Povreda prava na pravično suđenje zbog odstupanja od sudske prakse

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava presudu Upravnog suda i vraća predmet na ponovno odlučivanje. Upravni sud je povredio pravo na pravično suđenje jer je odstupio od postojeće sudske prakse bez pružanja suštinskih razloga za takvu promenu stava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8306/2014
09.06.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B. iz Sombora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. B. i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 14952/12 od 19. septembra 2014. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 14952/12 od 19. septembra 2014. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju broj 129-585-67/2012-02 od 9. oktobra 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B. iz Sombora je, 13. novembra 2014. godine, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 14952/12 od 19. septembra 2014. godine, zbog povrede prava iz čl. 20, 21, 22, 32, 36, 58, 69. i 70. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom je osporena presuda kojom je pravnosnažno odbijen zahtev podnositeljke za priznavanje svojstva civilnog invalida rata.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeni akt, kao i u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 27. jula 2012. godine podnela zahtev za priznavanje svojstva civilnog invalida rata, koji je odbijen kao neosnovan rešenjem Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave grada Sombora broj 585-4/2012 VII od 10. avgusta 2012. godine.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je 27. avgusta 2012. godine izjavila žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju broj 129-585-67/2012-02 od 9. oktobra 2012. godine.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnositeljka je 13. novembra 2012. godine podnela tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 14952/12 od 19. septembra 2014. godine. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno: da je u sprovedenom upravnom postupku utvrđeno da je podnositeljka ranjena 19. decembra 1991. godine u selu Trnava, na području opštine Okučani, Republika Hrvatska; da je državljanka Republike Srbije od 1998. godine; da je pravilan zaključak upravnih organa da podnositeljka ne ispunjava uslove za priznavanje traženog svojstva jer je utvrđeno da je ranjavanje podnositeljke nastalo van teritorije Republike Srbije; da se, saglasno principu državnog suvereniteta i principu personalnog i teritorijalnog važenja zakona, odredba člana 2. Zakona o pravima civilnih invalida rata, odnosi na slučajeve nastanka telesnog oštećenja organizma lica koja su ih zadobila pod uslovima označenim u navedenoj zakonskoj odredbi, ali na teritoriji Republike Srbije; da se licima kod kojih je kao posledica rane, povrede ili ozlede zadobijene na teritoriji druge države nastalo oštećenje organizma ne mogu priznati prava predviđena Zakonom o pravima civilnih invalida rata, osim ako to izričito nije propisano zakonom, te da nijednom odredbom tog zakona nije propisano da se svojstvo civilnog invalida rata može priznati i licima koja su oštećenje organizma zadobila van teritorije Republike Srbije.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Zakonom o pravima civilnih invalida rata ("Službeni glasnik RS", broj 52/96) propisano je: da se ovim zakonom uređuju prava civilnih invalida rata, članova porodica civilnih invalida rata i članova porodica civilnih žrtava rata (član 1.); da je civilni invalid rata lice kod koga nastupi telesno oštećenje od najmanje 50% usled rane, povrede ili ozlede koje su ostavile vidne tragove, zadobijene zlostavljanjem ili lišenjem slobode od strane neprijatelja za vreme rata, izvođenja ratnih operacija, od zaostalog ratnog materijala ili neprijateljskih diverzantskih, odnosno terorističkih akcija (član 2.); da se civilni invalidi rata razvrstavaju prema stepenu telesnog oštećenja i ostvaruju pravo iz člana 4. tačka 1) ovog zakona u obimu, na način i po postupku predviđenom saveznim i republičkim propisima kojim se uređuju prava ratnih vojnih invalida, da civilni invalid rata može ostvariti prava iz člana 4. tač. 2) do 6) ovog zakona pod uslovima, u obimu, na način i po postupku predviđenom saveznim propisima kojima se uređuje zaštita ratnih vojnih invalida, da civilni invalid rata može ostvariti prava iz člana 4. tač. 7) i 8) ovog zakona pod uslovima, u obimu, na način i po postupku predviđenom republičkim propisima kojima se uređuje zaštita ratnih vojnih invalida (član 7.).

5. Podnositeljka je u ustavnoj žalbi istakla da su joj osporenom presudom povređena prava iz čl. 20, 21, 22, 32, 36, 58, 69. i 70. Ustava. Međutim, Ustavni sud ukazuje da podnositeljka na isti način obrazlaže povredu svih navedenih Ustavom zajemčenih prava. Uvidom u sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe, u suštini, smatra da joj je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje, a da povreda ostalih Ustavom zajemčenih prava koje je u ustavnoj žalbi označila proizlazi iz učinjene povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava. S tim u vezi, Ustavni sud je, ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti i navedenih zakonskih odredaba, utvrdio sledeće:

Rešenjem Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave grada Sombora broj 585-4/2012 VII od 10. avgusta 2012. godine odbijen je zahtev podnositeljke za priznavanje svojstva civilnog invalida rata. Rešavajući u postupku po žalbi, odnosno po tužbi podnositeljke, drugostepeni organ i Upravni sud su zauzeli jedinstven stav da nijednom odredbom Zakona o pravima civilnih invalida rata nije propisano da se svojstvo civilnog invalida rata može priznati i licima koja su oštećenje organizma zadobila van teritorije Republike Srbije.

Ustavni sud konstatuje da je u obrazloženju osporene presude ocena da se podnositeljki ne može priznati svojstvo civilnog invalida rata zasnovana isključivo na činjenici da je ranjavanje podnositeljke nastalo van teritorije Republike Srbije , a da nije obrazloženo da li se okolnosti pod kojima je podnositeljka povređena mogu smatrati okolnostima propisanim odredbom člana 2. Zakona o pravima civilnih invalida rata.

Ustavni sud ukazuje da je na sednici održanoj 20. juna 2013. godine doneo Odluku Už-5194/2010 kojom je usvojena ustavna žalba B. Đ. i utvrđeno da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 16088/10 od 8. oktobra 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je navedena presuda i poništena. Ustavni sud je konstatovao da je u oba navedena predmeta (U. 16088/10 i U. 15581/10), Upravni sud utvrdio da su tužioci podneli zahtev za priznavanje svojstva civilnog invalida rata zbog oštećenja organizma koje su zadobili van teritorije Republike Srbije i da su tužioci posle povređivanja, a pre podnošenja predmetnog zahteva stekli državljanstvo Republike Srbije, iz čega je zaključeno da je u ova dva predmeta nesumnjivo postojao identitet činjeničnog i pravnog stanja. U obrazloženju Odluke je dalje navedeno da je Upravni sud u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneo različite odluke o osnovanosti tužbe i da je na taj način podnosioca ustavne žalbe, odbijajući njegovu tužbu za priznavanje svojstva civilnog invalida rata jer je oštećenje organizma zadobijeno van teritorije Republike Srbije, doveo u bitno različit položaj od onoga u kome je bila M.N. iz Bečeja, čija je tužba uvažena presudom tog suda U. 15581/10 od 22. jula 2010. godine, kao i da je podnosiocu istovremeno povređeno pravo na obrazloženu odluku jer je Upravni sud propustio da navede suštinske razloge za odstupanje od dotadašnje sudske prakse.

Zahtevi za pravnom sigurnošću i zaštitom legitimnih očekivanja učesnika u postupku ne podrazumevaju stečeno pravo na doslednost sudske prakse (Evropski sud za ljudska prava, odluka u predmetu Unedic protiv Francuske , od 18. decembr a 2008. godine, § 74 .). Razvoj sudske prakse sam po sebi ne protivureči dobrom deljenju pravde, ali u slučaju postojanja dobro ustanovljene sudske prakse (well-established jurisprudence), obaveza najvišeg suda je da dà suštinske razloge za odstupanje od dotadašnje sudske prakse, kako ne bi povredio pravo učesnika u postupku na dovoljno obrazloženu sudsku odluku (Evropski sud za ljudska prava, u slučaju Atanasovski protiv bivše jugoslovenske Republike Makedonije , odluka od 14. januara 2010. godine, § 38 .). Promena pravnog stava suda je nužna, naročito u svetlu složenih i dinamičnih društvenih odnosa, s tim da u upravnopravnim stvarima do nje može da dođe samo pod zakonom određenim proceduralnim uslovima (Odluka Ustavnog suda Už-148/2008, 18. februar 2010. godine, tačka 5. obrazloženja ). Odstupanje od sudske prakse, odnosno promena pravnog shvatanja ne mora uvek dovesti do povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud u upravnom sporu koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe ocenio da su pravilno zaključili organi uprave da ne postoje uslovi za priznavanje svojstva civilnog invalida rata podnositeljki, jer oštećenje organizma nije zadobijeno na teritoriji Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud ponavlja da je Upravni sud u presudi U. 15581/10 od 22. jula 2010. godine ocenio da je, uprkos tome što je povreda nastala na teritoriji druge države, trebalo ceniti činjenicu da je tužilja u vreme podnošenja zahteva bila državljanin Republike Srbije. Ustavni sud, takođe, ukazuje da je Vrhovni sud Srbije u presudi U. 7234/07 od 3. juna 2009. godine, kao i u presudi U. 6441/08 od 14. maja 2009. godine, izrazio pravno shvatanje prema kome sticanje svojstva invalida rata nije uslovljeno ni mestom nastanka telesnog oštećenja, niti državljanskim statusom lica u vreme povređivanja.

Ustavni sud nalazi da je odstupanje od postojeće sudske prakse kroz promenu pravnog stava o uslovima za sticanje svojstva civilnog invalida rata, načelno imalo za posledicu nastupanje pravne nesigurnosti podnosilaca zahteva za ostvarivanje navedenog prava.

Imajući u vidu da je Upravni sud, propuštanjem da navede suštinske razloge za odstupanje od dotadašnje sudske prakse, nezavisno od pozivanja na principe državnog suvereniteta i teritorijalnog važenja zakona, povredio pravo podnositeljke ustavne žalbe na obrazloženu odluku, ne prejudicirajući pri tome da li podnositeljka ustavne žalbe ispunjava zakonom propisane uslove za priznavanje svojstva civilnog invalida rata, odnosno da li se okolnosti pod kojima je ranjena mogu smatrati okolnostima propisanim odredbom člana 2. Zakona o pravima civilnih invalida rata .

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje, dok je u tački 2. izreke poništio osporenu presudu i odredio da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju broj 129-585-67/2012-02 od 9. oktobra 2012. godine.

Ustavni sud je našao da je u ovom slučaju to jedini način da se otklone štetne posledice utvrđene povrede prava iz koje je proisteklo pravnosnažno rešenje o odbijanju zahteva podnositeljke da joj se prizna svojstvo civilnog invalida rata.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog odstupanja od sudske prakse

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti