Odluka Ustavnog suda kojom se odbija žalba zbog pretresanja stana

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu B. P. protiv naredbe o pretresanju stana, utvrdivši da mešanje u pravo na nepovredivost stana nije bilo protivpravno. Iako je naredba imala nedostatke, pretres je bio srazmeran legitimnom cilju otkrivanja krivičnih dela u vezi sa narkoticima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8301/2020
16.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Bojan Tubić, dr Milan Rapajić i Jelena Deretić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. P. iz Priboja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se, kao neosnovana, ustavna žalba B. P. izjavljena protiv naredbe Višeg suda u Užicu Kpp.Pov. 335/20 od 13. avgusta 2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. P. iz Priboja podneo je 17. avgusta 2020. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv naredbe označene u izreci, zbog povrede prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i nepovredivost stana, iz člana 25. i člana 40. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava naredba suda o pretresanju stana i ostalih prostorija koje koristi podnosilac ustavne žalbe na određenoj adresi.

Podnosilac ustavne žalbe povredu prava iz člana 40. Ustava obrazlaže tvrdnjom da pretresanje njegovog stana nije bilo zakonito, jer naredba suda nije bila obrazložena, niti su u njoj bili individualno određeni predmeti koje treba oduzeti, a sam pretres nije sproveden saglasno članu 40. stav 2. Ustava, dok povredu prava iz člana 25. Ustava podnosilac obrazlaže tvrdnjom da iz naredbe ne proizlazi da je on osnovano sumnjiv da je učinio neko krivično delo, a u njegovu privatnost se zadiralo izvršenjem naredbe. Podnosilac je naveo da iako je pristao da postupi po osporenoj naredbi, njegov psihički i fizički integritet je pretresanjem njegove kuće povređen.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. U sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe, dokaza koji su uz nju dostavljeni, te odgovora Višeg suda u Užicu Kpp.Pov. 335/20 od 15. decembra 2022. godine i odgovora Policijske uprave u Prijepolju, Policijska stanica Priboj Pu. 389/20 od 4. januara 2023. godine, utvrđene su sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporena naredba Višeg suda u Užicu Kpp.Pov. 335/20 od 13. avgusta 2020. godine doneta je, na osnovu obrazloženog predloga Višeg javnog tužioca u Užicu, saglasno odredbama člana 152. stav 1. i čl. 155. i 157. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 72/11 i dr.). U naredbi je konstatovano da se naređuje pretres stana i ostalih prostorija koje koristi podnosilac ustavne žalbe na određenoj adresi, s obzirom na to da postoji verovatnoća da bi se tu mogao pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti od značaja za krivični postupak; da se u stan i druge prostorije može ući i nasilno, ukoliko korisnik neće da otvori vrata, kao i da se pretresanje može izvršiti noću, te da se policijskim službenicima Policijske stanice Priboj poverava da je izvrše.

U odgovoru Višeg suda u Užicu Kpp.Pov. 335/20 od 15. decembra 2022. godine navedeno je da je sudija za prethodni postupak koji je potpisao osporenu naredbu, istu izdao na osnovu obrazloženog predloga Višeg javnog tužilaštva u Užicu Str.Pov2. 263/20 od 13. avgusta 2020. godine, jer su postojali osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog čega je bilo potrebno izvršiti pretresanje stana i drugih prostorija B. P, a izvršenje te naredbe je povereno policijskim službenicima Policijske stanice Priboj. U navedenom odgovoru konstatovano je da je osporena naredba izdata u jednom primerku u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji su u njoj navedeni, te da je bila potpisana i snabdevena pečatom Višeg suda u Užicu, a sudija za prethodni postupak je na poleđini predloga Višeg javnog tužilaštva u Užicu svojeručno konstatovao „naredba izdata“.

U odgovoru Policijske uprave u Prijepolju, Policijska stanica Priboj Pu. 389/20 od 4. januara 2023. godine navedeno je da su policijski službenici dana 13. avgusta 2020. godine izvršili pretres stana i ostalih prostorija koje su u vlasništvu B. P. iz Priboja na adresi B. bb, na osnovu naredbe Višeg suda u Užicu Kpp.Pov. 335/20 od 15. decembra 2022. godine.

Iz zapisnika o pretresanju stana Policijske stanice Priboj Pu. 389/20 od 13. avgusta 2020. godine, koji je priložen uz odgovor Policijske uprave u Prijepolju, Policijska stanica Priboj od 4. januara 2023. godine, proizlazi da su pretresanje stana i ostalih prostorija koje koristi podnosilac ustavne žalbe na određenoj adresi, izvršili službenici Policijske stanice Priboj, a na osnovu naredbe Višeg suda u Užicu Kpp.Pov. 335/20 od 13. avgusta 2020. godine, koja je pre pretresa predata podnosiocu ustavne žalbe; da je podnosilac ustavne žalbe upoznat sa pravom da može uzeti branioca koji može prisustvovati pretresanju, ali da podnosilac ustavne žalbe, kao držalac stana, nije zahtevao prisustvo advokata; da su pretresu stana, pored podnosioca ustavne žalbe bila prisutna dva punoletna građanina, stanovnika naselja B. bb, u svojstvu svedoka; da je pretres započeo 13. avgusta 2020. godine u 13.00 sati i trajao je do 14.25 sati istog dana; da prilikom pretresanja nisu pronađeni predmeti krivičnog dela, te da su prisutni svedoci potpisali zapisnik o pretresanju bez primedbi, a podnosilac je odbio da potpiše zapisnik i istakao je sledeće primedbe: „Smatram da su policijski službenici protivpravno ušli u moje privatne prostorije iako su na startu upozoreni da je protivpravno pretresanje krivično delo koje će biti naknadno procesuirano. Od policijskog službenika HH tražio sam broj službene legitimacije i pitao da li je on inspektor s obzirom da je aktivno učestvovao u pretresanju. Na moje insistiranje da mi HH odgovori da li je on policijski inspektor s obzirom da je aktivno vršio pretresanje stana, isti mi je odgovorio da je on policijski službenik i da je to isto. Odbijam da potpišem primerak zapisnika, jer mi nije uručen originalni primerak, već mi je ponuđena fotokopija zapisnika.

4. Odredbama člana 40. Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva, utvrđeno je da je stan nepovrediv (stav 1.); da niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres, kao i da držalac stana i drugih prostorija ima pravo da sam ili preko svog zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju, a ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka (stav 2.); da bez odluke suda, ulazak u stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom.

Odredbama člana 25. Ustava, utvrđeno je da je fizički i psihički integritet nepovrediv (stav 1.); da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (stav 2.). Odredbama člana Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) ( u daljem tekstu: ZKP) propisano je da se pretresanje stana i drugih prostorija ili lica može preduzeti, ako je verovatno da će se pretresanjem pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak (član 152. stav 1.); da na obrazloženi zahtev javnog tužioca pretresanje naređuje sud (član 155. stav 1.); da naredba o pretresanju sadrži naziv suda koji je naredio pretresanje, označenje predmeta pretresanja, razlog pretresanja, naziv organa koji će preduzeti pretresanje, druge podatke od značaja za pretresanje (član 155. stav 2. tač. 1-5)); da će pretresanje iz stava 1. ovog člana započeti najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe, a ako ne započne u navedenom roku, pretresanje se ne može preduzeti i naredba će se vratiti sudu (član 155. stav 3.); da se posle predaje naredbe o pretresanju, držalac stana i drugih prostorija ili lice na kome će se pretresanje preduzeti poziva da dobrovoljno preda lice, odnosno predmete koji se traže (član 156. stav 1.); da će se držalac ili lice iz stava 1. ovog člana poučiti da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, da će se ako držalac ili lice iz stava 1. ovog člana zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca, početak pretresanja odložiti do njegovog dolaska, a najduže za tri časa (član 156. stav 2.); da će se držalac stana i drugih prostorija pozvati da prisustvuje pretresanju, a ako je on odsutan, pozvaće se da u njegovo ime pretresanju prisustvuje neko od punoletnih članova njegovog domaćinstva ili drugo lice (član 156. stav 4.); da pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci koji će se pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika, da ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana, pretresanje se može preduzeti i bez prisustva svedoka (član 156. stav 7.); da se pretresanje vrši obazrivo, uz poštovanje dostojanstva ličnosti i prava na intimnost i bez nepotrebnog remećenja kućnog reda, da se pretresanje vrši po pravilu danju, a izuzetno i noću, odnosno između 22 i 6 časova, ako je danju započeto pa nije dovršeno ili je to određeno naredbom za pretresanje (član 157. stav 1. ); da će se o svakom pretresanju sačiniti zapisnik u kome će se tačno opisati predmeti i isprave koji se oduzimaju i mesto na kome su pronađeni, a posebno će se obrazložiti zbog čega se pretresanje vrši noću, da se u zapisnik unose i primedbe prisutnih lica, da zapisnik o pretresanju potpisuju prisutna lica, da će se u slučaju da lice odbije da potpiše zapisnik, to posebno navesti, kao i da će se o oduzetim predmetima će se sačiniti potvrda koja će se odmah izdati licu od koga su predmeti, odnosno isprave oduzete (član 157. stav 4.).

5. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za odlučivanje, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj odluci Už-947/2008 od 14. oktobra 2010. godine izrazio stanovište da, iako je stav Ustavnog suda da se odluke kojima se upravlja postupkom načelno ne mogu osporavati ustavnom žalbom, naredba o pretresanju stana, s obzirom na njen specifični karakter, predstavlja akt kojim se pod odgovarajućim uslovima mogu ograničiti određena Ustavom zajemčena prava, pa je stoga ocenio da su u kokretnom slučaju ispunjene procesne pretpostavke za postupanje u ovom ustavnosudskom predmetu.

Ocenjujući navode ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 40. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da pravo na nepovredivost stana nije apsolutno i neograničeno, jer su samim Ustavom utvrđena odstupanja od ovog prava, saglasno članu 20. stav 1. Ustava, kojim je utvrđeno da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena, ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava. Tako je odredbom člana 40. stav 3. Ustava utvrđeno da su odstupanja od prava na nepovredivost stana dozvoljena i bez odluke suda, a izuzetno i bez prisustva svedoka, ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom, a odredbom člana 40. stav 2. Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđena su ograničenja ovog prava u svim ostalim slučajevima, pa je tako utvrđeno da se samo na osnovu pismene odluke suda može ući u tuđi stan i vršiti pretres bez saglasnosti njegovog držaoca, s tim da držalac stana ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju, a ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka. Dakle, postoje situacije u kojima se od načelne nepovredivosti stana mora odstupiti radi ostvarenja neke druge Ustavom ili zakonom određene svrhe. ZKP je detaljno propisano postupanje nadležnih državnih organa prilikom pretresanja stana. Ulazak u stan i pretresanje stana se može preduzeti samo pod Ustavom i zakonom dodatno utvrđenim restriktivnim uslovima i na taj način se osigurava građanima zaštita od prekomernog zadiranja u Ustavom zajemčeno pravo nepovredivosti stana i istovremeno omogućava nadležnim državnim organima privremeno legitimno ograničenje prava građana, srazmerno potrebama predistražnog i krivičnog postupka.

Ustavni sud, takođe, ukazuje da naredba suda o pretresanju stana mora biti sastavljena tako da ograničava obim ovlašćenja prenetih na policiju, kao i da omogućava efikasnu naknadnu kontrolu izvršenog pretresanja.

5.1. Primenjujući navedeno na konkretan slučaj u oceni da li je podnosiocu ustavne žalbe osporenom naredbom narušena nepovredivost stana u meri da se krši član 40. Ustava, potrebno je utvrditi: prvo, da li je došlo do mešanja države u pravo na nepovredivost stana podnosioca ustavne žalbe; i drugo da li je to mešanje dozvoljeno sa aspekta sadržine st. 2. i 3. člana 40. Ustava.

Polazeći od toga da je osporena naredba o pretresanju stana i drugih prostorija Višeg suda u Užicu Kpp.Pov. 335/20 od 13. avgusta 2020. godine realizovana, odnosno da su policijski službenici Policijske stanice Priboj postupajući po njoj izvršili pretresanje stana i ostalih prostorija čiji je držalac podnosilac ustavne žalbe dana 13. avgusta 2020. godine u periodu od 13.00 do 14.25 sati, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju osporenom naredbom došlo do mešanja države u ostvarivanje prava podnosioca ustavne žalbe na nepovredivost stana, zajemčenog članom 40. stav 1. Ustava.

Zadatak Ustavnog suda je zatim u tome da ispita da li je mešanje bilo opravdano prema, u konkretnom slučaju, stavu 2. člana 40. Ustava. Drugim rečima neophodno je ispitati ispunjenost tri uslova: prvo, da li je mešanje zasnovano na zakonu; drugo, da li je mešanje države težilo zaštiti legitimnog cilja i treće, primenjujući princip proporcionalnosti treba utvrditi da li je mešanje države u nepovredivost stana podnosioca ustavne žalbe bilo neophodno u demokratskom društvu za postizanje tog cilja.

Ispitujući ispunjenost prvog uslova dozvoljenosti mešanja, Ustavni sud je utvrdio da je pretresanje stana podnosioca ustavne žalbe bilo zasnovano na odredbama člana 152. stav 1. i čl. 156. i 157. ZKP, koje su precizne, predvidive i transparentne, kao i da je naredba suda o pretresanju, pre preduzimanja radnje pretresanja, bila neposredno uručena podnosiocu ustavne žalbe koji je zatečen na adresi na kojoj je naređena radnja pretresanja.

Ustavni sud je, zatim, utvrdio da je osporena naredba o pretresanju stana sadržala bitne elemente propisane članom 155. stav 2. ZKP, te je u njoj označen naziv suda koji naređuje pretresanje; kao predmet pretresanja bio je označen stan i druge prostorije čiji je držalac podnosilac ustavne žalbe na tačno određenoj adresi stanovanja; kao razlog pretresanja bilo je navedeno da se pretresanje naređuje, jer je verovatno da će se pronaći „okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak“; da se pretresanje poverava policijskim službenicima Policijske stanice Priboj; naredba je bila snabdevena potpisom sudije za prethodni postupak i pečatom suda.

Kada je u pitanju sama radnja pretresanja stana podnosioca ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je osporena naredba o pretresanju stana realizovana tako što su policijski službenici kojima je pretresanje bilo povereno, u zakonom propisanom roku od osam dana od izdavanja naredbe, zapravo istog dana u periodu dana od 13.00 do 14.25 sati, preduzeli radnju pretresanja, tako što su, dolaskom na označenu adresu, pre početka pretresanja podnosiocu ustavne žalbe uručili osporenu naredbu o pretresanju, nakon čega su ga poučili da ima pravo da angažuje advokata koji može prisustvovati pretresanju, te obezbedili prisustvo dva punoletna građana, meštane istog naselja, kao svedoke pretresa, koji nisu imali primedbi na izvršeni pretres, što su potvrdili svojim potpisom zapisnika o pretresanju, a pretresu je prisustvovao i podnosilac ustavne žalbe, kao držalac stana, čije su primedbe i razlog ne potpisivanja zapisnika detaljno unete u zapisnik. Kako prilikom navedenog pretresa nisu pronađeni predmeti krivičnog dela podnosiocu ustavne žalbe nije izdata potvrda o privremenom oduzimanju predmeta.

Stoga je Ustavni sud ocenio da je pretresanje stana i ostalih prostorija čiji je držalac podnosilac ustane žalbe bilo zasnovano na zakonu.

U odgovoru na pitanje da li je mešanje države u pravo podnosioca ustavne žalbe na nepovredivost stana težilo zaštiti jednog ili više legitimnih ciljeva, Ustavni sud je utvrdio da je predmetno pretresanje stana i drugih prostorija obavljeno u vezi sa predistražnim postupkom koji se pred nadležnim javnim tužilaštvom sprovodio zbog postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je mešanje imalo za cilj borbu protiv kriminala i otkrivanje bitnih okolnosti već izvršenog krivičnog dela – što svakako predstavlja legitiman cilj u smislu člana 40. Ustava.

Prilikom ispitivanja ispunjenosti trećeg uslova – da li je navedeno zadiranje u pravo na nepovredivost stana podnosioca ustavne žalbe neophodno u demokratskom društvu, Ustavni sud je primenjujući princip proporcionalnosti, ocenjivao da li je predmetno mešanje bilo srazmerno cilju kojem se težilo. Kriterijumi koje je Sud uzeo u obzir pri određivanju ovog poslednjeg pitanja obuhvataju: težinu dela u vezi sa kojim je izvršeno pretresanje stana; način i okolnosti pod kojima je naredba izdata; sadržaj i obim naloga, posebno vodeći računa o prirodi pretresanih prostorija i primenjenim zaštitnim merama kako bi se uticaj mere ograničio na razumne granice; i stepen mogućih reperkusija na reputaciju osobe pogođene pretresom. Ustavni sud konstatuje da činjenica da se pretres zasniva na nalogu koji je izdao sud ne predstavlja nužno dovoljnu garanciju. Takođe je važno da li je sudski nadzor, nad preuzetom radnjom pretresanja pravilno sproveden: da li je sudija propisno ispitao postojanje razumne sumnje koja opravdava pretres, odnosno da li je savesno razmotrio verovatnoću da će pretresanje na mestu za koje je tražena naredba moglo dati relevantne rezultate. Ustavni sud, takođe, konstatuje da činjenica da na predmetnoj adresi pretresanja nisu pronađeni okrivljeni za kojima se tragalo, odnosno tragovi krivičnog dela, sama po sebi ne znači da je narušena proporcionalnost između suprotstavljenih prava ili interesa, čije uživanje je garantovano Ustavom, kao što su u konkretnom slučaju, sa jedne strane, pravo podnosioca na nepovredivost stana, i sa druge strane javni interes efikasne borbe protiv kriminala i otkrivanje najtežih krivičnih dela, kao što su krivična dela protiv zdravlja ljudi.

S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je osporena naredba o pretresanju stana sadržala bitne elemente propisane članom 155. stav 2. ZKP, te je pored jasnog označavanja suda koji je donosi i nadležne policijske stanice kojoj se pretresanje poverava, precizno je bio određen predmet pretresanja dok je kao razlog pretresanja bilo navedeno da se pretresanje naređuje, jer je verovatno da će se pronaći „okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak“. Ustavni sud konstatuje da u samoj naredbi nije navedeno krivično delo zbog kojeg se sprovodi predistražni postupak, a da iz odgovora Višeg suda u Užicu proizlazi da je pretresanje stana podnosioca ustavne žalbe naređeno u okviru predistražnog postupka koji se sprovodi zbog postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Ustavni sud napominje da je osporena naredba imala određene nedostatke, koji se ogledaju u sledećem: prvo, u naredbi nije navedeno krivično delo zbog kojeg je ona izdata, drugo, sud nije jasno i nedvosmisleno odredio granice u postupanju policijskih službenika u pogledu traženja lica, predmeta i tragova krivičnog dela zbog kojeg se sprovodi predistražni postupak, i treće, osporena naredba nije bila obrazložena.

Međutim, navedeni propusti suda u sastavljanju osporene naredbe, u okolnostima konkretnog slučaja, po oceni Ustavnog suda nisu doveli do narušavanja ravnoteže između dva suprotstavljena interesa, jer iz svih dokaza proizlazi da je pretresanje stana podnosioca ustavne žalbe bilo srazmerno cilju kojem se težilo. Navedeno, najpre, zbog toga što iz raspoložive dokumentacije proizlazi da je pretresanje stana podnosioca ustavne žalbe naređeno i izvršeno zbog postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga, te imajući u vidu zabrinjavajuću rasprostranjenost zloupotrebe opojnih droga i njihovu nezakonitu proizvodnju i distribuciju, Ustavni sud smatra da je ovaj ozbiljan društveni, međunarodni i nacionalni pravni, kriminološki i bezbednosni problem, koji vodi, pored ostalog, teškoj socijalnoj patologiji, opravdavao hitnu i brzu reakciju policije iako naredba suda nije bila perfektna, naročito imajući u vidu teškoće sa kojima se naša društvena zajednica suočava kada je reč o efikasnoj borbi u sprečavanju i suzbijanju različitih oblika i vidova protivpravnih delatnosti kojima se povređuje ili ugrožava zdravlje ljudi od zloupotrebe opojnih droga.

Pored navedenog, Ustavni sud nalazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravno prihvatljive razloge i dokaze koji bi ukazali na to da je preduzimanje radnje pretresanja po ovako nepotpunoj naredbi suda dovelo do narušavanja proporcionalnosti, niti to proizlazi iz dokaza koje je Sud pribavio, s obzirom na to da je sama radnja pretresanja, koja je bila preduzeta od strane policijskih službenika na osnovu osporene naredbe, u svemu bila u skladu sa ograničenjima koja su utvrđena Ustavom i propisana ZKP. Naime, policijski službenici Policijske stanice Priboj su u toku dana u kratkom periodu od nepunih sat i po vremena pregledali prizemlje, dva sprata, potkrovlje i jedan pomoćni objekat, obezbedivši prisustvo dva svedoka koji nisu naveli nijednu primedbu na izvršeni pretres, dok primedbe koje je izneo podnosilac ustavne žalbe ne ukazuju na drugačiji zaključak Ustavnog suda, naročito imajući u vidu da ni u ustavnoj žalbi nisu iznete ozbiljne tvrdnje koje bi dovele u sumnju zakonitost i neophodnost preduzetog pretresanja stana i drugih prostorija čiji je držalac podnosilac ustavne žalbe.

Na temelju svega navedenog Ustavni sud je ocenio da se ovakvo zadiranje u ustavno pravo podnosioca može smatrati srazmernim legitimnom cilju kojem se težilo i da je pretres sproveden u skladu sa pravom na poštovanje doma, te da osporenom naredbom niti njenim sprovođenjem nadležni državni organi nisu izašli iz okvira Ustavom dozvoljenog odstupanja od zajemčenog prava na nepovredivost stana. Stoga je Ustavni sud, navode ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 40. Ustava ocenio kao neosnovane.

U pogledu istaknute povrede prava iz člana 25. Ustava, kojima se garantuje nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom zajemčenog prava čija se povreda ističe, te ih nije razmatrao.

S obzirom na sve navedeno, a krećući se u okvirima navoda ustavne žalbe i postavljenog zahteva, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Stoga je Sud, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda kojom se odbija žalba zbog pretresanja stana

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti