Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju očigledno neosnovane ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje kao očigledno neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja kojim se sud oglasio apsolutno nenadležnim za isplatu ratnih dnevnica. Podnosilac nije pružio ustavnopravne razloge koji bi ukazali na povredu prava, a odluka suda o nenadležnosti nije proizvoljna.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-829/2011
14.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srđana Maksimovića iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Srđana Maksimovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 7804/10 od 28. oktobra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Srđan Maksimović iz Užica izjavio je Ustavnom sudu, preko punomoćnika Milije Jevtovića, advokata iz Užica, 21. februara 2011. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 7804/10 od 28. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe za vreme NATO napada na Srbiju bio angažovan u ratnoj jedinici 24 sata dnevno, a plaćena mu je naknada za svega osam sati dnevno, te je dug potraživao u parnici, ali su sudovi opšte nadležnosti zauzeli stav da se radi o naknadi štete i da je potraživanje zastarelo. Podnosilac ustavne žalbe navodi i da su sudovi sudili pristrasno u korist države.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da se, povodom tužbe Srđana Maksimovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, Prvi opštinski sud u Beogradu rešenjem P. 12422/09 od 30. oktobra 2009. godine oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje i odbacio tužbu. U navedenom rešenju se, pored ostalog, navodi: da tužilac tužbom potražuje isplatu neisplaćenih ratnih dnevnica za period od 26. marta do 25. juna 1999. godine; da su Pravilnikom o naknadi putnih i drugih troškova u Vojsci Jugoslavije ("Službeni Vojni list", br. 16/97, 12/98, 6/99 i 7/99) propisani uslovi pod kojima se ostvaruje pravo na dnevnice, kao i da se zahtev podnosi nadležnom državnom organu koji o zahtevu odlučuje po pravilima upravnog postupka, a sudska zaštita je obezbeđena u upravnom sporu; da iz činjeničnih navoda tužbe i priloženih dokaza ne proizlazi da se tužilac sa zahtevom za isplatu obraćao organu tužene Republike Srbije, Ministarstvu odbrane, te da mu je usled nezakonitog i nepravilnog rada organe tužene to pravo uskraćeno i time prouzrokovana šteta; da tužilac nastoji da prava koja proizlaze iz navedenog Pravilnika ostvari neposredno pred sudom, iako je nadležan organ uprave.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gž. 7804/10 od 28. oktobra 2010. godine odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 12422/09 od 30. oktobra 2009. godine. U rešenju Višeg suda u Beogradu se navodi da je prvostepeni sud u svemu doneo zakonito i pravilno rešenje, a da je bez uticaja na drugačije odlučivanje navod tužioca, istaknut u žalbi, da je u neravnopravnom položaju u odnosu na lica koje su uspela u sudskom postupku, pošto takav navod ne ukazuje na nepravilan ili nezakonit rad nekog državnog organa, a što bi bilo u uzročnoj vezi sa pretpostavljenom štetom, niti tužilac na tu okolnost pruža određene dokaze.

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje istaknute povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje koje je zajemčeno Ustavom. Navod podnosioca ustavne žalbe da je sud zauzeo stav da se radi o naknadi štete, a ne o dugu, i da je potraživanje zastarelo ne može se dovesti u vezu sa osporenim rešenjem kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje kojim se sud oglasio apsolutno nenadležnim, te se sudovi, u konkretnom slučaju, nisu ni bavili pitanjem osnovanosti potraživanja i zastarelosti. S druge strane, u pogledu navoda ustavne žalbe da su sudovi sudili pristrasno u korist države, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije pružio nijedan dokaz u prilog svoje tvrdnje. Ustavni sud naglašava da formalno pozivanje na povredu određenog Ustavom zajemčenog prava, ne čini ustavnu žalbu samu po sebi dopuštenom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju očigledno neosnovane ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti