. Prekid u snabdevanju električnom energijom prouzrokovao je prestanak rada ventilatora na farmi podnosioca ustavne žalbe, što je imalo za posledicu uginuće 453 komada tovnih pilića. U trenutku nastanka štete podnosilac ustavne žalbe nije imao agregat - uređaj za automatsko uključenje struje u slučaju njenog nestanka. Opštinski sud je ocenio da je za nastalu štetu odgovoran tuženi saglasno odredbi člana 174. Zakona o obligacionim odnosima, jer je do prestanka napajanja eletričnom energijom došlo usled propusta na strani tuženog, a ne zbog više sile, dok podnosilac ustavne žalbe nije imao zakonsku obavezu da poseduje agregat - uređaj za automatsko uključenje struje u slučaju nestanka struje, te se u konkretnom slučaju ne može raditi o podeljenoj odgovornosti.
Tuženi je protiv osporene prvostepene presude izjavio žalbu Okružnom sudu u Valjevu 16. marta 2009. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Valjevu je osporenom presudom Gž. 580/09 od 15. aprila 2009. godine, u stavu jedan izreke odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i presudu Opštinskog suda u Valjevu P. 1033/08 od 27. februara 2009. godine potvrdio u stavu prvom izreke za iznos glavnog duga na ime naknade štete od 74.745,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27. februara 2009. godine pa do isplate, dok je u preostalom delu prvog stava izreke ista presuda preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev za iznos preko 74.745,00 dinara do traženih 149.490,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27. februara pa do isplate. U stavu dva izreke preinačena je prvostepena presuda u trećem stavu izreke, tako što je obavezan tuženi da na ime troškova parničnog postupka plati podnosiocu ustavne žalbe iznos od 45.000,00 dinara.
U obrazloženju drugostepene presude navedeno je da je i podnosilac ustavne žalbe odgovoran za nastanak štete saglasno odredbi člana 177. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, iako prema Pravilniku o veterinarsko - sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića, podnosilac ustavne žalbe nema obavezu posedovanja na farmi agregata za napajanje električnom energijom, a s obzirom na to da iz nalaza i mišljenja veštaka veterinarske struke proističe da su pilići na farmi zbog nestanka električne energije doživeli stres koji je doveo i do uginuća pilića, to činjenica da podnosilac ustavne žalbe nije imao agregat na farmi kritičnom prilikom (bio je na popravci po navodu podnosioca ustavne žalbe) predstvlja rizik poslovanja istog i njegov doprinos nastanku štete, tim pre što se na osnovu nalaza i mišljenja veštaka može zaključiti da angažovanje čuvara nije dovoljna mera za sprečavanje štete.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Pored navedene odredbe Ustava, za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari relevatne su i odredbe Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93) i Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića („Službeni glasnik RS", br. 81/06).
Odredbama Zakona propisano je da strana u obligacionom odnosu dužna da u izvršavanju svoje obaveze postupa sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa (pažnja dobrog privrednika, odnosno pažnja dobrog domaćina) (član 18. stav 1.); da je strana u obligacionom odnosu dužna da u izvršavanju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupa sa povećanom pažnjom prema pravilima struke i običajima (pažnja dobrog stručnjaka) (član 18. stav 2.); da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete (član 173); da za štetu od opasne stvari odgovora njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi (član 174); da se imalac oslobađa odgovornosti delimično, ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete (član 177. stav 3.).
Pravilnikom o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića („Službeni glasnik RS", broj 81/06) predviđeno je: da unutrašnjost objekata (podovi, zidovi, plafoni i oprema) mora da ima osvetljenje i mikrotalasne uslove koje odgovaraju vrsti i kategoriji životinja (član 17. stav 1. tačka 2)); da u objektu gde nema prirodnog osvetljenja mora da bude obezbeđena odgovarajuća veštačka osvetljenost, a u slučaju korišćenja veštačkog osvetljenja potrebno je odrediti vreme za odmor životinja kada one moraju biti u mraku (član 17. stav 4.)
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, Ustavni sud je utvrdio:
Presudom Opštinskog suda u Valjevu P. 1033/08 od 27. februara 2009. godine utvrđena je isključiva odgovornost tuženog u nastanku štete, dok je presudom Okružnog suda u Valjevu Gž. 580/09 od 15. aprila 2009. godine utvrđena podeljena odgovornost između tuženog kao objektivno odgovornog lica za štetu i podnosioca ustavne žalbe kao oštećenog, odnosno utvrđen je doprinos podnosioca ustavne žalbe u nastanku štete od 50%, pa je podnosiocu ustavne žalbe dosuđena srazmerno smanjena naknada. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je razlozima datim u drugostepenoj presudi, kojima je obrazložen doprinos podnosioca ustavne žalbe u nastanku štete, povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Po oceni Ustavnog suda, osporenom drugostepenom presudom nije povređeno pravo na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe. Ovo stoga što je osporena drugostepena presuda doneta u zakonito sprovedenom postupku i zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju materijalnog prava, pri čemu je Okružni sud u Valjevu u osporenoj presudi dao pravno relevantne razloge za utvrđivanje doprinosa podnosioca ustavne žalbe u nastanku štete, tako da se ne može smatrati da je utvrđivanje podnosiočevog doprinosa u nastanku štete posledica proizvoljnog tumačenja suda ili neprihvatljive primene odredaba Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti.
Podeljena odgovornost zasnovana je na činjenici da podnosilac ustavne žalbe nije imao na farmi pilića (ispravan) agregat za napajanje električnom energijom kritičnom prilikom, a što predstavlja podnosiočev rizik poslovanja. Prema navedenom Pravilniku, podnosilac ustavne žalbe nema obavezu da na farmi poseduje agregat za napajanje električnom energijom ili takav sličan uređaj, odnosno posedovanje navedenog uređaja na farmi ne predstavlja uslov da se rešenjem veterinarskog inspektora konstatuje da objekat ispunjava propisane uslove. Nepropisivanje obaveze podnosioca kao uzgajivača tovnih pilića da poseduje agregat ili kakav sličan uređaj na farmi, ne podrazumeva i isključivanje njegove odgovornosti za slučaj nastanka štete usled prekida u snabdevanju električnom energijom na farmi ako su za to ispunjeni uslovi. Doprinos podnosioca ustavne žalbe u prouzrokavanju štete utvrđen je na osnovu konkretnih okolnosti. S obzirom na to da je električna energija potrebna za rad uređaja koji služe za održavanje zoohigijenskih uslova vitalnih za stabilno zdravstveno stanje tovnih pilića, da je podnosiocu ustavne žalbe bila poznata činjenica da se često dešavaju kratkotrajni prekidi u snabdevanju električnom energijom i da je nestanak električne energije uzrokovao uginuće pilića, to činjenica da podnosilac ustavne žalbe nije posedovao agregat ili drugi dodatni izvor električne energije kritičnom prilikom može se smatrati rizikom poslovanja. Prema tome, obrazloženje drugostepene presude ne zasniva se na obavezi podnosioca ustavne žalbe da poseduje agregat, već na odsustvu pažnje koju je podnosilac trebalo da pokaže u sprečavanju štetnih posledica u slučaju prekida u snabdevanju električnom energijom na farmi pilića, a što podrazumeva posedovanje (ispravnog) agregata za napajanje električnom energijom ili sličnog uređaja.
Davanjem naloga prvostepenom sudu, sadržanog u rešenju Okružnog suda u Valjevu Gž. 642/08 od 24. jula 2008. godine, da ispita kakve je tehničke uslove farma morala da ima, ne predstavlja činjenicu koja se može dovesti u vezi sa povredom prava na pravično suđenje.
Podnosiocu ustavne žalbe je u parničnom postupku data mogućnost da svoj tužbeni zahtev obrazloži i da učestvuje u postupku na način i pod uslovima koji podnosioca nisu doveli u nepovoljniji položaj u odnosu na drugu stranu, čime je, sa aspekta citirane odredbe Ustava, uz poštovanje principa dispozicije stranaka, uspostavljena pravična ravnoteža između stranaka u tom postupku.
Iz iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) istog Zakona, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o podeljenoj odgovornosti za štetu usled nestanka struje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti