Odluka o usvajanju ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu utvrdivši da je odbacivanjem žalbe zbog faksimilnog potpisa advokata povređeno pravo na pristup sudu. Sud je ocenio da je takav preterani formalizam viših sudskih instanci neopravdano sprečio meritorno odlučivanje o podnetom pravnom leku podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, u postupku po ustavnoj žalbi „A. B.“ a.d. Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba „A. B.“ a.d. Beograd i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 2952/22 od 26. maja 2022. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 2952/22 od 26. maja 2022. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja javnog izvršitelja Dragane Vojvodiće iz Beograda II.1202/21 od 19. aprila 2022. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. „A. B.“ a.d. Beograd podnelo je Ustavnom sudu, 14. jula 2022. godine, preko punomoćnika M. M. M, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 2952/22 od 26. maja 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je rešenjem javnog izvršitelja usvojen prigovor trećeg lica V. N, te je izvršni postupak obustavljen u pogledu sprovođenja izvršenja na½ idealnih delova određenih nepokretnosti, da je podnosilac kao izvršni poverilac podneo žalbu protiv navedenog rešenja javnog izvršitelja, a da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu odbačena kao nepotpuna žalba podnosioca, jer nije bila snabdevena potpisom njegovog punomoćnika; da se drugostepeni sud u osporenom aktu pozvao na odredbu člana 29. stav 4. Zakona o advokaturi kojom je propisano da je advokat dužan da na svaki podnesak koji je sastavio stavi svoj potpis i pečat, kao i na odredbe člana 98. stav 3. i člana 370. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine kojima je propisano da podnesci, odnosno žalba moraju da budu snabdeveni potpisom podnosioca; da je, po mišljenju podnosioca, žalba sadržala sve zakonom propisane elemente; da je odredbom člana 29. Kodeksa profesionalne etike advokata propisano, između ostalog, da je advokat dužan da na podnesak uz otisak pečata stavi svoj potpis, paraf ili faksimil ili obezbedi da potpis ili paraf, ukoliko je opravdano odsutan, a radi se o obavezama koje ne trpe odlaganje, s njegovim odobrenjem i uz njegovo prethodno upoznavanje sa sadržajem pismena, stavi njegov pripravnik; da je žalba koju je podneo punomoćnik podnosioca ustavne žalbe sadržala sve zakonske elemente, jer je bila snabdevena pečatom advokata M. M(1) i otiskom njegovog potpisa u formi faksimila koji koristi u pravnom saobraćaju i priznaje isti kao svoj potpis, a podnesak je uz njegovo odobrenje snabdela njegovim pečatom i faskimilom njegova pripravnica M. M(2), s obzirom na to da se radilo o roku za žalbu koji nije trpeo odlaganje; da odredbom člana 370. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine nije propisano da potpis advokata u svakom slučaju mora biti svojeručan; da se u prilog navedenom shvatanju ukazuje na interpretaciju navedene zakonske odredbe iz presude Vrhovnog kasacionog suda Prev. 498/2018 od 16. novembra 2018. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu.

Ustavni sud najpre ukazuje da je osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu doneto u postupku po prigovoru trećeg lica, a koji postupak predstavlja poseban postupak u okviru izvršnog postupka. Radi se o tome da treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje može javnom izvršitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu, u smislu odredbe člana 108. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine. U navedenoj vrsti postupka kao stranka, sa jedne strane, se javlja treće lice, a sa druge strane, kao suprotna stranka se javljaju izvršni poverilac i izvršni dužnik, zato se prigovor trećeg lica dostavlja na odgovor izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku, u smislu odredaba člana 108. st. 5. i 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine. Međutim, u konkretnom slučaju, izvršni dužnik J. D. suštinski nije osporio pravo trećeg lica V. N. na predmetu izvršenja koje sprečava izvršenje i nije izjavio žalbu protiv rešenja javnog izvršitelja kojim je usvojen prigovor trećeg lica (koji akt je formalno na njegovu štetu), već je žalbu jedino podneo podnosilac kao izvršni poverilac i povodom kog pravnog leka je doneto osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu. Tako da se osporeni akt neposredno odnosi na podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca i trećeg lica iz izvršnog postupka V. N, koja je kao treće (zainteresovano) lice u ustavnosudskom postupku podnela izjašnjenje od 26. marta 2025. godine na dostavljenu ustavnu žalbu.

Bez obzira na navedeno, Ustavni sud je 7. marta 2025. godine dostavio ustavnu žalbu na izjašnjenje i izvršnom dužniku J. D. (koji je primio 12. marta 2025. godine), ali se on nije izjasnio.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac „A. B.“ a.d. Beograd, ovde podnosilac ustavne žalbe, podnelo je predlog za izvršenje Trećem osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika J. D. Treći osnovni sud u Beogradu je rešenjem II. 2687/21 od 29. aprila 2021. godine dozvolio izvršenje.

Treće lice V. N. je podnela prigovor sa zahtevom da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na određenom predmetu izvršenja.

Javni izvršitelj D. V. iz Beograda je rešenjem II.1202/21 od 19. aprila 2022. godine usvojio prigovor trećeg lica V. N, pa je obustavio postupak sprovođenja izvršenja na ½ idealnih delova određenih nepokretnosti.

Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe advokat M. M(1) je podneo žalbu protiv navedenog rešenja javnog izvršitelja. Izvršni dužnik nije podneo žalbu.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gži. 2952/22 od 26. maja 2022. godine odbacio kao nepotpunu žalbu podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je odredbom člana 29. stav 4. Zakona o advokaturi propisano da je advokat dužan da na svaku ispravu, dopis ili podnesak koji je sastavio stavi svoj potpis i pečat, dok je članom 98 stav 3. i članom 370. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine propisano da podnesci, odnosno žalba moraju da budu snabdeveni potpisom podnosioca; da kako žalba podnosioca nije snabdevena potpisom punomoćnika, već faksimilom i pečatom istog, to je navedena žalba nepotpuna, te je ista morala biti odbačena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 (Autentično tumačenje), 113/17 (Autentično tumačenje), 54/19 i 9/20 (Autentično tumačenje)) je propisano da se u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18), koji se primenjivao u konkretnom postupku propisano je: da podnesci moraju da budu razumljivi, da sadrže sve ono što je potrebno da bi po njima moglo da se postupi, a naročito: označenje suda, ime i prezime, poslovno ime privrednog društva ili drugog subjekta, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca (član 98. stav 3.); da žalba mora da sadrži potpis podnosioca žalbe (član 370. tačka 4.); da ako na osnovu podataka iz žalbe ne može da se utvrdi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, da odbaci žalbu kao nepotpunu (član 101. stav 5.)(član 371 stav 1.).

Odredbom člana 29. stav 5. Zakona o advokaturi („Službeni glasnik RS“, br. 27/12 i 159/20 - odluka US) utvrđeno je da je advokat dužan da na svaku ispravu, dopis ili podnesak koji je sastavio stavi svoj potpis i pečat.

Odredbom člana 29. stav 2. tačka 2. Kodeksa profesionalne etike advokata (27/2012-19, 159/2020-123 (US)) je utvrđeno da je advokat dužan da uz otisak pečata stavi svoj potpis, paraf ili faksimil, ili obezbedi da potpis ili paraf, ukoliko je opravdano odsutan, a radi se o obavezama koje ne trpe odlaganje, s njegovim odobrenjem i uz njegovo prethodno upoznavanje sa sadržajem pismena, stavi njegov pripravnik.kata:

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je odbačena kao nepotpuna žalba podnosioca ustavne žalbe koji je imao svojstvo izvršnog poverioca, jer predmetna žalba nije sadržala potpis njegovog punomoćnika iz reda advokata, već samo faksimil i pečat advokata.

U vezi sa korišćenjem faksmila punomoćnika-advokata u označenom izvršnom postupku, Ustavni sud nalazi da se u svakom konkretnom slučaju, a imajući u vidu njegove karakteristike i osobenosti, mora ispitati da li je primena procesnog pravila bila ustavnopravno prihvatljiva. Kad je reč o primeni procesnih pravila, Ustavni sud ukazuje na opšti princip da su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bio ugrozio pravičnost postupka, tako i potpunu fleksibilnost koja bi obesmislila proceduralne zahteve predviđene zakonima. Zapravo, pravo na pristup sudu je ugroženo kada pravila prestaju da služe ciljevima pravne sigurnosti i primerenog sprovođenja pravde i stvore neku vrstu barijere koja sprečava stranku da nadležan sud odluči o njegovom ili njenom zahtevu u meritumu (Videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Eṣim protiv Turske, br. 59601/09, 17. septembra 2013. godine, stav 21.).

Ustavni sud ukazuje da Zakon o parničnom postupku iz 2011. godine, čije se odredbe shodno primenjuju u izvršnom postupku, propisuje da žalba mora da sadrži potpis izjavioca iste, kao i koje su posledice ako u žalbi nije sadržan potpis, odnosno žalba koja ne sadrži potpis je nepotpuna i usled toga sledi odbačaj iste kao nepotupne. U sprovedenom postupku je utvrđeno da je žalba podnosioca bila snabdevena pečatom podnosiočevog punomoćnika iz reda advokata i otiskom njegovog potpisa u formi faksimila. U vezi sa navedenim, Ustavni sud najpre ocenjuje da Zakonom o parničnom postupku iz 2011. godine nije propisano da potpis punomoćnika iz reda advokata na podnesku-žalbi u svakom slučaju mora biti svojeručan.

Za razmatranje pravnog pitanja da li u konkretnom slučaju postoji preterani formalizam na štetu podnosioca ustavne žalbe, potrebno je utvrditi šta je zakonski cilj propisavanja odredbe da žalba mora biti snabdevena potpisom. Ustavni sud nalazi da je cilj takve odredbe da se sa sigurnošću utvrdi ko je podnosilac žalbe. Znači, cilj je zaštita pravne sigurnosti u konkretnom sudskom postupku. U vezi sa tim, kao što je navedeno, Kodeksom profesionalne etike advokata je utvrđena mogućnost advokata da na podnesak pored svog pečata stavi svoj faksimil, sa jedne strane, a sa druge strane, u slučaju sumnje da je ugrožena pravna sigurnost u konkretnom postupku i da postoji zloupotreba prava, a u cilju otklanjanja bilo kakve nedoumice po tom procesnom pitanju, drugostepeni sud je imao mogućnost da zatraži od prvostepenog organa izvršnog postupka da sprovede odgovarajuće radnje provere, odnosno da se sa sigurnošću utvrdi da je podnosilac žalbe punomoćnik koji je advokat.

Povodom navedenog pravnog pitanja, Ustavni sud ovom prilikom najpre ukazuje na pravni zaključak Vrhovnog kasacionog suda prema kojem predlog za izvršenje je uredan ako umesto potpisa predlagača sadrži faksimil predlagača ili punomoćnika (Bilten VKS 1/17, str. 337.). Iako se navedeni zaključak odnosi na predlog za izvršenje, u obrazloženju zaključka se ukazuje na korišćenja faksmila na inicijalnom aktu ili na drugom podnesku. Konkretno povodom podnošenja žalbe, Ustavni sud ukazuje na pravni stav Vrhovnog kasacionog suda prema kojem žalba koja je snabdevena pečatom advokata i otiskom njegovog potpisa u formi faksimila koji koristi u pravnom saobraćaju nije nepotpuna (Bilten VKS 4/19, st. 112-113). Navedeni pravni stav najviši sud je ponovio i u rešenju Rev. 20896/22 od 25. januara 2023. godine kojim je ukinuo rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 20331/20 od 24. februara 2022. godine i predmet vratio Višem sudu u Beogradu na odlučivanje o žalbi tužene, (https://vrh.sud.rs/sr). Dakle, Vrhovni sud, kao najviši sud, koji se stari o ujednačenoj sudskoj praksi, ima već zauzet pravni stav po ovom pravnom pitanju.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud, stoga, ocenjuje da je u konkretnom slučaju odbacivanje žalbe podnosioca, jer predmetna žalba nije sadržala potpis advokata, već samo njegov faksimil, predstavljao preterani formalizam višeg suda koji je doveo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 2952/22 od 26. maja 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 2952/22 od 26. maja 2022. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja javnog izvršitelja Dragana Vojvodića iz Beograda II.1202/21 od 19. aprila 2022. godine. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Slubženi glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

 

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 11232/2022: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma
• Už 4453/2021: Povreda prava na pravično suđenje zbog odbacivanja prigovora za ubrzanje postupka
• Už 14202/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrernog odbacivanja žalbe u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku