Odbijanje ustavne žalbe zbog nedostatka procesnih uslova za vođenje upravnog spora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. Vrhovni sud je pravilno odbacio tužbu u upravnom sporu, jer podnosilac nije izjavio žalbu u upravnom postupku, te nije imao pravni interes za tužbu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-83/2007
17.06.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stanka Milojevića i Gordane Milojević, oboje iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Stanka Milojevića i Gordane Milojević izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 3536/06 od 7. marta 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stanko Milojević i Gordana Milojević, oboje iz Aleksinca, su 21. maja 2007. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 3536/06 od 7. marta 2007. godine, kao i dopunu ustavne žalbe od 13. februara 2009. godine. Ustavna žalba je podneta zbog povrede ustavnog jemstva zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, ustavnog jemstva nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta zajemčenog članom 25. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na zdravstvenu zaštitu iz člana 68. Ustava.
Podnosioci ustavne žalbe navode da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije odbačena kao nedozvoljena tužba Stanka Milojevića podneta u upravnom sporu protiv drugostepenog rešenja organa uprave. Podnosioci ustavne žalbe navode da je pogrešan zaključak Vrhovnog suda da drugostepenim rešenjem nije odlučivano o pravima i obavezama Stanka Milojevića, odnosno da nisu povređena njegova prava niti na zakonu zasnovan interes, te da ne ispunjava procesno-pravne uslove za podnošenje tužbe u upravnom sporu, s obzirom da imenovani nije izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja, već je žalbu izjavila Gordana Milojević. Dalje je navedeno i da je Vrhovni sud Srbije po jednoj tužbi podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreska uprava, Regionalni centar Niš br. 433-206/04 od 10. maja 2006. godine i br. 430-8/06 od 5. juna 2006. godine formirao dva predmeta i odlučio rešenjima br. U. 3536/06 od 7. marta 2007. godine i U. 3537/06 od 4. aprila 2007. godine, na koji način je učinjena diskriminacija u cilju "manipulisanja činjenicama".
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Gordana Milojević iz Aleksinca, ovde podnosilac ustavne žalbe, je protiv prvostepenog rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava, Filijala C Aleksinac br. 430-1c-1/9771/2004 od 5. decembra 2005. godine izjavila žalbu 22. decembra 2005. godine. Rešavajući po žalbi, drugostepeni organ Ministarstvo finansija Republike Srbije – Poreska uprava – Regionalni centar Niš doneo je rešenje br. 433-206/04 od 10. maja 2006. godine kojim je žalba odbijena kao neosnovana.
Protiv drugostepenog rešenja Stanko Milojević iz Aleksinca, ovde takođe podnosilac ustavne žalbe, podneo je tužbu Vrhovnom sudu Srbije. Rešavajući u upravnom sporu po tužbi, Vrhovni sud Srbije je 7. marta 2007. godine doneo rešenje U. 3536/06 kojim se tužba odbacuje. U obrazloženju rešenja je navedeno da je drugostepenim rešenjem odbijena žalba Gordane Milojević iz Aleksinca izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava, Filijala C Aleksinac broj 430-1c-1/9771/2004 od 5. decembra 2005. godine, kojim se obvezniku doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika Gordani Milojević iz Aleksinca otpisuje dospeli doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za člana domaćinstva Stanka Milojevića u ukupnom iznosu od 22.467,84 dinara, kao i iznos kamate u ukupnom iznosu od 571,50 dinara i konstatuje da se ukupan iznos doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika za koje se vrši otpis odnosi na vreme od 31. decembra 1990. godine do 31. decembra 2002. godine, po odjavi osiguranja broj 123 od 23. maja 2003. godine za člana domaćinstva Stanka Milojevića. U obrazloženju rešenja je navedeno da Stanko Milojević, koji je podneo tužbu protiv drugostepenog rešenja organa uprave, nije podneo žalbu protiv prvostepenog rešenja, već je drugostepenim rešenjem odlučeno po žalbi Gordane Milojević. Dalje je navedeno da, s obzirom da drugostepenim rešenjem nije odlučivano o pravima i obavezama lica koje je podnelo tužbu, odnosno da tim rešenjem nisu povređena njegova prava niti na zakonu zasnovan interes, tužilac ne ispunjava procesno-pravne uslove za podnošenje tužbe u upravnom sporu, u smislu odredbe člana 12. Zakona o upravnim sporovima, te je iz tih razloga Vrhovni sud Srbije odbacio tužbu na osnovu odredbe člana 28. stav 1. tačka 3. navedenog Zakona.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. stav 2.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da je fizički i psihički integritet nepovrediv (član 25. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja (član 68. stav 1.).
Odredbom člana 28. stav 1. tač. 3) i 4) Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", broj 46/96) propisano je da će sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da je očevidno da se upravnim aktom koji se tužbom osporava ne dira u pravo tužioca ili u njegov na zakonu zasnovan interes (član 12.) ili da se protiv upravnog akta koji se tužbom osporava mogla izjaviti žalba, pa nije uopšte ili nije blagovremeno izjavljena (član 7.).
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i Zakona, Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje doneto od strane Ustavom i zakonom ustanovljenog suda, koji je u skladu sa svojim ovlašćenjima iz Zakona o upravnim sporovima odbacio tužbu kao nedozvoljenu.
Naime, konačnim rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreska uprava – Regionalni centar Niš br. 433-206/04 od 10. maja 2006. godine odlučeno je po žalbi Gordane Milojević iz Aleksinca izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava, Filijala C Aleksinac br. 430-1c-1/9771/2004 od 5. decembra 2005. godine. U skladu sa odredbama člana 28. Zakona o upravnim sporovima, nadležan sud rešenjem odbacuje tužbu ako utvrdi da se protiv upravnog akta koji se tužbom osporava mogla izjaviti žalba, a nije izjavljena, odnosno ukoliko utvrdi da se upravnim aktom koji se tužbom osporava ne dira u pravo tužioca ili u njegov na zakonu zasnovan interes. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je utvrdio da je konačnim rešenjem odlučivano o žalbi koju je podnela Gordana Milojević, te da nisu bili ispunjeni procesno-pravni uslovi da tužbu u upravnom sporu podnese Stanko Milojević. Ustavni sud nalazi da je za ovakvu svoju odluku Vrhovni sud Srbije dao razloge koji se zasnivaju na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju zakona, te je ocenio da podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije, niti pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava.
Ustavni sud je, s obzirom na predmet i sadržinu osporenog rešenja, našao da osporenim aktom podnosiocima ustavne žalbe nije moglo biti povređeno ustavno jemstvo nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25, niti pravo na zdravstvenu zaštitu iz člana 68. Ustava.
U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije povređeno ustavno jemstvo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, iz razloga što je Vrhovni sud Srbije po jednoj tužbi podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreska uprava, Regionalni centar Niš br. 433-206/04 od 10. maja 2006. godine i br. 430-8/06 od 5. juna 2006. godine formirao dva predmeta i odlučio rešenjima U. 3536/06 od 7. marta 2007. godine i U. 3537/06 od 4. aprila 2007. godine, Ustavni sud je ocenio da ovi navodi nisu osnovani, jer predmet upravnog spora može biti ocena zakonitosti samo jednog konačnog pojedinačnog akta organa uprave, a ovi navodi se ne mogu ni dovesti u vezu sa povredom načela zabrane diskriminacije.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana, te je na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da ustavnu žalbu treba odbiti.
Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe zbog nedostatka procesnih uslova za vođenje upravnog spora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti