Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i poništio presudu Apelacionog suda. Drugostepeni sud je, zbog pogrešnog identifikovanja procesnih uloga stranaka, proizvoljno zaključio da tužioci nemaju aktivnu legitimaciju, čime je povredio pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8294/2014
13.04.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić , dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz sela P, kod Babušnice, B. V . iz sela D, kod Babušnice, V. H . iz Niša, J . Ć . iz sela V, kod Babušnice i M . V . iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike S rbije, na sednici Veća održanoj 13. aprila 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S, B . V, V . H, J . Ć . i M . V . i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 2280/14 od 23. septembra 2014. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Nišu Gž. 2280/14 od 23. septembra 2014. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Pirotu P. 1142/10 od 26. maja 2014. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. S , B. V, V . H, J . Ć . i M . V . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu P. 1142/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz sela P, kod Babušni ce, B. V . iz sela D, kod Babušnice, V. H . iz Niša, J . Ć . iz sela V, kod Babušnice i M . V . iz Bora izjavili su Ustavnom sudu, 12. novembra 2014. godine, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2280/14 od 23. septembra 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu P. 1142/10.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepena presuda doneta u parničnom postupku vođenom po tužbi podnosilaca ustavne žalbe radi poništaja ugovora o poklonu, kojom je prvostepena presuda preinačena na štetu podnosilaca.

Podnosioci u ustavnoj žalbi, u suštini, ukazuju na to da je drugostepeni sud proizvoljno primenio procesno pravo, što je za posledicu imalo zauzimanje pogrešnog stava o nepostojanju legitimacije podnosilaca da traže poništaj predmetnog ugovora o poklonu. Podnosioci smatraju da im je povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku, jer je predmetni parnični postupak neosnovano vođen pet godina.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe, kao i na osnovu uvida u priložene dokaze i spise predmeta O snovnog suda u Pirotu P. 1142/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, M. S, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 6. jula 2009. godine tužbu Opštinskom sudu u Babušnici protiv tuženih N. R . i N. B , radi poništaja ugovora o poklonu pokretnih i nepokretnih stvari zaključenog između tuženih 12. marta 2009. godine.

Presudom Opštinskog suda u Babušnici P. 208/09 od 4. septembra 2009. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca . Odlučujući o žalbi tužioca Okružni sud u Pirotu je rešenjem Gž. 813/09 od 28. oktobra 2009. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Podneskom od 16. aprila 2014. godine, tužiocu M. S . pristupili su i ostali tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, ističući da nisu u mogućnosti da dostave rešenje o nasleđivanju, jer je ostavinski postupak iza smrti pok. N. R . prekinut do okončanja te parnice.

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P. 1142/10 od 26. maja 2014. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i poništen ugovor o poklonu zaključen između sada pok. Nikole Ristića kao poklonodavca i N. B. kao poklonoprimca 12. marta 2009. godine, overenog kod Opštinskog suda u Babušnici Ov. broj 284/09 i obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka. Iz obrazloženja prvostepene presude proizlazi: da je prvotuženi, sada pok. N . R . koji je sporni ugovor o poklonu zaključio 12. marta 2009. godine bio bolnički lečen zbog organskog duševnog oboljenja; da je, prema nalazu veštaka neuropsihijatra, vršenog na osnovu raspoložive medicinske dokumentacije, navedeno oboljenje kod njega bilo prisutno i u momentu zaključenja predmetnog ugovora o poklonu; da u momentu zaključenja ugovora tuženi N. R . nije bio u stanju da ispravno rasuđuje i odlučuje i da shvati značaj i posledice zaključivanja navedenog ugovora; da je, saglasno odredbi člana 56. Zakona o obligacionim odnosima, za zaključenje punovažnog ugovora o poklonu potrebno da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora; da su, s obzirom na to da je u toku postupka na nesumnjiv način utvrđeno da poklonodavac u vreme sačinjavanja ugovora o poklonu nije imao poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje ugovora, ispunjeni uslovi iz člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima za njegovu ništavost.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 2280/14 od 23. septembra 2014. godine je preinačena ožalbena presuda Osnovnog suda u Pirotu P. 1142/10 od 26. maja 2014. godine i odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Iz obrazloženja osporene presude proizlazi: da je prema činjeničnom stanju utvrđenom tokom prvostepenog postupka, sada pok. N. R, tužbom od 6. jula 2009. godine pokrenuo parnicu prema tuženom B. N, radi poništaja ugovora o poklonu, koji je overen pred Opštinskim sudom u Babušnici Ov. br. 284/09 od 12. marta 2009. godine; da je veštačenjem preko sudskog veštaka neuropsihijatra utvrđeno da pok. N. R . u vreme zaključenja ugovora o poklonu nije bio sposoban da ispravno odlučuje i rasuđuje, da nije bio sposoban da shvati značaj i posledice zaključivanja ugovora o poklonu i da izjavi pravno relevantnu volju za zaključivanje ovog ugovora, niti je bio u stanju da brine o svojim pravima i interesima, pa je u tom smislu bio potpuno poslovno nesposoban; da je tokom postupka tužilac umro, a da su postupak preuzeli i nastavili tužioci, M . S, B . V, J . Ć, M . V . i V . H ; da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materija lno pravo; da je, polazeći od odredaba člana 8. Zakona o nasleđivanju i člana 87. Zakona o vanparničnom postupku, pre preuzimanja parničnog postupka od strane tužilaca, a posle smrti sada pok. N . R , bilo potrebno da se na nesumnjiv način utvrdi da li su oni lica pozvana na nas leđe; da je, u konkretnom slučaju, sud postupak nastavio samo na osnovu navoda tužilaca u podnesku od 16. aprila 2014. godine, u kome se navode pravni prethodnici tužilaca, bez dokaza u kakvom su srodstvu sa pokojnikom, a uz podnesak n isu dostavljeni dokazi o tome po kom osnovu su tužioci pozvani na nasleđe ; da je polazeći od navedenog, drugostepeni sud našao da tužioci nisu, saglasno odredbi člana 220. Zakona o parničnom postupku, dokazali da su aktivno legitimisani u toj pravnoj stvari.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povred u ustavnom žalbom ukazuje , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ) (u daljem tekstu: ZPP) bilo je propisano: da drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave, da kad veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom (član 369. st. 1. i 2.) ; da će drugostepeni sud presudom preinačiti prvostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drukčije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi ili ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo (član 380. stav 1. tač. 1) i 4)).

5. Imajući u vidu navode ustavne žalbe kojima se pre svega ukazuje na pogrešno stanovište drugostepenog suda o tome da podnosioci nisu dokazali postojanje svoje aktivne legitimacije, odnosno prava da kao zakonski naslednici stupe u parnicu na mesto tužilaca, Ustavni sud je zaključio da navodi podnosilaca treba da budu razmotreni u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje i to sa aspekta proizvoljne primene merodavnog procesnog prava.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu razloge na kojima se zasniva osporena drugostepena presuda, Ustavni sud pre svega ukazuje da drugostepeni sud može da utvrdi drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi samo ako prethodno otvori glavnu raspravu, te ponovo izvede i oceni dokaze.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud konstatuje da drugostepeni sud u obrazloženju osporene presude polazi od zaključka da je pokojni Nikola Ristić bio tužilac u predmetnom parničnom postupku, što protivreči činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku .

Naime, Ustavni sud podseća da iz spisa predmeta Osnovnog suda u Pirotu P. 1142/10, kao i obrazloženja prvostepene presude, proizlazi da je tužbu u ovoj parnici podneo M. S . protiv pokojnog N. R . (poklonodavca) , kao prvotuženog i N. B. (poklonoprimca) kao drugotuženog, kao i da su ostali tužioci, a ovde takođe podnosioci ustavne žalbe podneskom od 16. aprila 2014. godine obavestili sud da pristupaju tužbi koju je 6. jula 2009. godine podneo M . S, ističući da su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici, a imajući u vidu da su zakonski naslednici pokojnog N . R.

Dakle, pokojni N. R . nikada nije bio tužilac u predmetnom parničnom postupku, već prvotuženi, dok je tužbu za poništaj ugovora o poklonu podneo M. S , a ostali podnosioci su samo pristupili njegovoj tužbi.

Sa druge strane, Apelacioni sud u Nišu je, odlučujući o žalbi tuženog (bez otvaranja glavne rasprave), preinačio prvostepenu presudu, i stičući da je činjenično stanje pravilno utvrđeno u prvostepenom postupku, da bi zatim ocenu o pogrešnom zaključku prvostepenog suda u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva zasnovao na tome da je tužbu u ovoj pravnoj stvari podneo sada pokojni N . R . protiv tuženog N. B . Polazeći od toga da tužioci, koji pre preuzimanja postupka, a posle smrti N. R , nisu dostavili dokaze o svom pravnom sledbeništvu iza tužioca, Apelacioni sud je zaključio da oni nisu aktivno legitimisani da traže poništaj predmetnog ugovora o poklonu.

Sledom svega navedenog, Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju pogrešno identifikovanje procesnih uloga parničnih stranaka dovelo do proizvoljnog zaključka drugostepenog suda o nepostojanju aktivne legitimacije podnosilaca ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku, te u skladu sa tim i odbijanju njihovog tužbenog zahteva kao neosnovanog, a posledica toga je da je osporenim aktom podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je zaključio da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporene drugostepene presude, kako bi u ponovnom postupku Apelacioni sud u Nišu doneo novu odluku o žalbi tuženog izjavljenoj protiv prvostepene presude te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

S obzirom na prethodnu ocenu, Ustavni sud nije razmatrao osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

7. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosioci takođe pozivaju, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 6. jula 2009. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Babušnici i da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 2280/14 od 23. septembra 2014. godine.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak, u odnosu na podnosioca M. S , vođen i pravnosnažno okončan u dve sudske instance za približno pet godina, dok je u odnosu na podnosioce B. V , V. H, J . Ć . i M . V, koji su u parnicu stupili 16. aprila 2014. godine , parnični postupak okončan za pet meseci.

Polazeći od prethodno utvrđenog, Ustavni sud je ocenio da, bez obzira što je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, trajanje postupka koji se osporava ustavnom žalbom, kako u odnosu na podnosioca M. S , tako i u odnosu na ostale podnosioce, se objektivno ne može smatrati nerazumno dugim.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu , kao očigledno neosnovanu, kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti